Ima li argumenata u kritici poslanika Rističevića na račun Agencije?

Odnosi između parlamenta i nezavisnih državnih organa su veoma krhki zato što je skupštinska većina nerada da koristi ove organe za efikasniju kontrolu vlasti, jer radije sebe posmatra kao odbranu izvršne vlasti od napada opozicije, ali i od nepristrasnih analiza i nalaza koje upute drugi. Zato i nije teško da se ti odnosi još više naruše, što se najčešće desi kroz neprimerene izjave narodnih poslanika, kao u nedavnom slučaju g. Marijana Rističevića, o kojem je Agencija za borbu protiv korupcije obavestila javnost. 

Poslanik Rističević ima pravo da ocenjuje da li je rad Agencije za borbu protiv korupcije kvalitetan i dosledan i inače, a i zbog toga što Agencija izveštava skupštinu o svom radu. On ima pravo da i bez povoda iznosi i lične i političke stavove, vrednosne sudove, pa i optužbe. Ali svakako to nema pravo da čini bez argumenata, pogotovo ne namerno.

Na početku pisma je „slučajna“ omaška („Agencija za korupciju“). Zatim ide optužba da je Agencija ćutala kada je tajkunima prodavano državno zemljište, pa da je Agencija „filijala stranaka bivšeg režima“. Sledi optužba da Agencija svojim komentarima o rizicima u predloženim izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu „pokušava da očuva mogućnost korupcije koja je prisutna u sadašnjem tekstu zakona“.

Evo i nekih konkretnijih nalaza poslanika Rističevića: „Ako se u zakonskom predlogu sankcionišu sve moguće zloupotrebe koje su do sada bile prisutne u vezi obaveze izrade Programa od strane lokalnih samouprava, obavezu skidanja useva u slučaju uzurpacije onda je, složićete se, stvoren manjak uslova za korupciju. Ako je obaveza da se prilikom prodaje poljoprivrednog zemljišta MALIM poljoprivrednim gazdinstvima ustanovljuje obaveza da to bude po tržišnim cenama pa na gore prema izlicitiranim iznosima, liči li Vama to na mogućnost da neko za 3 evra kupi 181 ha u Kovačici i šećeranu pride. Kod prava prvenstva zakupa postoji obaveza saradnje sa lokalnim samoupravama, ali Vi izgleda sporite pravo Vladi da i ona odlučuje o izdavanju u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.“

Generalni problem je to što se Rističevićeve „prozivke“ Agencije odnose na zloupotrebe u vezi sa zemljištem koje su se događale u doba kada ovaj organ još uvek nije bio ni osnovan, na Zakon  koji je poslednji put menjan pre nego što je Agencija formirana ili na pitanja koja su mnogo više posao tužilaštva i policije nego Agencije. Dok bi prosečnog građanina naziv ovog organa mogao da navede na pogrešan zaključak u pogledu nadležnosti, to teško može biti slučaj sa g. Rističevićem koji je već dugo vremena narodni poslanik, koji je imao prilike da glasa i o Zakonu o Agenciji i o zaključcima povodom njenih godišnjih izveštaja. Najzad, čak i kada bi bilo istina da je Agencija propustila da reaguje na neku korupciju ili loš zakon u prošlosti, zar bi to bio dobar razlog da se ne prihvati i ne iskoristi ako sada uradi nešto što je korisno za borbu protiv korupcije? Kvalitetniji zakoni bi trebalo da budu interes Narodne skupštine kao zakonodavnog tela, a svakako su interes građana koje narodni poslanici predstavljaju i treba iskoristiti sve što može da pomogne da zakoni budu bolji.

Budući da nas zanima da li Agencija kvalitetno obavlja ovaj deo svog posla (analiza rizika od korupcije u predlozima zakona), pogledali smo kako stoje stvari sa konkretnim Rističevićevim zamerkama, ali nismo uspeli da nađemo uporište za njih.

Dok poslanik Rističević pita „šta je sporno ako se u zakonskom roku...“, Agencija u stvari komentariše da је rizik od korupcije upravo to što rok nije propisan (vidi: komentari na predložene izmene u članu 60. i na član 62. Zakona).

Kada je reč o pravu zakupa (30% zemljišta na teritoriji opštine, na osnovu člana 64a), Rističević u stvari nije ni polemisao sa stavovima Agencije, već je insinuirao da su oni protivni tome da Vlada odlučuje o takvim pitanjima. Agencija u stvari osporava delotvornost žalbe Ministarstvu protiv odluka komisije koju obrazuje ministar i koje se „donose uz saglasnost ministarstva“.

U analizi Agencije nismo pronašli mesto gde se kritikuje prodaja zemljišta na licitaciji ili postizanje tržišne cene, a zbog čega je poslanik Rističević izneo kritike na račun ovog organa. Jedina mesta gde se pominje prodaja su u vezi sa članom 72v, gde Agencija poziva na preispitivanje rešenja prema kojem se protiv odluke o prodaji ulaže žalba Ministarstvu, a da je i u donošenju odluke na koju se stranka žali učestovalo Ministarstvo, i član 72a, gde Agencija poziva da se „precizno i detaljno propišu uslovi, kriterijumi i postupak za donošenje odluke o prodaji poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini“.