Rešiti probleme za rad medija i borbu protiv korupcije
Transparentnost – Srbija (članica Transparency International), povodom Međunarodnog dana slobode medija, ukazuje da nedavna najava obnove rada na medijskoj strategiji predstavlja samo mali korak u nizu mera koje državni organi treba da preduzmu da bi poporavili stanje u ovoj oblasti. U praksi se pokazalo da ni najbitnija dostignuća prethodne strategije, poput konkursnog finansiranja medijskog programa, nisu donela željene efekte niti se sprovode kako je zamišljeno.
Stanje je još gore u onim oblastima u kojima reforme nisu pretočene u zakonske norme ili nisu čak ni bile planirane. To je, između ostalog, slučaj sa nedovoljno uređenim pitanjem državnog oglašavanja, koje se koristi za finansiranje medija bliskih vlastima, naročito kroz „javne nabavke usluga praćenja aktivnosti funkcionera i institucija“ na lokalnom nivou. Pitanje državnog oglašavanja, i pored toga što je bilo deo prethodne Strategije iz 2011, ali i političkog programa SNS prilikom dolaska na vlast 2012. (rešavanje problema iz izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije o medijima koji se bavi upravo ovim pitanjima), nije adekvatno rešeno ni u jednom od zakona koji su potom donošeni ili menjani. Nova prilika za to će biti izmene Zakona o javnim nabavkama, koje se očekuju ove godine.
Ništa manje je važno da državni organi jednako postupaju prema svim medijima i novinarima koji profesionalno obavljaju svoj posao, ne samo kada je reč o finansiranju i davanju informacija, već i u pogledu postupanja inspekcijskih i drugih organa. Nedavno su objavljene informacije o neuobičajeno dugotrajnim kontrolama inspektora u niškim „Južnim vestima“ i kod njihovih oglašivača, nakon čega Poreska uprava nije saopštila ni jednu informaciju koja bi pokazala da se na isti način vrše kontrole i u drugim sličnim slučajevima niti da je ispitala iznete sumnje u prekoračenje ovlašćenja.
Za rad novinara istraživača je od ključnog značaja da postoji dobar Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Iako u Srbiji postoji i dobar zakon i organi koji po žalbi, odnosno tužbi (Poverenik i Upravni sud) nalažu omogućavanje pristupa, i dalje je do mnogih bitnih podataka nemoguće doći u praksi. Prvi razlog za to je neizvršavanje jednog broja Poverenikovih obavezujućih rešenja, nakon čega niti Vlada obezbeđuje izvršenje, niti Skupština ikoga poziva na odgovornost.
Napiminjemo, sve češće se javljaju i druge situacije – da se pristup negira jer dokument koji sadrži informaciju navodno nikada nije ni sačinjen. Nacrt izmena zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, pored niza korisnih novina, sadrži i norme koje bi ozbiljno umanjile dostignuti nivo prava na pristup informacijama ili bi drastično usporile dobijanje informacija. Reč je, naime, o normi prema kojoj bi od dužnosti davanja informacija bila izuzeta preduzeća u državnom vlasništvu, kao i o pravilu koje bi omogućilo organima vlasti da vode upravni spor protiv Poverenikovog rešenja i tako na više meseci odlože davanje informacija.