Javna preduzeća - donatori, sponzori, humanitarci
Kada se propiše da javno preduzeće može da sponzoriše aktivnosti koje omogućavaju "društveni napredak", to ostavlja prostor da se finansira bila šta. I u praksi se zaista finansira sve i svašta, pokazuje istraživanje koje sprovodi Transparentnost Srbija. Festivali, mesne organizacije penzionera, susreti mladih i starih, lokalni klubovi, ali i nacionalni sportski savezi, zaključuju se ugovori sa medijima koji imaju obavezu da promovišu delatnost JP, izdvajaju se milionski iznosi za "posredovanje pri kupovini avio karata i rezervaciju hotelskog smeštaja za službena putovanja". Novi Zakon o JP na snazi je od marta. Rok za razrešenje članova nadzornih odbora koji ne ispunjavaju nove, strože uslove istekao je u septembru, ali u istraživanju nalazimo primere koji pokazuju da ova obaveza nije izvršena. Nismo pronašli Program za dodatno stručno usavršavanje predsednika i članova nadzornih odbora u oblasti korporativnog upravljanja, koji je takođe trebalo usvojiti do septembra. Pojedini konkursi za izbor direktora, raspisani 2013. godine, još nisu okončani.
U međuvremenu Vlada Srbije usvojila je zaključak kojim bi trebalo da se JP gubitaši ograniče u trošenju novca. Ministar privrede najavljuje uvođenje reda, a dan posle toga ministar bez portfelja Milan Krkobabić objavljuje (https://goo.gl/CtMk17) da i on ima " plan za reformu javnih preduzeća" koji je predstavio premijeru i koji bi krenuo od izmena Zakona o JP.
U izjavi za "Politiku", saradnik Transparentnosti Srbija Zlatko Minić ukazuje da se problemi ne rešavaju zaključcima ili usvajanjem novih zakona, već striktnom primenom zakona, koji moraju da sadrže sankcije za prekršioce.
"Politika" u tekstu prenosi i neke primere na koje smo naišli u dosadašnjem praćenju sprovođenja Zakona o JP.
Kraj „Resavičinim” sponzorstvima
Poreski obveznici subvencionisali su ove godine Rudnik „Resavica” sa 4,47 milijardi dinara, jer prihodi koje ostvaruje ovo preduzeće nisu dovoljni ni da isplati zarade svim zaposlenima. Istovremeno, poslovnim planom za ovu godinu predviđeno je da izdaci za sponzorstva i donacije budu 3,44 miliona dinara.
Isti iznos bio je zapisan i u planu poslovanja za 2015. godinu kada je „Resavica” takođe dotirana iz budžeta. Prethodne godine budžet „Resavice” za ove namene bio je dvostruko veći. Sredstva su srezana nakon što je javnost saznala da ovaj gubitaš deli nezarađeno i šakom i kapom. Na primer, 2013. godine ovo preduzeće višestruko je premašilo planirane izdatke. Umesto skromnih 450.000 dinara, koliko je bilo planirano poslovnim planom, ovo preduzeće dalo je 3,4 miliona dinara za sponzorstvo. Za donatorstvo je, umesto 500.000, otišlo 2,2 miliona dinara.
Sudeći prema najavi ministra privrede Gorana Kneževića država će staviti tačku na ovakvu praksu. Gubitaši, kako tvrdi resorni ministar, više neće biti ničiji sponzori.
- To više neće biti moguće. I to je definisano novim pravilima, koje smo uveli i jasno naveli u uputstvima za izradu godišnjih planova poslovanja za 2017. godinu. Jasno smo rekli da preduzeće koje dobija bilo koji procenat iz budžeta ne može da izdvaja sredstva za bilo kakva sponzorstva i donatorstva. Takođe, nijedno javno preduzeće neće moći, bez saglasnosti vlade, da kupi putničke automobile. Tako da ćemo i tu uvesti još reda - rekao je Knežević.
Vlada Republike Srbije usvojila je 17. novembra zaključak „za tekst smernica za izradu godišnjih programa poslovanja javnih preduzeća” kojim se ovakva praksa onemogućava. Tako se u tački 15. ovog zaključka navodi da ,javno preduzeće koje koristi pare iz buceta za finansiranje tekućeg poslovanja (zarade, materijalni troškovi i slično), kao i javna preduzeća koja su poslovala sa gubitkom prema poslednjem objavljenom finansijskom izveštaju ne mogu da planiraJu sredstva za sponzorstvo i donacije”.
Zlatko Minić iz „Transparentnosti Srbija” ocenjuje da, ako država hoće suštinski da reši problem, onda treba da unese jasna ograničenja u Zakon o javnim preduzećima. Naši propisi dozvoljavaju gubitaši ma da daju subvencije, dodaje. I tu je osnovni problem, smatra naš sagovornik.
- Problem se ne rešava tako što se donese zaključak vlade, već tako što se zakonom definišu jasna ograničenja i predvidi sankcija za njihovo kršenje - smatra Minić.
Problem je što su sponzorstva i donacije u praksi široko definisani. Nije neuobičajeno da kompanije postave takve uslove da finansijsku podršku mogu da dobiju pojedinac ili organizacije „za aktivnosti i projekte kojima se omogućava društveni ekonomski i tehnološki napredak i realizacija inovativnih projekata”. Kad se tako široko definišu ovi izdaci onda pomoć može da dobije bilo ko, smatra Minić. Takvi rashodi mnogo više upadaju u oči kod lokalnih javnih preduzeća, smatra naš sagovornik.
- Lokalna preduzeća često doniraju verske zajednice, sportske klubove, udruženja penzionera, kulturnoumetinička društva. Ja, na primer, volim sport i podržavam ga, ali ne znam da li to treba da rade javna preduzeća - kaže Minić.
On dodaje da su ove kompanije obavezne da na kvartalnom nivou javno objave sve podatke o pojedinačnim sponzorstvima i donacijama, ali da to ne čine svi.
Tako na primer u „Transparentnosti” kažu da „Elektromreže Srbije” takve podatke ne objavljuju.
Minić takođe navodi primer „Resavice” kojoj su kriterijumi za dodelu ove vrste sredstava široko postavljeni. Tako ova kompanija može da donira sredstva i za verske zajednice i za sport, na primer. Lokalni karate klub, tako dobija novac iz budžeta ove firme, ali su i mesne organizacije penzionera korisnici ovih sredstava. Novac iz ove kompanije je tokom 2015. godine potrošen i za održavanje Olimpijade trećeg doba.
„Transparentnost” je utvrdila i da su „Putevi Srbije” humanitarni dečji kamp za decu zaposlenih na Kopaoniku platili milion dinara. - To je recimo jedna privilegija koju deca zaposlenih u privatnom sektoru nemaju - uočio je Minić.
