Pravo javnosti da zna – prepreke nisu otklonjene
Transparentnost Srbija, povodom Međunarodnog dana prava javnosti da zna, ukazuje da je prethodnih 13 godina, koliko građani Srbije imaju zakonom garantovano pravo na pristup informacijama, pokazalo da je to najvažniji preventivni antikorupcijski mehanizam.
Međutim, u proteklih godinu dana nije rešen ni jedan od ključnih problema koji sprečavaju da se ovo pravo efikasnije ostvari. Za poboljšanje Zakona o slobodnom pristupu informacijama rokovi su više puta pomerani. Poslednji takav rok, iz Akcionog plana za poglavlje 23 EU integracija je istekao pre 10 meseci, a još uvek nije objavljen ni nacrt izmena i dopuna o kojem bi trebalo sprovesti javnu raspravu. Ni u 2017. godini Skupština nije raspravljala o izveštaju o sprovođenju ovog zakona, koji je podneo Poverenik za informacije od javnog značaja. Poslednji izveštaj povodom koga su makar usvojeni skupštinski zaključci, odnosi se na 2013. Vlada i dalje ne obezbeđuje izvršenje rešenja Poverenika kada drugi organi ne poštuju svoju obavezu, a često i sama ignoriše zahteve. To se, između ostalog, dogodilo u slučaju zahteva koje je Transparentnost Srbija tokom ove godine upućivala u vezi sa postupkom konkursa za direktore javnih preduzeća i imenovanjem članova nadzornih odbora[1].
Zbog takvog stanja stvari raduje kada neki problem bude rešen na sistemski način. Nakon našeg istraživanja o svrsishodnosti državne pomoći[2], Ministarstvo privrede je počelo da objavljuje ugovore o dodeljenim subvencijama[3]. Sve više informacija o radu organa vlasti i u Srbiji i u svetu postaje dostupno zahvaljujući digitalizaciji i internetu. Informacije je sve češće moguće pronaći u obliku koji je pogodan za pretraživanje i dalje korišćenje. Iako su takve inicijative po našem mišljenju korisne[4], pre svega bi trebalo obezbediti ispunjavanje obaveze da organi vlasti učine dostupnim dokumente (u bilo kojoj formi). Pored toga, građani do nekih informacija ne mogu da dođu zato što državni organi nisu obavili svoj posao (npr. sprovođenje kontrola, analiza stanja), pa informacija od javnog značaja nije ni stvorena.
Budući da i pored prava koja im Zakon pruža najveći deo građana informacije o radu organa vlasti ne traži neposredno, već ih prima preko posrednika, važno je da postoje mediji koji će koristiti već objavljene podatke i tragati za dodatnim informacijama. Za tako nešto je bitan sistem u kojem će država pomagati stvaranje programa od javnog interesa, umesto da novac iz budžeta i prihoda javnih preduzeća troši na kupovinu političkog uticaja u medijima[5]. Ništa manje važno za ostvarivanje uloge medija jeste da se prema svima koji poštuju standarde profesije, država ophodi jednako, naročito u pogledu mogućnosti da od institucija dobiju informacije, a od javnih funkcionera izjave. Brojni primeri, uključujući i razloge koji su izneti u vezi sa gašenjem nedeljnika „Vranjske“[6], pokazuju da postojeće zakonske norme nisu dovoljne za ostvarivanje tih ciljeva.
Transparentnost – Srbija
Beograd, 28. septembra 2017.
[1] Više o tome u http://www.transparentnost.org.rs/images/publikacije/Politi%C4%8Dki%20uticaj%20na%20JP%20i%20medije.pdf
Tužbu protiv Vlade smo takođe uputili zbog uskraćivanja informacija o koncesiji za beogradski aerodrom http://www.transparentnost.org.rs/index.php/sr/aktivnosti-2/pod-lupom/9251-tuzba-protiv-vlade-srbije-2
[2] http://www.transparentnost.org.rs/images/dokumenti_uz_vesti/Svrsishodnost-drzavne-pomoci-Transparentnost-Srbija-maj-2017.pdf
[3] http://privreda.gov.rs/wp-content/uploads/2017/09/Ministarstvo-Privrede-Odeljenje-Za-Investicije-Pregled-Subvencionisanih-Investicionih-Projekata.xlsx
[4] Na primer, inicijativa za otvaranje podataka: http://data.gov.rs/sr/discover/, kao i Partnerstvo za otvorenu upravu http://www.mduls.gov.rs/latinica/partnerstvo-za-otvorenu-upravu.php
[5] http://www.transparentnost.org.rs/index.php/sr/aktivnosti-2/konferencije/9389-debata-o-oglasavanju-institucija-javnog-sektora
[6] https://www.slobodnaevropa.org/a/intervju-vukasin-obradovic/28749269.html
