Novo ograničenje pristupa informacijama za ugovore sa investitorima?

Na tragu prakse ograničavanja pristupa informacijama ili potpunog skrivanja podataka o ekonomskim sporazumima, dolazi i Nacrt Zakona o ulaganjima, koji je pripremilo Ministarstvo privrede. O tome da se ovaj zakon uopšte priprema saznali smo iz analize koju je objavila Agencija za borbu protiv korupcije, kojoj je nacrt bio dostavljen. U analizi je Agencija utvrdila brojne rizike od korupcije, između ostalog preširoka diskreciona ovlašćenja za zaključenje posebnog investicionog ugovora, neusaglašenost sa odredbama važečih zakona, nepostojanje rokova i sankcija, korišćenje nepreciznih formulacija. Od 52 člana zakona, Agencija je identifikovala rizike od korupcije u 21 članu i preporučila da se nedostaci otklone.

 

Ono što mi posebno ističemo (a na šta je ukazala i Agencija) jeste težnja da se ograniči pristup informacijama. Tako je članom 25. Nacrta predviđeno da se protiv rešenja kojim se odbija pristup informacijama "iz investicionog programa ili posebnog investicionog ugovora" ne može izjaviti žalba, već samo pokrenuti upravni spor. Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predviđa žalbu Povereniku kao pravilo. Izuzetak su situacije kada zahtev odbija neki od šest visokih organa koji su posebno imenovani. Na primer, kada Vlada odbije zahtev, može se pokrenuti upravni spor pred Upravnim sudom, kada to učini ministarstvo (koje takođe poseduje ugovor ili drugi dokument), može se uložiti žalba Povereniku. Koristimo ovu priliku da ukažemo da TS pruža pomoć svim zainteresovanima za pokretanja postupaka pred Upravnim sudom u slučaju uskraćivanja informacija.

 

Šta može biti razlog za unošenje ovakve odredbe? To je, pre svega želja da se neki tražioci obeshrabre. Naime, pokretanje upravnog spora je formalnije, nosi određene troškove, ne može se odmah pokrenuti upravni spor u slučaju "ćutanja uprave" itd. Vođenje upravnog spora obično uzima i više vremena nego postupanje po žalbi. Međutim, za slučaj da ni to ne obeshrabri tražioca, ova odredba će u potpunosti isključiti iz procesa odlučivanja Poverenika za informacije. Onima koji žele da sakriju neke podatke i to može biti dovoljno, kada se ima u vidu dosadašnja praksa ovog nezavisnog organa, u kojoj su brojni primeri nalaganja da se podaci o raspolaganju javnom imovinom i javnim sredstvima moraju obelodaniti. Ne bi trebalo dopustiti da ova odredba postane deo pravnog sistema, imajući u vidu ne samo pravo javnosti da zna već i očuvanje jedinstva pravnog poretka.