Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Politički uticaj na javna preduzeća i medije
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Subvencije investitorima - svrsishodna državna pomoć ili promocija
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Funkcionerska kampanja - zloupotreba javnih resursa
  • Beograd na vodi - geneza slučaja
  • B.Pekić, “Poslednja pisma iz tuđine”

Pod lupom

Prev Next

Pritisak na tužilaštvo

Često se s pravom ističe da javni tužioci ne postupaju ili makar selektivno postupaju u predmetima koji su „poliitički osetljivi“. Ponekad se razlozi za to traže u nesigurnosti koju donosi nepotpuna nezavisnost u radu, ustavna i zakonska rešenja, nekada u strogo hijerarhijskoj organizaciji i obavezujućim uputstvima pretpostavljenih. Sve češće se kao uzork prepoznaje autocenzura tužilaca, strah od pretpostavljenih štetnih posledica. Najzad, ima i onih tužilaca koji su probali da sve urade po zakonu i savesti, ali su bili izloženi pritisku da odustanu od gonjenja ili da nekog ne obuhvate optužnicom. Kako bi se takvi zaštitili od nedavno radi poverenik za...

Inspekcijski nalazi pred sudom i sporazumi o saradnji

Čitanje vesti o „sporazumu inspekcija i prekršajnih sudova“ može lako da navede na pogrešan trag. Tako bi čitalac pomislio da će kao rezultat saradnje na osnovu potpisanog dokumenta u pravni sistem Srbije biti uvedeni „sporazumi o priznanju prekršaja“ u svim oblastima rada inspekcije (kaže se da se trenutno primenjuju samo za carinske i saobraćajne prekršaje). Pored toga se u agencijskoj vesti (Tanjug, preneto iz Blica) kaže se da bi „Sporazum podrazumevao da inspektori ne dokazuju prekršaj u sudovima, već da učinilac prekršaja mora da dokazuje suprotno“. Budući da se ni jedno od ta dva ne može regulisati bilo kakvim sporazumima...

Korupcija i 100 dana Vlade

U promo materijalu i kratkom izveštaju po tačkama povodom 100 dana Vlade Srbije, izabrane u leto 2017. borba protiv korupcije se ne pominje. Ovo se može smatrati očekivanim, budući da u ovom periodu nije bilo ni zakonskih promena ni napretka u primeni antikorupcijskih zakona koji bi se mogli pripisati delovanju izvršne vlasti, niti predloga novih zakonskih rešenja koja bi bila važna za ovu oblast. Ono što više zabrinjava je činjenica da je i u planovima Vlade borba protiv korupcije dobila manji značaj nego ranijih godina, o čemu smo pisali. Iako je očekivano da će se Vlada podičiti onim što smatra da je...

Radovi na Ušću

Inicijativa "Ne da(vi)mo Beograd" je iznela zabrinjavajuće podatke o dešavanjima u vezi sa parkom Ušće na Novom Beogradu. Prema njihovim navodima reč je o "nelegalnim radovima" koje izvodi gradsko komunalno preduzeće, bez usvojenog plana detaljne regulacije, po projektu privatnog investitora (MPC Prioperties) u parku koji je pod posebnim režimom zaštite. Inicijativa je zbog toga podnela prijavu Sekretarijatu za inspekcijske poslove Gradske uprave grada Beograda. U saopštenju inicijative se navodi da su prema važećim planovima i propisima, radovi na zelenim površinama parka, od Brankovog mosta do Hotela “Jugoslavija”, uslovljeni organizovanjem arhitektonsko-urbanističkog konkursa i izradom Plana detaljne regulacije. Radovi u parku “Ušće” izvode se po projektu...

