Šta očekivati od Vlade Srbije u borbi protiv korupcije

Transparentnost Srbija (deo Transparency International) smatra da bi Vlada Srbije u naredne četiri godine borbi protiv korupcije morala da posveti znatno više pažnje nego što je činila do sada i nego što je učinjeno u ekspozeu premijera, da bi u toj oblasti došlo do potrebnog napretka. Aktuelna vlast nosi veću odgovornost za rezultate od svih prethodnika, zato što približavanje EU, sudeći po iskustvima drugih, predstavlja jedinstvenu i neponovljivu priliku za sistemske reforme. Dobro je što je borba protiv korupcije ponovo proklamovana kao jedan od prioriteta. Međutim, iznenađeni smo što je rešavanju ovog problema posvećeno manje pažnje nego 2014, a pogotovo 2012 . (Zanimljivo je da se u ekspozeu navodi „da ćemo borbu protiv korupcije staviti na vrh agende“, iako se ona navodi u okviru poslednje, desete, tačke ekspozea, u okviru „borbe protiv kriminala i korupcije“). Do sada postignuti rezultati u sprovođenju antikorupcijskih mera nisu takvi da bi opravdali bilo kakvo umanjenje obima i intenziteta angažovanja, naprotiv. Ostaje nada da će Vlada u praksi delovati šire nego što je najavljeno, odnosno, da će je zahtevi građana, kontrola nezavisnih organa i narodnih poslanika i perspektiva EU navesti na sveobuhvatnije delovanje.

Deo programa Vlade koji govori o korupciji polazi od konstatacije da “Srbija uspešno primenjuje svoju Strategiju za borbu protiv korupcije iz 2013. godine”, iako precizni pokazatelji govore potpuno suprotno. Tako, prema izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije za prošlu godinu, od 422 aktivnosti predviđene za poslednji izveštajni period samo njih 82 je bilo realizovano u skladu sa postavljenim indikatorom, a od toga samo 29 na predviđeni način i u propisanom roku .

U pogledu represije korupcije, pozitivno je što se u ovom programu nove Vlade govori o pitanjima koja jesu iz njene nadležnosti, odnosno, o donošenju i primeni pojedinih strategija i zakona, a ne o krivičnim istragama u pojedinačnim slučajevima. Prema našem mišljenju pravilno se uočava i značaj prijavljivanja većeg broja slučajeva korupcije, ali se ne razrađuju mere koje bi trebalo da dovedu do tog cilja, dok one koje su pomenute (zaštita uzbunjivača), očigledno nisu dovele do tog cilja. Više pažnje je posvećeno istragama finansijskog kriminala i reorganizaciji javnih tužilaštava. To su mere koje bi mogle imati korisne efekte u borbi protiv korupcije, pogotovo tamo gde ona nije bila uspešna zbog nedovoljnog znanja tužilaca, ali se stiče utisak da su i one mogle biti ranije primenjene (Strategija usvojena još u maju, a nacrt Zakona se pojavio u avgustu prošle godine).

Premijer je po ko zna koji put najavio usvajanje Zakona o poreklu imovine. Međutim, iz onoga što je naveo u ekspozeu može se zaključiti da je u stvari reč o unakrsnoj kontroli imovine i prihoda, što je mehanizam koji zakonski postoji već 13 godina. Zato bi pre svega trebalo objasniti odnos novog zakona sa postojećim, kao i razloge zbog kojih do sada nije bilo većih rezultata u primeni. Zanimljiva ilustracija nedovoljnog sistemskog pristupa u borbi protiv korupcije jeste činjenica da se donošenje ovog zakona ne pominje ni u antikroupcijskoj strategiji ni u akcionom planu za poglavlje 23 evropskih integracija. S druge strane, ni u ekspozeu, ni u objavljenom nacrtu izmena Krivičnog zakonika nema govora o eventualnom kriminalizovanju “nezakonitog bogaćenja”, kao što je planirano u strateškim aktima iz 2013.

Može se pohvaliti entuzijazam sa kojim su u ekspozeu najavljene izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i to da će ovaj organ dobiti “instrumente za rad”, jer je reč o rešavanju problema koji su poznati već godinama. Slično kao i Agencija, i drugi nezavisni državni organi (Zaštitnik građana, Poverenik za informacije, Državna revizorska institucija …) u godišnjim izveštajima stalno ukazuju na probleme iz svojih oblasti i potrebu za izmenama zakona, ali, po oceni TS, izostala je adekvatna reakcija Skupštine i Vlade na te inicijative. U ekspozeu nema obećanja da će se u tom pogledu nešto promeniti.  

Generalno, kao nedostatak premijerovog programa može se navesti to što se nedovoljno govori o prevenciji korupcije, to jest, što plan ne posvećuje pažnju aktivnostima kao što su obezbeđivanje većeg pristupa informacijama, organizovanje javnih rasprava i analize rizika od korupcije u pripremi svakog zakona, uređeno lobiranje i transparentno donošenje odluka, smanjivanje diskrecionih ovlašćenja, predstavljanje detaljnih analiza mogućih rešenja pre donošenja odluka o najvećim infrastrukturnim projektima i kreditnim aranžmanima, primena pravila o javno-privatnom partnerstvu, državnoj pomoći i javnim nabavkama, poštovanje pravila o depolitizaciji javnih službi. Doduše, treba istaći da se neke antikoruptivne mere mogu pronaći u drugim delovima ekspozea, na primer u poglavljima u kojima se obrađuju pitanja planiranja budžeta, rada inspekcija, okruženja za mala i srednja preduzeća i primene Zakona o opštem upravnom postupku.

Podsećamo da je Transparentnost – Srbija i pre raspisivanja izbora objavila i uputila svim učesnicima u izbornoj trci, a nakon izbora svim poslaničkim grupama, spisak prioriteta u borbi protiv korupcije za period 2016-2020.