„Moravski koridor“ bez primene zakona o javnim nabavkama

Poseban zakon koji se donosi radi izgradnje „Moravskog koridora“ zadaće još jedan udarac jedinstvu pravnog poretka, a naročito sistemu javnih nabavki u Republici Srbiji, ukazuje Transparentnost – Srbija (članica Transparency International). Predlog ovog zakona[1] o kojem danas počinje skupštinska rasprava, uređuje pitanja koja su već regulisana zakonima Republike Srbije o eksproprijaciji, javnim nabavkama, javno – privatnom partnerstvu, projektovanju, porezima i carinama. Time se nastavlja opasan trend donošenja posebnih pravila koja važe samo za jedan projekat, kao u slučaju „Južnog toka“ i „Beograda na vodi“. Ukoliko Vlada smatra da zakoni nisu dobri (npr. u vezi sa brzinom eksproprijacije) onda treba da predloži njihove izmene i dopune, a ne da stvara posebna pravila koja će važiti samo za jedan slučaj.

Izvan svake sumnje je argument Vlade Srbije da je izgradnja autoputa koji će povezati Kruševac i Čačak preko potrebna. Međutim, Srbija već ima propise o eksproprijaciji, građevinske standarde, kao i zakone koji uređuju odabir izvođača radova ili izbor firme sa kojom bi bio zaključen ugovor o nekom vidu javno-privatnog partnerstva, kao što će ovde biti slučaj. S druge strane, predlog posebnog zakona predviđa da se na izbor „strateškog partnera i zaključenja ugovora o projektovanju i izgradnji, kao i prilikom izbora stručnog nadzora nad izvođenjem radova, ne primenjuju propisi kojima se uređuje postupak javnih nabavki.“ Kriterijumi i način izbora bi bili uređeni isključivo podzakonskim aktom koji će Vlada doneti za 30 dana.

U vezi sa tim, neobično je da se u obrazloženju predloga zakona navodi da se odabir Strateškog partnera „vrši na način koji garantuje pravnu sigurnost“, kroz metod „koji je pravno efikasan, u potpunosti transparentan“, „poštujući Ustav i procedure“, i da bi to „trebalo da ima pozitivan uticaj na razne međunarodne indekse demokratičnosti i transparentnosti“. Nejasno je na čemu se temelji ovaj optimizam, kada se ima u vidu da će postupak izbora strateškog partnera biti uređen podzakonskim aktom Vlade, čiji je sadržaj još nepoznat, a da je primena postojećeg Zakona o javnim nabavkama, koji bi inače obezbedio transparentnost, nediskriminaciju i pravnu zaštitu izričito isključena.

Jedino što se ovom posebnom zakonu može navesti u prilog jeste to da je narušavanje pravnog sistema nešto manje nego kod zaključivanja direktnih međudržavnih sporazuma o kreditu kod kojim se istovremeno ugovara i izvođač radova. Podsećamo, na taj način su pre mesec dana, odobreni zajmovi za gradnju pruge Novi Sad – Kelebija i autoput Preljina – Požega, a ti poslovi, vredni 1.686.000.000 dolara, istovremeno su dodeljeni imenovanim firmama iz NR Kine.[2] Kada je reč o „Moravskom koridoru“, čija je vrednost procenjena na 800 miliona evra, Vlada je već zaključila „Memorandum o saradnji na projektu izgradnje“ sa firmama „Behtel“ i „Enka“[3] iz SAD, odnosno Turske, koji još uvek ne predstavlja pravnu obavezu da se posao dodeli ovim firmama.

Sa stanovišta međunarodnih obaveza Srbije u oblasti javnih nabavki i javno-privatnih partnerstava, a naročito Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, mogle bi biti sporne i odredbe člana dva posebnog zakona, prema kojima će prilikom izgradnje biti „korišćeni domaći materijali i oprema i angažovani domaći izvođači u odnosu koji će biti određen ugovorom o projektovanju i izvođenju radova.“ Naime, na osnovu tog sporazuma, preferencijali za domaće ponuđače su ukinuti još u novembru 2018.

Transparentnost Srbija

Beograd, 25. jun 2019.

[1] Z A K O N O UTVRĐIVANJU JAVNOG INTERESA I POSEBNIM POSTUPCIMA RADI REALIZACIJE PROJEKTA IZGRADNJE INFRASTRUKTURNOG KORIDORA AUTOPUTA E-761, DEONICA POJATE-PRELJINA

[2] http://www.transparentnost.org.rs/index.php/sr/aktivnosti-2/saoptenja/10555-cemu-sluzi-zakon-o-javnim-nabavkama

[3] http://www.transparentnost.org.rs/images/dokumenti_uz_vesti/memorandum-SAD-Behtel-Enka.pdf