Zapaljen automobil uzbunjivaču

Uzbunjivaču Zoranu Pandurovu, koji je ukazao na korupciju u novosadskoj Komunalnoj inspekciji, prošle nedelje zapaljen je automobil ispred njegovog stana. Uviđaj je pokaza da je požar podmetnut. Pandurov smatra da je upravo njegova uloga u razotkrivanju korupcije razlog za paljenje automobila."Više sam nego siguran ko bi mogao biti nalogodavac. Jednostavno, to su uradili oni ljudi i organizacije koje su bile pogođene uzbunjivanjem i koji su pretrpeli posledice od strane države, jer je država u pravosnažnom postupku rekla da su uzbunjivači u pravu", rekao je Pandurov za N1.   Prva pravosnažna presuda za lice povezano sa uzbunjivačem u Srbiji doneta je u korist...

Kako se raspolaže gradskom imovinom

Mediji su prethodnih dana, pišući o izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije o raspolaganju nepokretnostima grada Beograda, najviše pažnje posvetili  nalazu da je dug dve kompanije od 566,4 miliona dinara iz 2013. godine  "nestao" u spisku potraživanja iz 2015. godine.  Tako su u drugom plan u ostali zabrinjavajući podaci o dugovima za naknadu za uređenje građevinskog zemljišta, drastičnom smanjenju prihoda od zakupa zemljišta i posebno o nepostojanju uređenih i dostupnih podataka o davanju u zakup poslovnog prostora, stanova i zemljišta u vlasništvu Grada Beograda. Što se tiče naknade za uređenje građevinskog zemljišta, treba se podsetiti da je "leks specijalisom" za "Beograd...

Nema „pranja novca“ u transakcijama Malog – nedovoljne informacije iz tužilaštva

Po oceni Višeg javnog tužilaštva ni ono što smo svojevrsno ocenili kao „pokaznu vežbu pranja novca“ ne predstavlja to krivično delo. To se posredno može zaključiti iz tvrdnje VJT, koja je data u odgovoru novinarki „Pištaljke“: „Iz prikupljenih podataka, kao i analizom istih, Više javno tužilaštvo u Beogradu je našlo da ne postoje dokazi koji bi ukazali da se u radnjama gradonačelnika Siniše Malog stiču elementi bilo kog krivičnog dela iz nadležnosti višeg tužilaštva“. Za krivično delo pranja novca, iz člana 245. Krivičnog zakonika nadležna su viša javna tužilaštva. Izuzetak predstavljaju situacije kada postoji nadležnost Tužilaštva za organizovani kriminal. To su slučajevi...

Pravna država na bolovanju

Ove nedelje smo prvo dobili informaciju da su, nakon razgovora dvojice ministara sa kineskim investitorom i ambasadorom Kine "dogovreni mehanizmi" kontrole odobravanja bolovanja, te  da će kontrola u smederevskoj železari biti "pilot projekat koji će, ukoliko bude dao dobre rezultate, biti opšte primenjivan. Kad je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataak o ličnosti pokrenuo postupak nadzora, ministar Lončar nam je objasnio da je reč "samo o striktnijem poštovanju procedura koje već postoje". Nema tu nikakvog narušavanja podataka, nema ni pilot ni šofer projekta, već će postojeće komisije "striktnije proveravati" bolovanja. Radi se samo o insistiranju da se...

Sporni i zakasneli konkursi za direktore javnih preduzeća

Transparentnost Srbija upozorava da pored „probijanja“ rokova za sprovođenje konkursa za direktore javnih preduzeća, postoje nerazjašnjena i potencijalno sporna pitanja u vezi sa poništavanjem konkursa koji su raspisani ranije.

Posle tri godine katastrofalnog učinka Zakona o javnim preduzećima (ZJP) iz 2012, u pogledu depolitizacije i profesionalizacije upravljanja, Vlada se početkom prošle godine odlučila da zakon promeni umesto da ga u celosti primeni. Međutim, ni dugi rokovi iz novog zakona se ne poštuju – ne samo da za 12 meseci nisu izabrani direktori u većini republičkih javnih preduzeća, već do isteka roka da se konkursi okončaju, 3. marta 2017, oni u nekim preduzećima nisu ni raspisani!

