Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • When law doesn’t rule - State capture of the judiciary, prosecution, police in Serbia
  • Index percepcije korupcije CPI 2017
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Politički uticaj na javna preduzeća i medije
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • JAVNI POZIV građanima, udruženjima, predstavnicima stručne i zainteresovane javnosti za uključenje u postupak izrade Lokalnog antikorupcijskog plana

Pod lupom

Prev Next

Presuda zbog formiranja lokalnog antikorupcijskog tela

Presuda koju je doneo viši sud u Požarevcu značajna je i zbog procesa formiranja lokalnih antikorupcijskih tela u gradovima u kojima se tek sada (sa zakašnjenjem) radi na lokalnim antikorupcijskim planovima (LAP) i kojima taj posao tek predstoji. Transparentnost Srbija trenutno pruža podršku gradu Novom Pazaru u izradi LAP-a, a krajem godine predstoji izbor tela koje će pratiti sprovođenje plana. Reč je o projektu koji finansira Agencija za borbu protiv korupcije. Prenosimo vest Novinske agencije Beta: Viši sud u Požarevcu poništio je rešenje gradske skupštine o formiranju Lokalnog antikorupcijskog foruma (LAF), što je prva presuda kojom je kao  nelegalna proglašena odluka za...

Kupovina glasova

Kupovina glasova i zloupotrebe javnih sredstava su krivična dela i kada su u vezi sa izborima za nacionalne savete nacionalnih manjina. Ono što je zajedinčko za ova krivična dela i slične događaje koji se odnose na izbore za državne i lokalne organe jeste faktička nekažnjivost. Najočigledniji primer podmićivanja birača, koje je pri tom vršeno javnim sredstvima, se izgleda dogodio u Novoj Crnji. Prema navodima iz medija u ovoj opštini su pojedini Romi od predstavnika lokalne samouprave dobijali bonove za socijalno ugrožene u vrednosti od 3000 da bi glasali za jednu listu. Krivičnu prijavu je podneo jedan od učesnika tih izbora sa...

Spisak neizvršenih rešenja

Predstavnici Medijske koalicije u Timu za dijalog dostavili su Koordinacionoj grupi Vlade Srbije za saradnju sa medijima spisak od 601 neizvršenog rešenja koja su doneta po žalbama izjavljenim Povereniku zbog povrede prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zahtevali njihovo hitno izvršenje.  Izvršenje rešenja Poverenika za informacije je po oceni Transparentnosti, važno ne samo za građane, novinare i udruženja koja su tražila kopije dokumenata i podatke od organa vlasti, već i kao osnovni pokazatelj da li u Srbiji postoji vladavina prava. Činjenica da postoji makar jedno neizvršeno rešenje Poverenika, i da to prolazi bez reakcije Vlade, koja po zakonu...

N1: Kad poziv predsednika promeni sve i - "preskoči" institucije

"Majstorski potez predsednika Srbije - pomogao samohranoj majci" - tako su, između ostalog, tabloidi bliski vlasti preneli vest da je predsednik Aleksandar Vučić rešio skoro dvogodišnju pravnu bitku jedne meštanke Boljevaca. Ona je govorila za N1, rekla da se ljuti na vlast, predsednika su njene reči dirnule i, kako kaže, pozvao ju je telefonom. Osim što je ovoj ženi pomogao da reši problem, predsednik je, radeći nešto što nije u opisu njegovog posla, preskočio najmanje pet institucija u čijem je opisu baš to. Čemu nam onda služe institucije? Decenijama je Slobodan Petrić, meštanin sela kraj Ljiga, od nadležnih opštinara tražio da naprave...

Tužilaštvo ne reaguje na višemilionsku zloupotrebu sredstava

Više javno tužilaštvo u Beogradu nije pokrenulo istragu na osnovu podataka koje je izneo list Danas, da je 208,5 miliona dinara jednokratne socijalne pomoći beogradskog Gradskog centra za socijalni rad podeljeno sigurnim glasačima SNSa pred lokalne izbore, u martu ove godine. Naime, list Danas je došao do dokumenata koji potvrđuju da je po 15.000 dinara dobilo 13.900 osoba iz opština Obrenovac, Barajevo, Vračar, Grocka, Sopot i Lazarevac, koji, inače, nisu korisnici usluga centara za socijalni rad. Organizacije Transparentnost Srbija poslala je u septembru Višem javnom tužilaštvu zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, postavljajući pitanje šta je Tužilaštvo preduzelo povodom navoda...

