Nepotpuna i varljiva statistika antikorupcije
Objavljivanje statistikih podataka o korupciji i borbi protiv korupcije može da navede na pogrešan trag, čak i kada su dostupne sve prikupljene informacije, a ne postoji želja za manipulacijom. U Srbiji je problem što se podaci prikupljaju po različitim metodologijama i što ne postoji praksa redovnog objavljivanja. Retka prilika da se čuju neke informacije jeste predstavljanje periodičnih izveštaja o radu Ministarstva unutrašnjih poslova pred resornim odborom. (https://goo.gl/e5DYX1)
Mediji naklonjeni vlasti su odabrali da u prvi plan istaknu podatke o smanjenju kriminala, koji se odnose na manji zabeleženi broj (11,8 %) imovinskih krivičnih dela u prvom polugodištu 2017, kao i smanjenje broja krivičnih dela protiv života i tela, za 8,8 odsto. O korupciji se manje pisalo, ali informacija ipak postoji na sajtu Ministarstva: „Stefanović je naveo da je u izveštajnom periodu policija otkrila 876 krivičnih dela među kojima preovladavaju zloupotreba položaja odgovornog lica, zloupotreba službenog položaja, zloupotreba ovlašćenja u privredi, primanje i davanje mita, trgovina uticajem. On je dodao i da je policija podnela 504 krivične prijave za koruptivna krivična dela protiv 706 osoba.“ Iz ovoga se vidi da policija u svojim statistikama borbe protiv korupcije pod tim pojmom i dalje podrazumeva i krivična dela koja ne pripadaju ovoj grupi, uključujući i ona zbog kojih je nekoliko puta menjan Krivični zakonik – upravo zato da se privredni kriminal ne bi mešao sa korupcijom (zloupotreba položaja odgovornog lica, zloupotreba ovlašćenja u privredi). Ostaje nepoznato koliko se otkrivenih krivičnih dela odnosi na pravu korupciju.
Za razliku od imovinskih i nasilnih krivičnih dela, u pogledu korucpije je izostalo bilo kakvo poređenje sa prethodnim stanjem. Podsećamo da je na konferenciji održanoj 9.12.2016. isti ministar saopštio da je u toj (gotovo celoj) 2016. godini, Ministarstvo podnelo krivične prijave protiv 1056 osoba za 1611 krivičnih dela sa elementom korupcije. (https://goo.gl/KkAw9A) To bi moglo da znači da je u prvoj polovini 2017. učinak u otkrivanju ovih krivičnih dela bio lošiji nego godinu dana ranije. Za razliku od ubistava i razbojništava, za koja se uglavnom brzo sazna, ali se počinioci nekada dugo traže, kod koruptivnih krivičnih dela je mnogo veći problem to što velika većina uopšte nije prijavljena, pa zato veći broj slučajeva treba smatrati uspehom a ne obrnuto.
Više puta smo do sada pokazali da postoji ozbiljan problem neuporedivosti statistika koje koriste različiti državni organi, pa čak i isti državni organi u raznim periodima. Još veći problem predstavlja to što ne postoji praksa policije, javnih tužilašatava i sudova (odnosno Ministarstva pravde) da objavljuju objedinjenu statistiku ove vrste kriminala, koja bi mogla da posluži za praćenje efekata tih mera. Kad je reč o Ministarstvu unutrašnjih poslova, problem je što čak i informacije koje su objavljene na jednom mestu (u ovom slučaju u sekciji vesti), nisu dostupne na mestu gde bi trebalo da budu dostupne čitaocima koji žele da pročitaju detaljnije podatke i sami izvedu zaključke – u rubrici „izveštaji“ (https://goo.gl/Phb1f6).
foto: www.mup.gov.rs
