Kandidati za člana Odbora Agencije – koji nivo političke povezanosti je dopušten?
Tek što je Narodna skupština ekspresno izabrala jednu novu članicu Odbora Agencije za borbu protiv korupcije (čija je kandidatura osporavana zbog načina vršenja funkcije istražnog sudije na Kosovu krajem devedesetih), stigli su predlozi za izbor još jednog člana, ovaj put od predsednika Republike. Za razliku od prethodnog predloga koji je došao od poslanika SNS, a formalno od Administrativnog odbora i koji je stavljen na glasanje već posle dva dana, predlozi koji dolaze iz nepolitičkih tela se nalaze negde u fijokama, katkad i „duboko zakopani“. Tako predlog novinarskih udruženja, kojima je trebalo više od dve godine da uopšte predlože nekog kandidata, već nekoliko meseci čeka da bude stavljen na dnevni red. Namera da se kroz opstrukciju izbora pojača uticaj kandidata političkih tela u Odboru Agencije još je vidljivija u slučaju Vide Petrović – Škero. Nju su zajednički kandidovali Poverenik za informacije od javnog značaja i Zaštitnik građana još u proleće 2015, a predlog u Skupštini od tada nije iznet na glasanje. Ostaje da se vidi hoće li narodni poslanici imati više sluha kada za predlog koji dolazi od bivšeg partijskog šefa mnogih među njima.
Na predlog predsednika Skupština bira jednog od devet članova Odbora. Od jula 2013. do skoro je to bila Dragana Kolarić, profesorka sa Kriminalističko – policijske akademije. Njene stručne kvalifikacije su bile nesporne i poznate, ali je predlog imao i političke konotacije, pre svega zbog partijske pripadnosti i funkcije koju obavlja njen suprug. Ona je, međutim, pre nedelju dana, zajedno sa direktorkom Agencije, Tatjanom Babić, izabrana za sudiju Ustavnog suda Srbije. Zanimljivo je to što ju je na prethodnu funkciju predložio predsednik Nikolić a izabrala Narodna skupština, a sada je bilo obrnuto.
Predsednik je promptno ispunio svoju zakonsku obavezu da predloži kandidata za novog člana Odbora. Iako je ova vest objavljena u sredu i u četvrtak je bila u svim medijima, nismo je primetili na zvaničnom sajtu Predsednika. Bilo bi dobro da se na tom sajtu, pored vesti nađu i širi podaci, poput punog teksta obrazloženja iz kojeg bi se moglo videti da li kandidati ispunjavaju zakonske uslove i koji ih drugi kvaliteti odlikuju za tu funkciju, posebno kada se ima u vidu da nisu u pitanju kandidati koji su već poznati široj javnosti.
Uslovi iz člana 8. Zakona nisu naročito strogi. To su završen fakultet, državljanstvo i drugi opšti uslovi za rad u državnim organima, najmanje devet godina radnog iskustva, neosuđivanost za krivično delo koje kandidata čini nedostojnim vršenja te funkcije i da kandidat nije član političke stranke. Upravo ovaj poslednji uslov bi mogao da bude sporan kada je reč o aktuelnim predlozima. Naime, Sanja Marić bila je kandidatkinja na gradskim izborima 2014. godine i na izbornoj listi Srpske napredne stranke za Beograd navodi se njena stranačka pripadnost - SNS.
Nedeljko Tenjović je na internet stranici lokalnog čajetinskog odbora SNS naveden kao član Izvršnog odbora te stranke. Nije jasno da li je reč o aktuelnom sastavu IO, s obzirom na to da se na internet stranici stranačke centrale ne nalazi sastav IO.
Ova zabrana izbora članova stranke može se, međutim, lako zaobići, iščlanjivanjem iz političke stranke pre izbora, ali je takođe prilično jasno da bi se na taj način zaobišao i cilj koji je zakonodavac postavio kada je propisao zabranu. Inače, tokom izrade Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije ukazali smo da ovo ograničenje nije dovoljno da se postigne svrha Zakona. Naime, pošto Agencija vrši kontrolu finansiranja političkih subjekata i finansiranja izbornih kampanja, ne bi bilo primereno da se u njenim organima i zaposlenima nađu i ljudi koji su na neki drugi način usko povezani sa političkim subjektima, na primer, tako što su bili kandidati na izbornim listama ili predstavnici stranaka u izbornim komisijama u poslednjem izbornom procesu.
Najzad, ostaje dilema i u pogledu broja kandidata. Predlagačima je na volju da dostave Skupštini listu sa jednim ili sa više kandidata. Iako dostavljanje spiska sa više kandidata deluje kao bolja opcija, jer daje mogućnost narodnim poslanicima da zaista biraju, u stvarnosti je efekat potpuno drugačiji. Naime, s obzirom na to da je Ustav propisao da Skupština uvek bira apsolutnom većinom narodnih poslanika (126), ta sloboda izbora se u praksi pretvara u dogovaranje unutar i između poslaničkih grupa pre nego što glasanje i počne. Zbog tog preterano krutog rešenja bi između ostalog trebalo izmeniti Ustav.
