Odnos parlamenta prema nezavisnim telima
Ovaj ciklus izbora članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije pokazao je još jednom sve mane sadašnjeg sistema. Zakonske norme su nepotpune i omogućavaju narodnim poslanicima da bez ikakvog obrazloženja i osnova blokiraju izbor kandidata koji im nisu po volji, bilo time što predlog uopšte neće izneti na glasanje ili će glasati protiv njega.
"Žrtve" ovog sistema su kandidati za člana Odbora Vida Petrović Škero i Živojin Rakočević i njihovi predlagači - Poverenik i Ombudsman, odnosno novinarska udruženja. Kandidatura Vide Petrović Škero ni posle 28 (!) meseci nije stigla do plenuma - skupštinski odbor se 16 meseci nije izjašnjavao, pa je tražio da se kandidatura obnovi posle izbora 2016, pa je utvrdio predlog, a onda ga povukao pod apsurdnim obrazloženjem (https://goo.gl/3iviv5). Rakočevića su UNS i UNS predložili u avgustu 2015, pa je kandidatura obnovljena u avgustu 2016, u međuvremenu je skupštinski Odbor i plenum ekspresno izglasao drugog člana, a Rakočević je bio "na čekanju" do ovog meseca kada je utvrđen predlog, ali na kraju poslanici vladajuće većine (sa par izuzetaka) nisu glasali za njega.
Očito je da su političke procene bile ispred stručnih. Jedino rešenje je da se politički uticaj do kraja odstrani i da organi koji su ovlašćeni da predlože, direktno imenuju članove Odbora Agencije.
Primer direktnog političkog uticaja, odnosno kako vladajuća većina doživljava odnos politike i poliitčkih stranaka i nezavisnih tela demonstriran je i kroz izjavu poslanika SNS Đukanovića u vezi sa izborom novog ombudsmana. On je, naime, kako prenose mediji, u parlamentu dao izjavu novinarima da SNS želi diskontinuitet sa radom prethodnog zaštitnika građana i da je potrebno da novi ombudsman raspusti ceo kabinet jer je u pitanju politička grupacija.
Narodni poslanik Đukanović i njegove kolege imali su mnoštvo prilika da brižljivo razmotre izveštaje Zaštitnika građana i da zbog eventualnog delovanja kabineta kao "političke grupacije“ pokrenu postupak za razrešenje zaštitnika građana. Međutim, oni to nikada nisu učinili. Umesto toga, poslanici iz vladajuće većine su godinama neosnovano optuživali ombudsmana kao da im je politički protivnik (pre nego što je bivši nosilac funkcije zaštitnika zaista i ušao u političku arenu), što je očigledno bilo uzrokovano nezadovoljstvom zbog insistiranja da se u potpunosti primeni zakon i kada to njima nije bilo po volji. Tako i sada, sugestije novom zaštitniku građana, Zoranu Pašaliću, šta treba da radi, koje dolaze od strane onih koji su ga izabrali na to mesto i koji mogu i da ga razreše, dodatno otežavaju početak Pašalićevog mandata.