Bavi li se predsednik Srbije direktorima javnih preduzeća

Medijske spekulacije o tome da predsednik države, Aleksandar Vučić, nezadovoljan padom Srbije na rangiranju zemalja po lakoći poslovanja, traži smene direktora pojedinih javnih preduzeća, ne bi bila značajna, da ju je bilo ko demantovao i predočio građanima da direktore javnih preduzeća postavlja i razrešava Vlada Srbije, kada se, po proceduri iz Zakona o javnim preduzećima utvrdi da nisu ispunili planove ili da su nestručno obavljali poslove, a ne predsednik Republike. Transparentnost Srbija ovim povodom podseća da Srbija ima i drugi, znatno veći problem kada je reč o direktorima javnih preduzeća - velika većina njih uopšte nije ni postavljena nakon konkursa koji...

Kupovina vremena za TV i radijsko emitovanje

Transparentnost Srbija podržala je zajednički amandman organizacija civilnog društva Balkanska istraživačka mreža, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Slavko Ćuruvija fondacija u okviru javne rasprave o Nacrtu zakona o javnim nabavkama, koji se odnosi na kupovinu vremena za TV i radijsko emitovanje. Odredba iz nacrta predviđa (kao i važeći zakon) izuzetak po kome naručioci ne primenjuju ZoJN na "kupovinu vremena za televizijsko, odnosno radijsko emitovanje, odnosno vremena za emitovanje programskih sadržaja, koje naručilac dodeljuje pružaocu medijskih usluga“. Smatramo, međutim, da je potrebno precizirati da se ovaj izuzetak odnosi isključivo na situaciju kada je naručilac javni medijski servis i na ugovore koje organi...

Otvoreni podaci o javnim nabavkama

Transparentnost Srbija dostavila je Upravi za javne nabavke primedbe i predloge u okviru javne rasprave o izmenama Zakona o javnim nabavkama. Jedan od predloga je u vezi sa otvorenim podacima, odnosno objavljivanjem podataka u mašinski čitljivom obliku i omogućavanjem da se pretražuju i upoređuju za odabranu grupu javnih nabavki na Portalu javnih nabavki. Naime, Nacrt Zakona predviđa objavljivanje velikog broja podataka koji se odnose na pojedinačne postupke javnih nabavki, planove javnih nabavki i izveštaje o sprovedenim javnim nabavkama, kao i o onim nabavkama na koje se Zakon ne primenjuje. Nacrt takođe sadrži odredbe koje postavljaju kao pravilo elektronsku komunikaciju i korišćenje...

Aktivnosti

Besplatna pomoć za pisanje zahteva za pristup informacijama i tužbi u upravnom sporu

Obaveštavamo vas da Transparentnost – Srbija (TS) pruža besplatnu pomoć zainteresovanim građanima i udruženjima koji žele da traže informacije u posedu Predsednika Republike, Narodne skupštine, Vlade Srbije, Vrhovnog kasacionog suda, Ustavnog suda Srbije i Republičkog javnog tužioca oko formulisanja zahteva, ali i u slučajevima kada tražioci ostanu uskraćeni za informacije. U takvim slučajevima, na osnovu člana 22. st. 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jedini pravni lek je vođenje upravnog spora. TS, koja je već vodila mnoge sporove ove vrste, pružiće pomoć tražiocima i u vezi sa time. Sa savetnicima možete komunicirati preko adrese Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena, za jednostavnije konsultacije ili zakazivanje sastanka možete nas zvati na broj 011 3033827.

Širi kontekst

Organizacija Transparentnost – Srbija u periodu od 01. aprila 2015. do 31. marta 2016. sprovodi projekat Jačanje uloge Upravnog suda u borbi protiv korupcije .

Projekat ima za cilj jačanje odgovornosti vlasti i unapređenje okruženja za rad nezavisnih tela kroz podršku Upravnom sudu u poboljšanju transparentnosti rada, kao i građanima i organizacijama civilnog društva sa ciljem boljeg prepoznavanja uloge Upravnog suda u primeni antikorupcijskog zakonodavstva.

Upravni sud ima značajnu ulogu u primeni nekoliko antikorupcijskih propisa. U vezi sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja,Upravni sud je organ kojem se tražioci informacija obraćaju u dve situacije. Oni to mogu učiniti kada im informaciju uskrati Narodne skupština, predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud, Ustavni sud i Republički javni tužilac, jer tada ne mogu izjaviti žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja, već jedino pokrenuti upravni spor. Druga moguća situacija je ona kada tražioci nisu zadovoljni rešenjem Poverenika po žalbi, pa protiv te odluke pokreću upravni spor.

Tako, na primer, po tužbi organizacije Transparentnost Srbija, Upravni sud je 27.11.2014 naložio Generalnom sekretarijatu Vlade RS da nam dostavi informacije o usklađivanju osnivačkih akata javnih preduzeća i imenovanju članova nadzornih odbora javnih preduzeća. Te informacije smo iskoristili u opsežnom istraživanju o prvoj godini primene ovog važnog antikorupcijskog Zakona. Istraživanje je inače pokazalo da mnoge obaveze iz Zakona nisu izvršene uopšte, nisu izvršene u propisanim rokovima ili na propisani način. [pogledajte primer ovde]

Šta konkretno možete očekivati od nas?

