Nadzorni odbor, za sve pare
Da li nadzorni odbori kontrolišu rad preduzeća u državnom vlasništvu, odnosno rad direktora, ili direktori obezbeđuju članovima nadzornih odbora naknadu za nerad?.
Pošto je pre nekoliko dana direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović obelodanio koliko mesečno zaradi članstvom u nekim nadzornim odborima, iako taj novac, kako kaže, preusmerava u humanitane svrhe, RTS je proveravao kolike su naknade u tim telima domaćih javnih preduzeća. Prema podacima Poreske uprave ima onih koji zarađuju i više, ali Dušan Bajatović je najplaćeniji čovek u Srbiji spreman da o svojim prihodima javno govori.
"Moja plata u 'Srbijagasu' je 1.500 evra. Nadoknada u 'Jugorosgasu' je negde oko 10.000 evra i Banatski dvor negde oko 5.000. Kao što znate ja taj novac dajem u humanitarne svrhe", kaže Dušan Bajatović, direktor JP "Srbijagas".
Nemanja Nenadić iz "Transparentnosti Srbija" kaže da postoje neka preduzeća gde naknade nisu limitirane, kao što je u Bajatovićevom slučaju, zbog pretežnog vlasništva stranog partnera. Ipak, Agencija za borbu protiv korupcije javno je preporučila da se Bajatović razreši s funkcije direktora Javnog preduzeća "Srbijagas" jer su ocenili da bi na tom poslu moglo da ga omete to što je istovremeno član Nadzornog odbora "Jugorosgasa", predsednik nadzornih odbora Banatskog dvora i osiguranja "Sogaz", ali i direktor preduzeća "Južni tok". "Ja ne potpadam pod taj zakon. To je Skupština rekla, ali ako Agencija kaže drugačije, o tome će odlučivati Vlada Republike Srbije", kaže Bajatović.
Članstvo u upravnim odborima i to u više javnih preduzeća dugo je bio način nagrađivanja funkcionera i političara. Međutim, poslednjih godina zakonima je to svedeno na minimum – samo izuzetno neko može biti u više nadzornih odbora, a naknade su drastično smanjene.
"Na osnovu Zaključka Vlade iz 2008. godine javnim preduzećima je preporučeno da naknadu članovima nadzornih odbora ne planiraju u iznosu većem od prosečne zarade po zaposlenom u Republici. Naknada zamenika predsednika nadzornog odbora uvećava se za 20 odsto, a predsednika za 50 odsto u odnosu na naknadu člana", navode u Ministarstvu privrede.
Republička preduzeća poštuju preporuku. Imaju uglavnom po pet članova i gotovo nijedno ne isplaćuje maksimalno dozvoljene iznose – 47.000 za člana, 56.000 za zamenika predsednika i 70.000 dinara za predsednika nadzornog odbora.
Oni koji su izabrani da nadziru rad lokalnih preduzeća dobijaju znatno manje. "Postoje tri člana nadzornog odbora – predsednik, čija nadoknada iznosi 65 posto prosečne plate u tom javnom preduzeću, član nadzornog odbora, koji je ispred lokalne samouprave i ima 55 odsto tih primanja, dok član izabran iz reda zaposlenih ima 35 odsto primanja. Činjenica je da nijedan član nadzornih odbora nije u dva preduzeća", kaže zamenik gradonačelnika Zrenjanina Saša Santovac.
Nemanja Nenadić, međutim, napominje da još nema rezultata rada nadzornih odbora. "Meni se čini da u praksi, više je direktor taj koji na neki način finansira članove nadzornih odbora, pre on njima obezbeđuje neke privilegije nego što oni njega kontrolišu", rekao je Nenadić.
