Sprečavanje korupcije u izvršnoj vlasti i policiji - sprovođenje preporuka GRECO

• 

Vlada Srbije, ni u drugom postavljenom roku, koji ističe za deset dana, neće ispuniti preporuke za sprečavanje korupcije u izvršnoj vlasti i policiji, koje je dobila od GRECO 2022. – pokazuje analiza koju je Transparentnost Srbija objavila. 

Programski direktor TS Nemanja Nenadić rekao je na predstavljanju analize da će, "kako je stvar krenula", morati da se temom tih preporuka TS bavi i u narednim godinama.

"Čini se, na osnovu je bio dosadašnji tempo realizacije ovih preporuka, kao i na osnovu planova Vlade Srbije, da će se ispunjavanje preporuka GRECO koje je Srbija dobila, protegnuti ne samo na 2026. godinu, već i na godine koje dolaze posle", kazao je Nenadić.

Na to upućuje i predlog Akcionog plana Antikorupcijske strategije, koji predviđa da će neki koraci, koje je Srbija trebalo da sprovede do 2023. godine, biti sprovođeni do 2028. godine.

"Ne možemo previše naglasiti koliko su te preporuke bitne za Srbiju, koliko su tačno pogodila neka od najvažnijih pitanja za borbu protiv korupcije i te 2022. godine, a možemo reći da je njihova aktuelnost tokom godina koje su usledile samo rasla", rekao je Nenadić.

Ocenio je da su u 2025. godini propuštene prilike da se uradi više, odnosno da sada nema rezultata koji bi mogli da poprave opštu ocenu ispunjavanja GRECO preporuka, dodajući da bi ta organizacija ipak mogla da uzme u obzir ukoliko Srbija uradi određene stvari i početkom 2026. godine.

Nenadić je dodao da je, prema prethodnom izveštaju GRECO iz 2024. godine, utvrđeno da je Srbija - od 24, ispunila jednu preporuku u celosti, kao i još 10 preporuka delimično, ali da je teško prognozirati šta će biti prihvaćeno kao ispunjeno u međuvremenu. "Za to kako bi GRECO cenio šta je u međuvremenu urađeno, to je malo fluidno pitanje, u kojim situacijama bi oni rekli da je nešto delimično ispunjeno. Na primer, ako postoji neki nacrt zakona, koji rešava neko pitanje, oni bi verovatno našli elemente delimičnog ispunjenja", naveo je Nenadić.

Dodao je da, prema oceni Transparentnosti, ako se stvari zaustave na ovome što je trenutno stanje ispunjenosti preporuka, teško da ocena može da bude bolja nego prethodna, sem eventualno u oblasti policije, jer nije finalizovano ništa što je započeto.

Kada je reč o propisima, analiza TS pokazala je da tokom 2025. godine nije donet Zakon o unutrašnjim poslovima, niti je dopunjen Zakon o sprečavanju korupcije, iako su nacrti tih akata, upravo zbog preporuka GRECO, pripremani ranijih godina. Nije ni pokušano da se prostor za koruptivne uticaje na donošenje propisa umanji kroz proširenje kruga primene Zakona o lobiranju, kao što je preporučio GRECO, dok su dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama pripremane, a da preporuka GRECO, prema kojoj bi trebalo omogućiti žalbu kada informaciju uskrate Vlada ili predsednik Republike, uopšte nisu bile uzete u obzir.

"Povrh svega, umesto da kroz izmene svog Poslovnika, Vlada obezbedi da donošenju svih zakona prethodi javna rasprava, uvedeni su novi osnovi da se ona isključi", naveo je.

Istraživanje je pokazalo da nije postojala volja ni da se ispune neke od najmanje zahtevnih preporuka, u vezi sa kojima nije potrebno menjati ni jedan propis, a najbolji primer za to je objavljivanje imena svih savetnika i posebnih savetnika i njihovih oblasti angažovanja. Ne samo da Vlada Srbije nije samostalno objavila osnovne podatke o osobama koje savetuju premijera i potpredsednike, već odbija da te podatke dostavi i po zahtevu za slobodan pristup informacijama.