  1. Ukoliko tragate za nekim informacijama za koje mislite da su u posedu organa vlasti i spremni ste da se koristite Zakonom o slobodnom pristupu informacijama, mi vas možemo uputiti na to kako da zahtev što bolje formulišete i podnesete. Čini se da je podnošenje zahteva jednostavna stvar, zato što se vrlo često na internetu mogu naći formulari. Međutim, mnogo toga zavisi od načina na koji će pitanje biti postavljeno i od toga da li tražite obaveštenje ili određene dokumente. Dakle, mi Vas možemo, na osnovu desetogodišnjeg iskustva, posavetovati na koji način da uobličite zahtev kako biste dobili precizniji i detaljniji odgovor na pitanja koja vas suštinski zanimaju. Osim saveta o samoj sadržini pitanja, možemo sačiniti i konkretan zahtev i posavetovati Vas o načinu slanja.
  2. Organi vlasti često ignorišu primljene zahteve ili ih odbijaju neformalnim obaveštenjima. Ponekada donose rešenja u kojima se pozivaju na neke razloge zbog kojih se zahtev odbija, ali su ti razlozi formalno ili suštinski neispravni. Ponekada nude jedan vid pristupa informacijama, iako ste tražili neki drugi, kojem mogu da udovolje. U takvim slučajevima treba sačiniti žalbu Povereniku za informacije ili tužbu radi pokretanja upravnog spora (ako informaciju uskrati neki od šest organa vlasti iz člana 22. st. 2). Ponekada će pre pisanja tužbe biti nužno poslati i «požurnicu». Na osnovu velikog iskustva Transparentnosti – Srbija u formulisanju kako žalbi tako i tužbi, moći ćemo da vam pomognemo da ove dokumente uobličite tako da što jasnije predstavite problem Povereniku ili Upravnom sudu i da oborite argumente organa vlasti koji uskraćuje informaciju, ukoliko razlozi za uskraćivanje zaista nisu sasvim opravdani i utemeljeni na Zakonu (što je veoma redak slučaj).

Kako da nam se obratite?

Najpogodnije rešenje je da nam pišete na adresu za prijem elektronske pošte ili na adresu Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena možete nas zvati na broj 011 3033827.

U svakom slučaju, ukoliko nam se obratite za pomoć, sve informacije koje od vas dobijamo ćemo tretirati sa poverenjem i nećemo ih obelodanjivati drugima, osim ako se drugačije dogovorimo.

Opis postupka

U situaciji kada neki od šest najviših državnih organa izčlana 22. st. 2 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. glasnik RS, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010), (Narodna skupština, predsednik Republike Srbije, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud Srbije, Ustavni sud i Republički javni tužioc) ne postupi po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, ne može se izjaviti žalba Povereniku za informacije od javnog značaja, već je obezbeđena sudska zaštita u upravnom sporu pred Upravnim sudom Srbije, pa tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu.

Tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu u situaciji kada neki od šest navedenih državnih organa uopšte ne postupi po zahtevu u propisanom roku, s tim što sud u  ovim situacijama, zahteva da je ispunjen još jedan formalni uslov iz Zakona o upravnim sporovima, a to je da  tražilac ponovi zahtev organu (urgencija) i da ovaj ne odgovori ni u daljem roku od sedam dana po ponovljenom zahtevu.

Druga situacija je da organ vlasti postupi po zahtevu za pristup informacijama i donese rešenje kojim se zahtev delimično ili u celini odbija. Tada tražilac osporava takvo rešenje.

Tužba mora da sadrži ime i prezime, adresu i mesto stanovanja, odnosno naziv i sedište tužioca, označenje upravnog akta protiv koga je tužba podneta, razloge zbog kojih se tužba podnosi, predlog u kom pravcu i obimu se predlaže poništavanje upravnog akta, kao i potpis tužioca.

Tužba se podnosi u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno po isteku naknadnog roka od 7 dana (urgencija) u slučaju „ćutanja uprave“.

Sve tužbe se predaju isključivo u sedištu Upravnog suda u Beogradu, neposredno na šalteru za prijem (radno vreme je od 7.30 do 15.30), ili se šalju poštom, na adresu Beograd, Nemanjina 9.

Uz tužbu (u dovoljnom broju primeraka za sud i tuženi organ) se podnosi kopija upućenog zahteva uz dokaz o prijemu, kao i ponovljeni zahtev uz dokaz o prijemu (urgencija), a u slučaju da je organ doneo rešenje koje se osporava uz tužbu se prilaže i kopija tog rešenja.

 

usaidmala

Vesti