Predstavljanje izveštaja Evropske komisije

Predstavljanje izveštaja Evropske komisije za Srbiju iz 2016. organizovano je 17. novembra za predstavnike nekoliko desetina nevladinih organizacija koje su dostavile svoje priloge za ovaj izveštaj. Na skupu je učestvovao i predstavnik Transparentnosti Nemanja Nenadić. Pojedine delove iz izveštaja EK za Srbiju predstvila je gospođa Noora Hayrinen, koja se nalazi na čelu sekcije za politiku i informisanje u Delegaciji EU u Republici Srbiji, a u tome su joj pomagali i službenici Delegacije zaduženi za pojedina pitanja.

Na početku rasprave, Nemanja Nenadić je ukazao predsavnicima EUD na generalni odnos između reformi u Srbiji i evropskih integracija, način kako političari u Srbiji percipiraju poruke koje dolaze od zvaničnika EU i potrebu da se proširi obuhvat tema koji EU prati u kontekstu integracija Srbije, kako bi bila obuhvaćena sva ključna pitanja borbe protiv korupcije. U vezi sa izlaganjem gospođe Hajrinen on je posebno ukazao na potrebu da se pravi razlika između situacija u kojima Vlada ne prihvata preporuke sopstvenog Saveta za borbu protiv korupcije (što bi trebalo da radi, ali formalno nije u obavezi) od situacija kada ne postupa po obavezujućim odlukama nezavisnih državnih organa (npr. Poverenika za informacije od javnog značaja) ili kada organi državne uprave ne dostavljaju traženu dokumentaciju drugim organima, a obavezni su da to učine.

U vezi sa ovogodišnjim izveštajem on je dao generalnu ocenu – da su preporuke dobro formulisane, kao i ocena stanja, da u njemu nema pogrešnih konstatacija ili poruka (makar u delu koji je iz domena našeg angažovanja), ali da nisu obuhvaćna sva pitanja koja su bitna za borbu protiv korupcije, makar ne izričito. Takođe, značaj koji se daje pojedinim problemima ili rešenjima, to jest identifikovanje priroriteta za borbu protiv korupcije, bi mogao biti drugačiji.

Veoma je važno pitanje očekivane promene Ustava. TS je, podsećamo, formulisala desetak prioriteta za promenu najvišeg pravnog akta početkom ove godine, tako da treba uvek biti svestan da pitanja izmena Ustava koja su identifikovana u EU strateškim aktima za sada, nisu jedina. U vezi sa tim, ključno je obezbediti da se o izmenama Ustava povede javna rasprava, a postoji veliki rizik da je ne bude, zato što ne postoji zakonom definisana procedura sprovođenja takvih rasprava pre izmena najvišeg pravnog akta, a postoji prethodno loše iskustvo netransparentnosti procesa pripreme Ustava iz 2006.

Struktura ovogodišnjeg izveštaja je neobična. Naime, informacije koje se odnose na korupciju nisu identične u „političkim kriterijumima“ i u poglavlju koje se neposredno bavi poglavljem 23, pri čemu logika posmatranja i uključivanja informacija u jedno ili u drugo poglavlje nije uvek jasno prepoznatljiva.

U vezi sa objavljivanjem Izveštaja, Nenadić je ukazao na to da kritički osvrt Evropske komisije po pitanju korupcije nije bio dovoljno zapažen zato što se u sažetku, pripremljenom unapred za novinare, nisu našle neke od ključnih poruka koje se mogu pročitati u širem tekstu – da „nije ostvaren napredak u ostvarivanju prošlogodišnjih preporuka“.

Pitanje statistika je veoma važan segment izveštaja EK, zato što se kroz njega prati i primena zakona (tzv.“track record“). I ovaj put se dogodio da javnost u Srbiji saznaje neke podatke o delovanju državnih organa Srbije iz izveštaja EK, a ne iz javno dostupnih statističkih pregleda i izveštaja tih državnih organa. Međutim, postavlja se opravdano i pitanje obuhvata statistike kada je reč o korupciji. Naime, broj od preko osam hiljada prijavljenih slučajeva korupcije u 2015. izaziva sumnju, jer se pokazalo da policija tim statistikama obuhvata i neka krivična dela koja sa korupcijom nemaju mnogo veze.

Transparentnost Srbija je izrazila zadovoljstvo zato što Evropska komisija izričito pominje problem javnih preduzeća („naročito ranjiva od korupcije“), ali da je lošoj primeni Zakona o javnim preduzećima u svim njegovim aspektima (depolitizacija, javnost, odgovornost) trebalo posvetiti više pažnje. Isto tako, dobro je to što se navodi da je nedovoljno razvijen nezavisni nadzor za utvrđivanje nepravilnosti u vezi sa radom državnih firmi, kao i kod javno-privatnih i strateških partnerstava. Ovo su problemi na koje TS godinama ukazuje i smatramo izuzetno važnim što su postali predmet interesovanja EU.Međutim, problem je daleko veći – čak i kada mehanizmi kontrole postoje u zakonima Srbije, oni se ne koriste kada se veliki infrastrukturni projekti realizuju na osnovu međudržavnih sporazuma. Sadašni pomen ovih problema u izveštaju EK budi nadu da će se ovi problemi naći na dnevnom redu budućeg razmatranja napretka Srbije u procesu EU integracija, ali su i suviše „stidljive“ da bi se mogla očekivati brza reakcija državnih organa Srbije (koja izostaje i kod mnogo eksplicitnije pomenutih problema).

