Izveštaj Koalicije prEUgovor: Srbija devet godina tapka u mestu

Srbija već devet godina tapka u mestu kada je u pitanju članstvo u Evropskoj uniji, a u najvažnijim oblastima koje se tiču vladavine prava konstantno izostaje suštinski napredak,  izjavila je koordinatorka koalicije prEUGovor i istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, Jelena Pejić Nikić na predstavljanju Alarm izveštaja koalicije prEUgovor.

Izveštajni period pokriva period od maja do oktobra 2023. godine. "Ovaj period proveli smo u nepredviđenim vanrednim okolnostima, počev od dva masovna ubistva među maloletnicima i mladima koja su traumatizovala društvo. Događaji su pokazali sistemske propuste i predstavljaju najstrašnije posledice negovanja kulture nasilja u javnom prostoru. Događaji su pokrenuli i proteste, a početkom novembra su raspisani izbori", navela je Pejić Nikić.

Iz koalicije su naveli da su masovni protesti "Srbija protiv nasilja? u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji pokazali su da su građani svesni sistemskih problema i njihovih potencijalnih i stvarnih posledica.

"Nedostatak suštinskih reformi u oblasti slobode izražavanja i medija, te u reformi policije i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala redovno konstatuju i Evropska komisija i koalicija prEUgovor, među ostalima, kao kamen spoticanja Srbije u dostizanju standarda vladavine prava koji se zahtevaju u okviru evropskih integracija. Problematično funkcionisanje demokratskih institucija, koje se prati u okviru političkih kriterijuma, koči napredak u ovim oblastima iz poglavlja 23 i 24. U ovim institucijama nije bilo volje da se ključni i već identifikovani problemi reše, dok se odgovornost izbegavala", navodi se u izveštaju.

Bojan Elek, zamenik direktora BCBP-a, ocenio je da je vlada nakon ubistava u maju izašla sa ad hoc predlozima, za koje nije jasno koliko su povećale bezbednost."Prvi set mera ticao se raspoređivanja dodatnog broja policajaca u škole, dok je druga mera bila kampanja za predaju oružja koja je trajala od 8. maja do kraja juna. Policija je bila na 'ivici izdržljivosti' jer su policajci iz svih sektora bili raspoređivanji po školama. Da li su to mere koje su povećale bezbednost? Možda u prvom trenutku da, ali sva istržaivanja na ovu temu koja dolaze i Sjedinjenih Američkih Država, pokazuju da to na duži rok ne povećava niti osećaj bezbednosti niti bezbednost u školama", rekao je Elek.

Jasmina Krunić ispred organizacije Astra izjavila je da su događaji iz maja izneli na površinu realno stanje u kom se nalazi srpsko društvo."Umesto suočavanja sa situacijom i preuzimanja odgovornosti, mi smo od najviših predstavnika vlasti čuli da su za ono što nam se dogodilo krive zapadne vrednosti. Osim toga, pokazivanje spiska na toj istoj konferenciji za medije bilo je ozbiljno kršenje prava na privatnost i zalaženje u privatne podatke", navela je Krunić. Ona je ocenila da se samo priča o nasilji, da se sprovode samo formalne mere, ali ne i one koje bi suštinski doprinele rešavanju problema nasilja.

Govoreći o ulozi Narodne skupštine tokom majskih ubistava, Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnost Srbija, ocenio je Skupština mogla da ima mnogo aktivniju ulogu."Na primer, nije uređen pravni osnov za oduzimanje oružja, to je trebalo da učini Narodna skupština. Mogli su da donesu dopune zakona kako bi to pitanje zakonski uredili. Umesto toga, taj proces se odvijao na osnovu naredbe ministra, što je dovelo do stvaranja pravne nesigurnosti", rekao je Nenadić.

Kako je objasnio, uloga Narodne skupštine kod ovakvih pitanja nije precizno definisana, ali je Skupština propustila priliku da pomogne drugim državnim organima i javnosti da se reše problemi."U jednom trenutku Skupština je pokazala opredeljenje da razmotri pojedine aspekte tragedija koja se dogodila kroz jedan vid skupštinskog rada koji poslovnik poznaje - anketni odbor. Međutim, to se završilo i pre nego što je počelo i nije bilo prilike da javnost Srbije dođe do nekih informacija o sistemskim propustima i problemima", rekao je Nenadić.

Kada je reč o sveukupnom radu Narodne skupštine u prethodnih šest meseci, Nenadić je rekao su nastavljene loše prakse koje su se i ranije dešavale."Mogli smo da vidimo opstrukcije predloga koji su dolazili od opozicionih stranaka. Ono što je još više bilo primetno jesu i sednice sa velikim brojem tačaka u objedinjenoj raspravi. Poslednja sednica imala je preko 60 tačaka iako su teme bile potpuno različite. Tako su ispod radara prošli neki važni zakoni sa veoma koruptivnim rizikom, poput zakona o EXPO 2027 o kom nije bilo nikakve javne rasprave, koji stavlja van snage Zakon o javnim nabavkama za nabavke vredne preko milijardu evra", rekao je Nenadić.

Podsetio je da je EK dala pozitivnu ocenu za oblast javnih nabavki jer je skupština ukinula zakon o linijskoj infrastrukturi koji je služio da se za neke od najvažnijih infrastrukturnih projekata ne primeni Zakon o javnim nabavkama. Ali, da suštinske volje da se korupcija umanji nema pokazuje Zakon o EXPO-u, koji će imati ozbiljnije finansijske posledice nego posebni zakon o linijskom saobraćaju.

