Krivično delo prikrivanje imovine ili prikrivanje krivičnog dela nelegalne gradnje
Prema novinarskom istraživanju, prvi na listi SNS za beogradske izbore, koji je i sada javni funkcioner (direktor klinike), Zoran Radojičić poseduje kuću u izgradnji bez dozvole na Zlatiboru i taj objekat nije prijavio u izveštaju o imovini koji je podneo Agenciji za borbu protiv korupcije krajem januara ove godine, sa stanjem od 31.12.2017. Sudeći po fotografijama sa lica mesta, gotovo je nemoguće da je kuća podignuta posle nove godine i da stoga nije podlegala dužnosti prijavljivanja. Neprijavljivanje imovine i prihoda javnih funkcionera ili davanje lažnih podataka o imovini je propisano kao krivično delo. Međutim, da bi postojala krivična odgovornost, traži se i određena namera, da je to učinjeno radi „prikrivanja podataka o imovini“. Kao što smo mnogo puta ukazali ovo krivično delo je veoma loše definisano. Predlozi koji smo davali tokom proteklih gotovo deset godina da se ono izmeni i premesti u Krivični zakonik nisu razmatrani (predlog se može pročitati u okviru ove publikacije https://goo.gl/dKAxAE, na strani 20).
U slučaju direktora/kandidata Radojičića se čini da je namera neprijavljivanja imovine prevashodno bila da ne prijavi sam sebe za drugu nezakonitu radnju – građenje objekata bez dozvole, a ne da sakrije činjenicu da poseduje kuću u izgradnji. Naime, da je zaista mislio da zametne trag ovoj imovini, verovatno ne bi prijavio ni to da poseduje plac na Zlatiboru. Zemljište na toj planini, ostim starosedelaca, niko i ne kupuje radi poljoprivede, već upravo kako bi na tom mestu izgradio neku vikenicu, hotel, pumpu, prodavnicu... To ne isključuje mogućnost da bi tužilaštvo i sud drugačije procenili i da bi ipak podigli/prihvatili optužnicu, ali je sudska praksa po tom pitanju nedovoljna za validne procene ponašanja pravosudnih organa.
KRIK skreće pažnji i na ponašanje Agencije za borbu protiv korupcije. Sudeći po odsustvu bilo kakvog demantija ili objašnjenja, u slučaju imovinskih izveštaja doktora Radojičića je zaista izvršena naknadna dopuna na drugim mestima. Bez obzira na to kakve namere stoje iza tog čina, stvar veoma ozbiljno narušava ugled Agencije i uverenje javnosti i drugih funkcionera u njeno nepristrasno postupanje. Ta opasnost daleko prevazilazi informativnu ili bilo kakvu drugu vrednost ispravki koje su, prema onom što se može pročitati do sada, unete u izveštaje o imovini. Naime, sudeći po tekstu KRIK-a, naknadno su dopunjeni izveštaji Radojičića za 2015. i 2016. i to podacima o imovini koji su bili objavljeni u njegovom ranijem izveštaju. Nije za sada jasno da li je u pitanju propust funkcionera da ponovi podatke ili je u pitanju propust Agencije da prilikom objavljivanja podataka kombinuje podatke iz prvobitnog i dopunjenog izveštaja. U svakom slučaju je štetno po ugled i ovog državnog organa i javnog funkcionera da ispravka i dopuna podataka ne budu praćene zvaničnim objašnjenjem o tome šta se dogodilo i da li u čitavom slučaju ima ičije krivice.