Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Prioriteti u borbi protiv korupcije 2016-2020
  • Indeks percepcije korupcije (CPI)
  • Funkcionerska kampanja - zloupotreba javnih resursa
  • Beograd na vodi - geneza slučaja
  • Aurelije Avgustin, “O državi Božjoj” (De civitate Dei)
  • Transparentnost Srbija u 2016. godini

Pod lupom

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
Prev Next
Pokazna vežba pranja novca

Pokazna vežba pranja novca

Podaci o tome kako je Siniša Mali pre sedam godina sam sebi prodao firmu, a potom od tog novca kupio nekretnine, deluju kao pokazna vežba pranja novca. Reč je o podacima koje je pre dva meseca objavio portal Krik (deo je bio dostupan samo pretplatnicima), a ovih dana, uz neke nove podatke (npr. naziv firme) aktuelizovao portal Pištaljka. Inače, u tekstu je više prostora posvećeno napadima na Agenciju za borbu protiv korupcije zbog "dostavljanja informacija na kašičicu" nego Malijevim transakcijama. Bez obzira na to što je Agencija nakon naloga Poverenika očigledno uskratila javnosti više informacija nego što je trebalo, ostaje...

Resavica - slika i prilika

Resavica - slika i prilika

Problemi sa Resavicom odslikavaju stanje u javnim preduzećima u Srbiji. Onim javnim preduzećima za koje Fiskalni savet godinama upozorava da su kamen o vratu privrede Srbije, dok Vlada godinama ponavlja da radi na reformisanju i profesionalizaciji njihovih menadžmenta. Ovo javno preduzeće za podzemnu eksploataciju je godinama delilo milione na sponzorstva i donacije, a od Vlade Srbije istovremeno dobijalo milijarde subvencija. Kriterijumi za dodelu donacija predviđali su da se daju za sport ili za verske potrebe, ali ne i za programe borbe protiv korupcije. A onda su u dve godine dvojica direktora uhapšeni pod optužbom da su primili mito. U nadzornom odboru sedeo...

Ko je na čelu Razvojne agencije Srbije

Ko je na čelu Razvojne agencije Srbije

Usložnjava se problem u vezi sa bivšim ministrom Željkom Sertićem, kome Agencija za borbu protiv korupcije brani da istovremeno bude vršilac dužnosti direktora Razvojne agencije Srbije (RAS) i član Upravnog odbora Kineske banke. Nije više samo pitanje da li on može istovremeno da obavlja dve funkcije, već da li je Željko Sertić zapravo Željko Sertić i ako nije, ko je na čelu Razvojne agencije Srbije. Da nije Sertić izgubio ličnu kartu? I ako nijedan Sertić nije na čelu RAS-a, zašto je vlada zaboravila da postoji ova agencija zbog čijeg osnivanja je koliko prošle jeseni ukinula dve druge agencije – Agenciju za...

Ko treba da štiti sudije

Ko treba da štiti sudije

Pre nekoliko dana pohvalii smo uspostavljanje novog mehanizma za zaštitu javnih tužilaca od političkih i drugih piritisaka - uspostavljanje poverenika za samostalnost. To je učinjeno na osnovu Akcionog plana za poglavlje 23 pregovora sa EU. Međutim, treba istaći da je isti Akcioni plan bio pokretač da se uvede i novi sistem zaštite sudija, pri Visokom savetu sudstva. Mehanizam iz članova 27a do 27v Poslovnika VSS je drugačiji. Sudija, koji smatra da postoji politički uticaj na njegov rad, može pismeno da se obrati Savetu. Predsednik Saveta po sopstvenoj inicijativi, na predlog bilo kog člana VSS ili na osnovu obraćanja sudije, saziva sednicu...