U Alarm izveštaju koji je objavila koalicija prEUgovor navodi se da problemi iz prethodnih izbornih ciklusa ostaju i dalje aktuelno, a Vlada praktično nije ništa učinila da postupi po preporukama međunarodnih organizacija, koje je dobila nakon prethodnih izbora.

"Izborna kampanja je neformalno započeta još u martu, serijom masovnih mitinga na kojima je predsednik Republike promovisao novi politički pokret. Državni organi nisu ni pokušali da razreše brojna otvorena pitanja, uključujući u to i 'botovanje' javnih službenika", piše u izveštaju koalicije prEUgovor.

Tokom predstavljanja izveštaja, Nemanja Nenadić rekao je da je pre izbora 2020. i 2022. bio vidljiv neki pokušaj da se organizuje ili fingira dijalog o poboljšanju izbornih uslova."Ranijih godina zamerali samo to što su u reformu bitnih propisa ušle samo one stvari oko kojih su se nagodila vladajuće i opozicione partije. Na primer, oko finansiranja stranaka bile su jedino izvršene samo promene oko dodeljivanja kvota finansiranja. Sa druge strane, nije bilo pokušaja da se ta bitna pitanja na koja ukazuje i ODIHR pokrenu kada je reč o finansiranju kampanje, sprečavanju zloupotrebe javnih resursa tokom kampanje, funkcionerskoj kampanji. Ovog puta, ništa od toga nije ni dotaknuto u ovom periodu", naveo je Nenadić.

Dodao je da uslovi izborni nisu poboljšani, a da ograničenje koje se spominje u Zakonu o elektronskim medijima, a koje se odnosi na medijsko prenošenje aktivnosti pojedinih zvaničnika tokom izborne kampanje, nije promena.Govoreći o tome koliko će novi izbori koštati građane Srbije, Nenadić je rekao da će svaka partija iz budžeta dobiti novac za kampanju, što je iznos nešto manji od 10 miliona evra.

"Postoje i mnogi drugi troškovi, a veći broj njih je skriven.Svaka izborna kampanja mnogo košta ljudi na vlasti baš u tom periodu troše mnogo novca za stvari koje bi im donele popularnost. Pomoć penzionerima sada, ranije mladima, novac za socijalne i razvojne programe, iako to možda ne bi bio prioritet da se ne održavaju izbori", kaže Nenadić.

Bez napretka u oblasti borbe protiv korupcije

U izveštaju se navodi da Srbija već gotovo pet godina nema Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije, a predlog nove formulisan je na leto 2023. godine. Iz prEUgovora naglašavaju da Strategija ima brojne ne dostatke, kao i da ne pokriva sva pitanja iz definisanih prelaznih merila za Poglavlje 23 kao i GREKO preporuka."Onakva kakva je strategija ne bi rešila probleme u oblasti borbe protiv korupcije, zato je možda bolje što takva nije ni usvojena. To bi moglo da da priliku nekom novom sazivu Vlade da napravi bolji i ambiciozni dokuement. Međtuim, ne postoji nikakava prepreka da sadašnja vlada u tehničkom mandatu usvaja planske dokumente i možda će ovaj period do izbora biti iskorišćen da se strategija ipak usvoji", ukazuje Nemanja Nenadić.

Naveo je da će Srbija imati suštinski napredak u borbi protiv korucpije onda kada važni slučajevi visoke korupcije uopšte krenu da se ispituju i procesuiraju."Problem Srbije nije samo to što se ne povećava značajno broj presuda i optužnica, koliko je problem to što se slučajevi ozbiljne korupcije ne ispituj uopšte jer ne postoji proaktivno postupanje većine tužilaštava", navodi Nenadić.

On je takođe ukazao da se na čelu većine javnih preduzeća u Srbiji nalaze ne vršioce dužnosti, nego nezakoniti vršioce dužnosti. „Znači ljudi kojima je istekao svaki mandat, koji nemaju pravo da budu tu, koji nemaju pravo da donose odluke, a donose ih", izjavio Nenadić.

S obzirom na to da su u nezakonitom mandatu, ti "kvazi direktori javnih preduzeća" se vrlo lako odlučuju da izađu u susret nekim građanima koji iskoriste izbornu kampanju da reše neke svoje probleme."Pa će kao u Kukulovcima i u nekim drugim selima u Srbiji da usledi asfaltiranje, hitno asfaltiranje puteva koji imaju rupe, pa će tako da se uvode nekakva bolja postrojenja električna, vodovodna itd. Zašto? Zato što ljudi koji su na čelu tih javnih preduzeća su ne samo politički postavljeni, nego su u nezakonitom statusu direktno i lako će odgovoriti na svaki politički mig da urade nešto što može da pomogne vlastima u kampanji", rekao je Nenadić.

On je naveo i da je više od 70 odsto rešenja o postavljenju vršilaca dužnosti u državnoj upravi  bilo suprotno zakonu po jednom ili dva osnova, i da će jedna od prvih obaveza nove vlade biti da se takvom bezakonju stane na put.

Koalicija prEUgovor je mreža organizacija civilnog društva osnovana radi praćenja politika koje se odnose na pregovore o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, sa posebnim naglaskom na poglavlja 23 i 24. Cilj prEUgovora je da pomogne da se proces pristupanja EU iskoristi za ostvarenje suštinskog napretka u daljoj demokratizaciji srpskog društva. Koaliciju prEUgovor čine: ASTRA - Akcija protiv trgovine ljudima, Autonomni ženski centar (AŽC), Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Centar za primenjene evropske studije (CPES), Grupa 484 i Transparentnost Srbija (TS).