Tek krajem februara i početkom marta su raspisani konkursi za izbor 20 direktora, bez ikakvog objašnjenja o tome šta (ni)je rađeno u periodu od februara 20161.  Prema informacijama iz medija, Vlada je 20. marta usvojila odluku o sprovođenju još tri konkursa - za direktore EPS-a, Resavice i Srbijašuma. Ova najava je, međutim, pored kašnjenja2  sporna i po drugim osnovama. Naime, konkursi za direktore ova tri preduzeća već su bili raspisani3. Prema ZJP, konkursi se mogu okončati na samo dva načina - tako što će Vlada imenovati za direktora prvog sa liste koju utvrdi Komisija (član 41. i 42), ili tako što će Komisija utvrditi da nijedan kandidat na ispunjava uslove (član 45). U “Službenom glasniku” kao ni na internet prezentacijama Vlade, Ministarstva privrede i ovih javnih preduzeća, nismo pronašli informaciju o tome da su konkursi obustavljeni. Iako ne postoji dužnost objavljivanja takve odluke, to bi bilo značajno učiniti jer je upitno da li su bili ispunjeni zakonski uslovi. Mediji su još u maju 2016. godine izneli nedemantovane tvrdnje da će konkurs za direktora EPS biti poništen, kao i komentar o kvalifikacijama prijavljenih kandidata za to mesto. Međutim, stručnost kandidata nije imao ko da razmatra na Zakonom propisani način, jer je formiranje Vladine Komisije za izbor direktora javnih preduzeća počelo tek u decembru 2016. godine. Vlada je 7. decembra imenovala predsednika i dva člana, dve nedelje kasnije skupštinski odbor je imenovao četvrtog, dok bi peti član trebalo da bude imenovan za izbor direktora u svakom pojedinačnom preduzeću. Imenovanja petog člana Komisije su izvršena tek 20. ovog meseca i to samo za 8 od 20 raspisanih konkursa. Međutim, kako nije kompletiran izbor članova konkursne komisije za “EPS” i “Resavicu”, ostalo je nejasno ko je mogao da utvrdi da nijedan kandidat ne ispunjava uslove, što je eventualno mogao biti zakonski osnov za poništavanje konkursa iz iz marta 2016. godine.

Naša organizacija je od Vlade zatražila podatke o tome da li je Komisija zasedala, kada je razmatrala prijave, kao i akt o poništavanju konkursa. Pored toga, smatramo da je potrebno razjasniti da li je prethodni konkurs valjano sproveden, a ako nije, ko će zbog toga snositi odgovornost. Izvesno je da poništavanje javno objavljenih konkursa bez saopštavanja obrazloženja može podstaći spekulacije da se čeka na novi politički dogovor i prijavu direktora koji bi imao političku podršku, odnosno, da obeshrabruje one dobre kandidate koji takvu podršku nemaju. Transparentost Srbija će nastaviti da prati najbitnije aspekte sprovođenja Zakona o javnim preduzećima, a nalazi će biti predstavljeni na konferenciji za štampu u maju ove godine.

 

1 - Ministar privrede je potvrdio  https://goo.gl/mFyVQG da se sa konkursima kasni ali da je važno da "dobro uradimo konkurse, da se jave najkvalitetniji ljudi koji će znati na mnogo bolji i kvalitetniji način upravljati tim velikim sistemima".  

2 - Posle Odluke o sprovođenju konkursa sledi izrada i objavljivanje konkursa. Potom bi Komisija Vlade za sprovođenje konkursa trebalo da pregleda pristigle prijave, sastavi spisak kandidata, sprovede izborni postupak, utvrdi listu kandidata i dostavi je ministarstvu kako bi ono utvrdilo predlog da prvi sa liste bude imenovan za direktora. Komisija može i da utvrdi da nijedan kandidat koji je učestvovao u izbornom postupku ne ispunjava uslove za imenovanje, posle čega se sprovodi novi javni konkurs.

3 - Za direktora Srbijašuma bio je raspisan u januaru 2015. godine, po starom Zakonu, dok su konkursi za direktore EPS-a i JPPEU Resavica raspisani u martu 2016. godine, po novom Zakonu i zakonski je obavezno bilo da se okončaju do 3. marta

Vesti