Poverenik za samostalnost - dobra vest iz Državnog veća tužilaca

Poverenik za samostalnost - dobra vest iz Državnog veća tužilaca

Organ koji ima ključnu ulogu u zakonitom suzbijanju korupcije je javno tužilaštvo.  U mnogim prilikama kada slučajevi moguće korupcije nisu bili temeljno i pravovremeno ispitani sumnjalo se na to da tužioci nisu obavili svoj posao zbog političkih ili drugih pritisaka. Postoje mnogi razlozi zbog kojih ta samostalnost može biti ugrožena, i mnogi uslovi koji moraju biti ispunjeni da bi se ta samostalnost ostvarila, o čemu smo pisali i u studiji sistema društvenog integriteta iz 2015, čije su preporuke i dalje aktuelne. Najvažniji preduslov je svakako da postoji želja i spremnost kod tužioca da svoj posao urade nepristrasno, časno i profesionalno...

Rizici od korupcije u nacrtu Zakona o zdravstvenoj zaštiti

Rizici od korupcije u nacrtu Zakona o zdravstvenoj zaštiti

Agencija za borbu protiv korupcije uputila je Ministarstvu zdravlja detaljno mišljienje o novom nacrtu Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji nije rešio brojne probleme u ovoj oblasti. Jedna od tema koja nije dovoljno uređena je pitanje sukoba interesa. Ovom prilikom podsećamo da je 2013. bilo predviđeno sveobuhvatno rešavanje problema sukoba interesa u javnom sektoru, koji pored državne uprave obuhvata lokalnu samoupravu, ali i zaposlene u ustanovama zdravstva, prosvete, nauke i kulture, kao i u javnim preduzećima. Međutim, umesto da se ova aktivnost realizuje u potpunosti, donet je samo zakon koji se odnosi na službenike lokalne vlasti (pored od ranije obuhvaćenih državnih službenika)...

Problemi sa Fiskalnim savetom

Problemi sa Fiskalnim savetom

Fiskalni savet je dobio pažnju medija kada je obelodanjen još jedan problem koji je donela autosuspenzija Narodne skupštine – mandat ističe, Skupština ne može da izabere nove članove, ali će postojeći nastaviti da rade do izbora novih (ili istih). U međuvremenu, ostaje činjenica da Skupština, ni Fiskalnom savetu ni drugim nezavisnim organima nije dala podršku kroz usvajanje zaključaka na osnovu godišnjih izveštaja o radu koje ti organi podnose Skupštini. Podrška bi se, između ostalog, mogla ogledati u uticaju na Vladu da na vreme priprema fiskalnu strategiju i budžet, pa da analize tih akata koje priprema Fiskalni savet, imaju više uticaja na...

Reforma javne uprave

Reforma javne uprave

Predstavnik Transparentnosti Nemanja Nenadić upoznao je predstavnike Evropske komisije koji su ove nedelje boravili u radnoj poseti sa nalazima monitoringa sprovođenja pojedinih zakona i strateških akata koji je sprovodila TS u proteklom periodu. Za njih su naročito bili zanimljivi podaci o primeni Zakona o državnim službenicima, u pogledu organizovanja konkursa za službenike na položaju, gde se pravila i dalje krše, postavljenjem vršilaca dužnosti. Na ovaj problem je TS inače ukazala još 2011, kada je počelo masovno kršenje pravila imenovanjem službenika „na osnovu ranijih propisa“. Problem nije rešen ni nekoliko godina kasnije. Jedina razlika se ogleda u tome što se sada na...

Sporni i zakasneli konkursi za direktore javnih preduzeća

Transparentnost Srbija upozorava da pored „probijanja“ rokova za sprovođenje konkursa za direktore javnih preduzeća, postoje nerazjašnjena i potencijalno sporna pitanja u vezi sa poništavanjem konkursa koji su raspisani ranije.

Posle tri godine katastrofalnog učinka Zakona o javnim preduzećima (ZJP) iz 2012, u pogledu depolitizacije i profesionalizacije upravljanja, Vlada se početkom prošle godine odlučila da zakon promeni umesto da ga u celosti primeni. Međutim, ni dugi rokovi iz novog zakona se ne poštuju – ne samo da za 12 meseci nisu izabrani direktori u većini republičkih javnih preduzeća, već do isteka roka da se konkursi okončaju, 3. marta 2017, oni u nekim preduzećima nisu ni raspisani!

