Uzbunjivači, ili kako prikazati da je Zakon uspešan
Prošlo je više od godinu dana od početka primene Zakona o zaštiti uzbunjivača (1. jun 2015), ali i dalje nema podataka koji bi ukazali da je zakon uspešan u primeni, odnosno da se nezakonitosti i štetne radnje prijavljuju i rešavaju. Podaci koji su predstavljeni na ovonedeljnoj konferenciji potvrđuju da se zakon primenjuje, ali, kada je reč o korupciji, nije došlo do iole značajnog povećanja broja prijavljenih slučajeva
Srbija je Zakon o zaštiti uzbunjivača dobila veoma kasno. Mnoge prilike su propuštene još u doba nakon prve evaluacije GRECO iz 2006, koji je ukazao da treba uvesti zaštitu službenika koji prijavljuju korupciju. Druga velika prilika je propuštena kada je Poverenik za informacije, sredinom 2013, zvanično dostavio „Model Zakona o zaštitu uzbunjivača“, koji je realno mogao biti usvojen do kraja te godine, ali se Ministarstvo odlučilo da krene iznova u izradu zakona i došlo do teksta koji je u nekim bitnim aspektima lošiji od polazišta. Transparentnost – Srbija je i tokom javne rasprave i u skupštinskoj debati ukazala na konkretne propuste u Zakonu i načine kako da se oni reše.
Svakako je najgore to što je propušteno vreme i što su mnogi uzbunjivači ostali bez zaštite a slučajevi štete po javni interes na koje bi oni ukazali su ostali skriveni. Naime, ne samo da je Zakon donet kasno, već je i njegova primena odložena, sve dok se ne obuče sudije koje će pružati zaštitu. Međutim, kao što se kasnije pokazalo, iako je obuka sudija bila navodno neophodna jer bez nje sudije ne bi znale kako treba da rade, ona je sprovedena bez provere stečenih znanja.
U međuvremenu, TS je pokušala da dođe do informacija o tome kako se zakon primenjuje u praksi, ali uzalud. Osim informacija o nekim slučajevima uzbunjivača koji su dobili ili kojima je uskraćivana zaštita pred sudom, a koje su se mogle pročitati u medijima, nikakvih zvaničnih statističkih informacija nije bilo na sajtovima Ministarstva pravde, sudova niti organizacija koje su na ovom poslu u bliskoj saradnji sa Ministarstvom (portal „Pištaljka“, na koji upućuje sajt ovog organa).
Te podatke smo pokušali da dobijemo ovog leta i kroz zahteve za pristup informacijama, ali za sada bez uspeha. Neki od njih su prikazani u svečarskoj atmosferi, na skupu od 21. septembra 2016. Ministarka pravde Srbije Nela Kuburović izjavila je da se Zakon o zaštiti uzbunjivača uspešno primenjuje, „o čemu svedoči i broj od 157 podnetih i 89 rešenih predmeta pred sudovima do 1. septembra 2016. godine“. Ona je kazala da sudije u zaštiti uzbunjivača postupaju u roku od osam dana, dok je prosek sudova u donošenju te mere tri dana. "Srbija je učinila značajne pomake u borbi protiv korupcije i kriminala, ali dosledna borba mora biti nastavljena", istakla je ona i najavila donošenje "novih zakonskih mera neophodnih za borbu protiv kriminala i korupcije“. Na konferenciji su predstavljeni i neki (delimični) podaci o tome koliko se Zakon koristi. Iz tih podataka proizlazi da su uzbunjivači iz ministarstava koristili kanale unutrašnjeg uzbunjivanja svega 15 puta, a kanale spoljašnjeg uzbunjivanja pet puta.
Naši predstavnici na ovoj konferenciji su ukazali da su i pored brojnih kritika na račun normi iz aktuelnog zakona daleko više očekivali od njegove primene. Naime, kada se procenjuje da li je neki Zakon bio uspešan u primeni, onda se moraju pogledati ciljevi zbog kojih je donet. Cilj ovog zakona samo u prvom koraku jeste da se zaštite ljudi koji prijavljuju nezakonitosti i štetne radnje. Međutim, krajnji cilj takvih normi jeste da se nezakonitosti i štetne radnje prijavljuju i rešavaju. A upravo to se ne događa! Kada je reč o korupciji, očigledno je da nije došlo do iole značajnog povećanja broja prijavljenih slučajeva. Imajući u vidu široku definiciju tema na koje se može odnositi uzbunjivanje, kao i na mogućnost da se kao uzbunjivač pojavi ne samo zaposleni, već i korisnik usluga organa vlasti, aktuelni broj registrovanih slučajeva uzbunjivanja je sve samo ne zadovoljavajući. Ukazali smo i na pitanje obuka, gde se pokazalo da u nekim slučajevima ni to što su sudije prošle obuku nije obezbedilo da ne bude grešaka. Najzad, podsetili smo prisutne i na nedavno promovisani Globalni barometar korupcije, koji pokazuje da država nije uverila građane da neće doživeti štetne posledice ako prijave korupciju, a da značajan broj ljudi čak i ne zna kome bi trebalo da se obrati da bi prijavio korupciju.