U pogledu suzbijanja korupcije EK kritikuje to što se ne koriste sistematski finansijske istrage. S druge strane, EK primećuje da policija i tužilaštvo „češće koriste“ proaktivne istrage, ali da u tome postoje prepreke – manjak opreme, obuke i platfromi za bezubednu razmenu informacija. U vezi sa ovim, Nenadić je istakao da bi se daleko pre moglo govoriti o problemu nedostatka volje da se sprovode takve istrage i koriste istražne tehnike, nego što je reč o nedostatku sredstava.

Na sličan način, tačni su ali nepotpuni navodi iz dela izveštaja u kojem EK izražava ozbiljnu bojazan zbog toga što političari često komentarišu istrage i sudske odluke o korupciji, kao i „curenje“ informacija o istragama ka medijima. S druge strane, „brojni slučajevi korupcije visokog profila, uključujući i neke o kojima su izveštavali mediji, još uvek nisu ozbiljno istraženi“. Ovaj problem je tretiran u AP za poglavlje 23, ali na krajnje neodgovarajući način – kao da je reč o manjku znanja i procedura o tome šta se sme kome saopštiti, a ne o ciljanom plasiranju informacija odabranim medijima.

Manjkavost AP za poglavlje 23 je vidljiva i u pogledu pristupa informacijama. EK opominje da Zakon još uvek nije promenjen, u cilju da se poveća uspešnost rada Poverenika, ali i da još uvek nije obezbeđeno izvršenje nekih Poverenikovih odluka. Međutim, u Akcionom planu za poglavlje 23 pregovora Srbije i EU planiraju aktivnosti za rešavanje ovog problema (TS je blagovremeno, u vreme izrade AP na ovaj nedostatak ukazala i Ministarstvu pravde i EK).

U izveštaju se govori i o preprekama koje stoje na putu uspešnijem radu Agencije za borbu protiv korupcije (pristup bazama podataka drugih organa), kao i o potrebi da se donese Zakon o lobiranju i izmene propisi o sukobu interesa. Nenadić je ukazao na to da aktuelni nacrt Zakona o Agenciji treba poboljšati i da nema naznaka o tome kada bi moglo da dođe do promene drugih zakona koji se pominju u izveštaju.

Evropska komisija ističe kao problem preterano korišćenje odredaba Krivičnog zakonika o „zloupotrebi ovlašćenja u privredi“. Po mišljenju TS, političari, pa čak i neki javni tužioci u Srbiji greše kada istrage privrednog kriminala prikazuju kao suzbijanje korupcije, iako u njima nije utvrđeno da je bilo podmićivanja ili učešća bilo kog javnog funkcionera ili službenika. Transparentnost – Srbija smatra da ni EK ne bi trebalo da podstiče ovu konfuziju i da bi komentare u vezi sa privrednim kriminalom trebalo prikazati u drugim delovima izveštaja, kako se ne bi zamaglila suština borbe protiv korupcije. S druge strane, ukazujemo da je potrebno izmeniti i dopuniti delove Krivičnog zakonika koji se neposredno odnose na korupciju, i da je propuštena šansa da se to učini prilikom kreiranja predloga zakona koji se trenutno nalazi u skupštinskoj proceduri. Istina, poruke Evropske komisije bi se mogle shvatiti i drugačije – da je cilj pominjanja krivičnih dela privrednog kriminala u poglavlju o korupciji upravo to da se ona preciziraju i da se izmeste iz ovog poglavlja, kojem tematski ne pripadaju. U tom smislu će biti veoma zanimljivo videti u kojoj meri je Vlada postigla ostvarivanje ciljeva iz EU integracija najnovijim izmenama KZ, jer se nigde ne pominje da se one usaglašene u potpunosti. 

Ocene Evropske komije su bile relativno blage u vezi sa primenom antikorupcijske strategije i akcionog plana, ali se ipak konstatuje da su rezultati primene „ograničeni“ i da su „brojne mere odložene“. Ne pominju se uzroci ovakvog stanja – potpuno odsustvo odgovornosti u slučaju neispunjavanja obaveza, uključujući i odsustvo reakcije Narodne skupštine na izveštaje Agencije za borbu protiv korucpije. Otuda verovatno proizlazi i zaključak EK na kraju ovog dela izveštaja: „Za borbu protiv korucije u Srbiji nedostaju i dugoročna strateška vizija i politička volja koja bi podstakla reforme.“ Iako su predstavnici EU ukazali na mogućnost izmene Akcionog plana i važnost nalaza iz izveštaja o napretku čak i kada neka pitanja nisu pokrivena Akcionim planom, predstavnik TS je istakao problem nedostatka vremena da se sve potrebne aktivnosti sprovedu do 2018 ili 2020, ako nisu uvrštene u plan već od početka. Videli smo, naime, da se čak i one aktivnosti koje su valjano planirane, ne sprovode na vreme i kako je trebalo. Tim pre se može očekivati da će pitanja koja nisu izričito pomenuta ostati zenemarena.

TS ističe da je naročito značajna konstatacija problema „zamagljene razlike između državnih i partijskih aktivnosti“ javnih funkcionera, u vezi sa čime podsećamo da je TS incirala preciziranje zakonskih obaveza i ograničenja, koja još nisu prihvaćena.