Tek krajem februara i početkom marta su raspisani konkursi za izbor 20 direktora, bez ikakvog objašnjenja o tome šta (ni)je rađeno u periodu od februara 20161.  Prema informacijama iz medija, Vlada je 20. marta usvojila odluku o sprovođenju još tri konkursa - za direktore EPS-a, Resavice i Srbijašuma. Ova najava je, međutim, pored kašnjenja2  sporna i po drugim osnovama. Naime, konkursi za direktore ova tri preduzeća već su bili raspisani3. Prema ZJP, konkursi se mogu okončati na samo dva načina - tako što će Vlada imenovati za direktora prvog sa liste koju utvrdi Komisija (član 41. i 42), ili tako što će Komisija utvrditi da nijedan kandidat na ispunjava uslove (član 45). U “Službenom glasniku” kao ni na internet prezentacijama Vlade, Ministarstva privrede i ovih javnih preduzeća, nismo pronašli informaciju o tome da su konkursi obustavljeni. Iako ne postoji dužnost objavljivanja takve odluke, to bi bilo značajno učiniti jer je upitno da li su bili ispunjeni zakonski uslovi. Mediji su još u maju 2016. godine izneli nedemantovane tvrdnje da će konkurs za direktora EPS biti poništen, kao i komentar o kvalifikacijama prijavljenih kandidata za to mesto. Međutim, stručnost kandidata nije imao ko da razmatra na Zakonom propisani način, jer je formiranje Vladine Komisije za izbor direktora javnih preduzeća počelo tek u decembru 2016. godine. Vlada je 7. decembra imenovala predsednika i dva člana, dve nedelje kasnije skupštinski odbor je imenovao četvrtog, dok bi peti član trebalo da bude imenovan za izbor direktora u svakom pojedinačnom preduzeću. Imenovanja petog člana Komisije su izvršena tek 20. ovog meseca i to samo za 8 od 20 raspisanih konkursa. Međutim, kako nije kompletiran izbor članova konkursne komisije za “EPS” i “Resavicu”, ostalo je nejasno ko je mogao da utvrdi da nijedan kandidat ne ispunjava uslove, što je eventualno mogao biti zakonski osnov za poništavanje konkursa iz iz marta 2016. godine.

Naša organizacija je od Vlade zatražila podatke o tome da li je Komisija zasedala, kada je razmatrala prijave, kao i akt o poništavanju konkursa. Pored toga, smatramo da je potrebno razjasniti da li je prethodni konkurs valjano sproveden, a ako nije, ko će zbog toga snositi odgovornost. Izvesno je da poništavanje javno objavljenih konkursa bez saopštavanja obrazloženja može podstaći spekulacije da se čeka na novi politički dogovor i prijavu direktora koji bi imao političku podršku, odnosno, da obeshrabruje one dobre kandidate koji takvu podršku nemaju. Transparentost Srbija će nastaviti da prati najbitnije aspekte sprovođenja Zakona o javnim preduzećima, a nalazi će biti predstavljeni na konferenciji za štampu u maju ove godine.

 

1 - Ministar privrede je potvrdio  https://goo.gl/mFyVQG da se sa konkursima kasni ali da je važno da "dobro uradimo konkurse, da se jave najkvalitetniji ljudi koji će znati na mnogo bolji i kvalitetniji način upravljati tim velikim sistemima".  

2 - Posle Odluke o sprovođenju konkursa sledi izrada i objavljivanje konkursa. Potom bi Komisija Vlade za sprovođenje konkursa trebalo da pregleda pristigle prijave, sastavi spisak kandidata, sprovede izborni postupak, utvrdi listu kandidata i dostavi je ministarstvu kako bi ono utvrdilo predlog da prvi sa liste bude imenovan za direktora. Komisija može i da utvrdi da nijedan kandidat koji je učestvovao u izbornom postupku ne ispunjava uslove za imenovanje, posle čega se sprovodi novi javni konkurs.

3 - Za direktora Srbijašuma bio je raspisan u januaru 2015. godine, po starom Zakonu, dok su konkursi za direktore EPS-a i JPPEU Resavica raspisani u martu 2016. godine, po novom Zakonu i zakonski je obavezno bilo da se okončaju do 3. marta

Vesti