Ne samo da zabrinjava, već predstavlja i svojevrstan paradoks, to što u proteklih dvanaest meseci, tokom kojih su građani prepoznali korupciju kao glavni problem društva, a mnogi od njih su uzeli učešće i u masovnim protestima koji su imali snažnu antikorupcijsku komponentu, vlast nije prepoznala mogućnost da kroz rad na preporukama GRECO, "makar iz razloga sopstvene promocije, pokaže spremnost da učini nešto više".

Slično tome, i pored deklarativne opredeljenosti za "evropski put", gde je ispunjavanje preporuka GRECO među prioritetima, aktuelni predlog Akcionog plana antikorupcijske strategije predviđa da će se neke aktivnosti sprovoditi sve do 2028. godine. Pojedine izjave i postupanje predstavnika vlasti otvorile su širom prostor da Srbija unazadi svoj sistem za borbu protiv korupcije, umesto da ga unapređuje. To se naročito odnosi na situaciju sa Tužilaštvom za organizovani kriminal, koji bi, prema preporukama GRECO, trebalo da dobije dodatna ovlašćenja. S druge strane, upravo iz Ministarstva pravde, nadležnog da pripremi izmene zakona koje bi to omogućile, osporava se potreba za postojanjem TOK.

Istraživačica Transparentnost Srbija (TS) Zlata Đorđević izjavila je danas da Vlada Srbije, kao i nekoliko ministarstava, nisu dostavili toj organizaciji odovore o tome ko su savetnici u kabinetu premijera i potpredsednika i pojedinih ministara, kao i koje su njihove nadležnosti, iako je to jedna od preporuka GRECO koja još uvek nije ispunjena..Đorđević je kazala da je rok za ispunjavanje GRECO preporuke, da imena i zanimanja savetnika budu javna i lako dostupna, bio kraj 2025. godine, ali da je to odloženo za prvi kvartal 2026. godine.

"Ne samo da Vlada ništa nije uradila da bi se ova preporuka ispunila, već je odbila da nam dostavi podatke o savetnicima premijera i potpredsednika Vlade, iako smo uredno poslali zahtev za pristup informacijama od javnog značaja", dodala je ona. Obrazloženje Vlade, kako je navela Đorđević, bilo je da "savetnici nisu informacija od javnog značaja", da oni ne utiču na rad Vlade, jer savetuju potpredsednike i premijera, a potpredsednici i premijer nisu organ vlasti, već je to Vlada. Pod istim obrazloženjem, kako je dodala, odbijen je i njihov zahtev za podacima makar o broju savetnika premijera i potpredsednika Vlade.

Đorđević je navela da su zahteve za pristup informacijama poslali u svih 30 ministarstava, a odgovore su dobili od 23 ministarstva, kao i još jednog čiji je odgovor stigao tek nakon žalbe povereniku i izrade analize.

Ministarstvo odbrane, kako je ocenila, odgovor je poslalo samo formalno, navodeći da se sve informacije mogu naći u informatoru o radu, ali TS nije uspela da pronađe te informacije, dok od 22 koja su poslala odgovore, njih 14 ima angažovan maksimalan broj savetnika, po jednog ili tri.

Sedam ministarstava dostavilo je radne biografije u odgovoru na zahtev TS, dva su dostavila čak i diplome posebnih savetnika, a u dva slučaja, u dostavljenim rešenjima o imenovanju, vide se i zvanja - pravnik, ekonomista i slično. Šest ministarstava je dostavilo rešenja u kojima su samo imena savetnika, kazala je Đorđević.

Četiri ministarstva, prema njenim rečima, dostavila su i ugovore o angažovanju savetnika, dodajući da je plata za tu poziciju vidljiva u dva ugovora - u Ministarstvu sporta oko 150.000, a u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija oko 130.000 dinara.

Na sajtovima predsednika Srbije i pojedinih ministarstava mogu se naći neka imena savetnika, a na nekoliko sajtova ministarstava postoje i njihove biografije. "Barem osnovni podaci o savetnicima, njihova imena, objavljeni su na sajtovima šest od ukupno 30 ministarstava, jedan manje u odnosu na godinu ranije, dok se biografije savetnika nalaze na sajtovima tri ministarstva", navela je ona.

Ukazala je i na problem "selidbe" savetnika zajedno sa ministrima kada menjaju resor, bez obzira na to da li su ta dva resora povezana.

