Kontrola oglašavanja
Kratka vest da će Agencija za borbu protiv korupcije „u okviru aktivnosti kontrole finansiranja izbornih aktivnosti političkih subjekata“ vršiti „kontrolu o pruženim uslugama oglašavanja političkih subjekata koji imaju proglašene izborne liste za izbor odbornika Skupštine grada Beograda koji su raspisani za 4. mart 2018. godine“ zanimljiva je na više načina. Pitanje koje se nameće je pobuda za objavljivanje ovakve informacije. Naime, Agencija je ovlašćena da kontorliše finansiranje učesnika u kampanji. Glavni trošak kampanje je upravo oglašavanje u medijima. Zbog toga nema ničeg logičnijeg od toga da se ovaj trošak kontroliše, pa se čini da bi ovakva objava bila bespotrebna.
Međutim, dosadašnje iskustvo pokazuje da Agencija nije organizovala praćenje ove vrste rashoda dok izborna kampanja traje, već je vršila naknadnu kontrolu, uglavnom se oslanjajući na podatke dobijene iz monitoringa Regulatornog tela za elektronske medije, a tek izuzetno prikupljanjem dodatnih podataka. Da li će sada biti drugačije? U stvari, ne znamo. Vest da će Agencija „vršiti kontrolu“ jednako može da se tumači da će Agencija to raditi naknadno, poređenjem izveštaja o finansiranju kampanje sa drugim izvorima, kao i da će Agencija početi da traži podatke o emitovanju i o plaćenim oglasima od medija dok kampanja još uvek traje.
Nema sumnje da je kontrola dok izbori traju potrebna. Još potrebnije bi bilo da Agencija ukaže na slučajeve mogućeg kršenja zakona u vezi sa oglašavanjem dok se još nešto može ispraviti. To bi, na primer, bile situacije kada se uoči da mediji od jedne stranke traže da plati sve avansno, a drugoj dopuštaju da plati nakon okončane kampanje, kao i one kada medij bez naknade prenosi predizborne skupove ali samo nekih političkih subjekata. Potreba za uključenjem Agencije je utoliko veća zato što REM ne vrši svoj deo posla, makar ako je suditi po onome što je ovaj regulator objavio nakon izbora 2017 i po onome što nije objavio godinu dana ranije. Čak i kada je REM vršio monitoring medija, predmet njihovog razmatranja ni tada nije bilo poštovanje obaveze medija da omoguće oglašavanje pod istim finansijskim uslovima, niti je uopšte prikupljao podatak o cenama oglašavanja.
Podatke o cenama oglasa, Transparentnost Srbija je predstavljala i javnosti i Agenciji za borbu protiv korupcije (još od 2004), ukazujući na veoma čest nesklad sa prijavljenim troškovima kampanje.
