Ko (ne) treba da otvara fabrike

Povodom izjave premijerke Ane Brnabić, prema kojoj je „fer“ da predsednik otvori neku investiciju, „zato što je on uložio mnogo truda i energije da se neki od tih investitora dovedu“, da je „prirodno da on otvara fabrike ako je učestvovao u pregovorima sa tim investitorima“, podsećamo na predloge za uređivanje „funkcionerske kampanje“, kao i javnih funkcionera generalno, koje smo predstavili na regionalnoj konferenciji 2016. Ove preporuke su i danas aktuelne, jer nisu pobošljani ni zakoni ni praksa, iako su mnoge naše stavove prihvatili i predstavnici relevantnih međunarodnih organizacija (npr. ODIHR). Naprotiv, stanje je u mnogo čemu još gore, usled spornih pravnih stavova Agencije za borbu protiv korupcije i praktično nepostojećeg nadzora REM.

Neki od naših predloga se odnose u jednakoj meri i na period van izborne kampanje. Prve dve tačke glase:

1. Zabrana učešća politički izabranih javnih funkcionera (ministri i državni sekretari, predsednik Vlade, narodni poslanici, poslanici i odbornice, gradonačelnici, pokrajinski sekretari itd.) na promotivnim skupovima, posetama, konferencijama i slično koje organizuju organi vlasti tokom izborne kampanje, kao i drugim događajima koji su namenjeni medijskoj promociji, osim kada je jasno naznačeno da je reč o aktivnosti koju sprovodi politička stranka, koalicija ili grupa građana koja učestvuje na izborima;

2. Uređivanje pojedinih aktivnosti organa vlasti i javnih funkcionera generalno, kako bi se smanjio prostor za diskreciono odlučivanje od slučaja do slučaja (npr. uvođenje pravila u kojim slučajevima ministar mora da prisustvuje svečanom otvaranju nekog objekta u čijoj izgradnji je učestvovalo ministarstvo – po vrednosti ili vrsti);

Na primeru iz ove premijerkine izjave, kada bi naši predlozi bili prihvaćeni, prvo bi trebalo utvrditi da li je reč o investiciji čijem otvaranju, po visini ulaganja, broju novozaposlenih, ili po nekom drugom kriterijumu, treba da prisustvuje resorni ministar, predsednik vlade, predsednik države ili neki drugi funkcioner. Prema slovu Ustava i zakona, uloga funkcionera jeste da vrše javnu funkciju, i vlast im ne pripada lično. U skladu sa tim, ko god je vodio pregovore sa nekim investitorom, vodio ih je kao „predsednik Vlade Srbje“ a ne kao Vučić, Dačić, Cvetković ili Koštunica. Naravno, bivšim premijerima i drugim funkcionerima, može se odati priznanje za njihov rad i zahvalnost za učinjeno, ali to nema veze sa funkcijama koje (eventualno) sada vrše.