"Možemo reći da je neispunjavanje ovih preporuka jedan od najilustrativnijih primera nedostatka volje, odnoso odnosa Vlade prema obavezama koje je sama prihvatila kada je prihvatila da radi na preporukama GRECO", rekla je Đorđević.

Analiza Transparentnosti pokazala je i da je Vlada Srbije nastavila da krši obavezu iz Zakona o državnim službenicima, koja postoji već dve decenije - da na položaje u državnoj upravi (npr. pomoćnici ministara, sekretari ministarstava, direktori posebnih organizacija) postavlja kandidate nakon sprovedenog konkursa.

"Ne samo da umesto profesionalne uprave i dalje imamo 'v.d. stanje', već su mnoga rešenja o postavljenju tih vršilaca dužnosti nezakonita. Prema nalazima analize TS, Vlada Srbije, na čijem su se čelu nalazili Miloš Vučević i Đuro Macut su između maja 2024. i avgusta 2025. godine donele ukupno 977 rešenja o postavljenju vršilaca dužnosti. U samo 197 slučajeva (20,16 odsto) vršioci dužnosti su postavljeni u skladu sa Zakonom", navodi se u analizi.

Jedina pozitivna promena u odnosu na razdoblje prethodne Vlade (predsednica Ana Brnabić), prema oceni TS, odnosi se na smanjeno učešće retroaktivnih rešenja, kakvih je bilo ukupno 74 (7,56 odsto), pri čemu je 54 rešenja Vlade Srbije bilo "dvostruko nezakonito – ne samo što su bila retroaktivna, već uopšte nije postojao osnov za postavljenje vršioca dužnosti".

U najekstremnijem slučaju, kako se dodaje, rešenje je doneto 59 dana posle datuma od koga je navodno vršiocu dužnosti počeo da teče mandat.

"U sledećih 153 slučajeva, Vlada iz 2024. je nezakonito produžila v.d. stanje u organima državne uprave osobama koje su postavljene rešenjima prethodne Vlade. Najzad, Vlade iz 2024. i 2025. su u ovom periodu donele još 553 nezakonita rešenja (56 odsto) - vršioci dužnosti su postavljeni, iako se na istom položaju već nalazio neki vršilac dužnosti u trajanju od tri meseca", piše u analizi.

Prema navodima TS, neretko je reč o situacijama gde se nezakonito "v.d. stanje" održava tokom dužeg niza godina.

"Trendovi su takođe negativni. U prva četiri meseca rada aktuelne Vlade Srbije, udeo nezakonitih postavljenja vršilaca dužnosti je bio čak 85,65 odsto", dodaje se u analizi.

Advokat Robert Sepi predstavio je analizu koruptinih rizika u propisima. 

Ministarstva uglavnom ne poštuju zakonsku obavezu analize rizika od korupcije u propisima, a Agencija za sprečavanje korupcije i Skupština nedovoljno čine da se to stanje popravi. Prema nalazima TS, među zakonima koji su usvojeni u 2025, ministarstva su imala obavezu da zatraže od Agencije mišljenje od korupcije u najmanje 28 slučajeva. Međutim, to su učinili za svega četiri zakona.

Obaveza da se traži takvo mišljenje postoji za sledeće oblasti: zdravstvo, obrazovanje, porezi, carina, lokalna samouprava, upravljanje javnim sektorom, građevinarstvo i prostorno planiranje, javne nabavke, privatizacija, javna preduzeća i druga pravna lica u državnom vlasništvu, policija, finansiranje političkih stranaka i represija. U 2028. ovu obavezu su najčešće kršila Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Ministarstvo finansija. Tako je izbegnuto da se analizi podvrgnu i neki od propisa koji su izazvali velike kontroverze, poput „zakona o legalizaciji“.

Agencija je dala mišljenja na četiri zakona i jednu uredbu (dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama, dopune Zakona o udžbenicima, dopune Zakona o državnim službenicima i Zakona o platama državnih službenika i nameštenika), ali te analize nije objavila.

Pored direktnog kršenja zakonske obaveze, analiza rizika je u nekim slučajevima izbegnuta i na drugi način – tako što su sporne zakone predložili direktno narodni poslanici – kao što je bio slučaj sa „posebnim zakonom“ za Generalštab.

Preuzmite analize i sva dokumenta u vezi sa ovima istraživanjem sa sajta TS.