Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Elementi zarobljene države u Srbiji - studija slučaja
  • Uskoro predstavljamo najznačajnije globalno rangiranje Indeks percepcije korupcije (CPI) za 2018. stiže 29. januara 2019.
  • When law doesn’t rule - State capture of the judiciary, prosecution, police in Serbia
  • Istraživanje o zloupotrebi inspekcija
  • Ka efikasnijem procesuiranju obelodanjenih sumnji na korupciju
  • Radna grupa za reviziju Lokalnog antikorupcijskog plana - Vrnjačka Banja
  • Radna grupa za izradu Lokalnog antikorupcijskog plana - Raška
  • Javni poziv za učešće u radnoj grupi za reviziju Lokalnog antikorupcijskog plana za opštinu Sjenica
  • Javni poziv za učešće u radnoj grupi za reviziju Lokalnog antikorupcijskog plana za grad Vranje
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC

Pod lupom

Prev Next

Tužilaštvo za dve godine nije donelo odluku o pokretanju istrage zbog sumnje na pranje novca SNS, SPS i URS

Ni posle dve godine otkako je Agencija za borbu protiv korupcije prijavila SNS, SPS i URS Višem javnom tužilaštvu zbog sumnje na pranje novca tokom kampanje 2014. godine nije počela istraga u ovom slučaju. Kako je Insajderu rečeno u Tužilaštvu, policiji je tek u novembru prošle godine poslat zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja, nakon čega će biti doneta odluka o pokretanju istrage ili obustavi postupka. Još u martu 2017. godine, nakon sprovedene kontrole izveštaja o troškovima kampanje za parlamentarne izbore 2014, Agencija za borbu protiv korupcije prijavila je Srpsku naprednu stranku, Socijalističku partiju Srbije i Ujedinjene regione Srbije zbog sumnje da...

Šta treba uraditi da bi Zakon o sprečavanju korupcije promenio stvari na bolje

Transparentnost - Srbija (deo Transparency International), imajući u vidu brojne nedostatke nacrta Zakona o sprečavanju korupcije iz avgusta 2018, pozdravlja najavu Ministarstva pravde[1] da otvori javnu rasprave o novom nacrtu tog zakona i pristup ministarke za evropske integracije da je "kvalitet važniji od brzine". Međutim, kada se ima u vidu da do sada objavljeni nacrti nisu sadržali rešenja za sve veoma važne probleme prepoznate u praksi, izveštajima EU i planovima Republike Srbije, kašnjenje reforme se može tumačiti i nedovoljnom spremnošću da se ti problemi reše. Izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije su prvobitno planirane za davnu 2014. godinu[2], a...

Iz budžeta izdvojeno 33 miliona evra za otkup zemljišta za Beograd na vodi

Država Srbija je u budžetu za prošlu godinu izdvojila 3,9 milijardi dinara ili skoro 33 miliona evra za otkup zemljišta i nekretnina kako bi mogao da se realizuje Beograd na vodi, objavljeno je u nedeljniku NIN. "Ono što se do sada samo sumnjalo, da država parama svih poreskih obveznika kupuje privatne firme, a zatim njihovu nepokretnu imovinu bez naknade ustupa kako bi se širio projekat Beograd na vodi potvrdio je u dopisu NIN-u Sekretarijat za imovinske i pravne poslove gradske uprave Beograda", piše nedeljnik. Taj sekretarijat je, kako je navedeno, potvrdio sumnju tek pošto je NIN zatražio pravo na informaciju po osnovu...

Skupština još nije pokrenula izbor novog Poverenika

Odbor za kulturu i informisanje nije pokrenuo postupak izbora Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i nije primio ni jedan predlog kandidata za izbor Poverenika, navodi se u odgovoru koji je Narodna skupština dostavila na zahtev Yucom-a. Mandat bivšem povereniku Rodoljubu Šabiću istekao je 22. decembra, a 70 organizacija civilnog društva, medija, predstavnika poslovne, stručne i naučne zajednice još u novembru prošle godine uputilo je javni zahtev nadležnom odboru da hitno pokrene transparentan i kompetetivni proces izbora novog poverenika. Nakon što je Odbor za kulturu i informisanje odbio da razmatra inicijativu za pokretanje postupka za izbor poverenika...

Šta znači najava „sistemskih mera za borbu protiv kriminala i korupcije“

Na konferenciji za štampu predsednika Republike, čije reči su, stojeći iza njega i sa strane, nemo potvrđivali premijerka i ministar unutrašnjih poslova, najavljene su „sistemske, sveobuhvatne mere protiv kriminala i korupcije“. Međutim, na konferenciji u stvari nije bilo reči o merama za borbu protiv krivičnih dela korupcije, već o promeni visine zaprećenih kazni za ubistva, silovanja, teške krađe i nezakonitu proizvodnju narkotika, za povratnike kao i o uvođenju mogućnosti da se izrekne kazna doživotnog zatvora. Ova konferencija je inače održana nakon okončane sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, što bi u ovom slučaju moglo da bude objašnjenje zašto je na temu borbe...

Nacrt izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i dalje sadrži štetne odredbe

Transparentnost Srbija upozorava da novi nacrt izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, i pored brojnih argumentovanih kritika, ukida pravo na pristup informacijama o brojnim preduzećima u vlasništvu države, koja raspolažu imovinom vrednom nekoliko milijardi evra. Propuštena je prilika da se poboljšaju i druge norme, npr. u vezi sa izborom i razrešenjem poverenika, a sistem za izvršenje Poverenikovih rešenja nije dovoljno delotvoran iusklađen sa ostatkom pravnog poretka. Decembarski Nacrt je u jednom bitnom segmentu pogoršan u odnosu na martovski. Naime, Narodna banka Srbije je, uz neutemeljeno obrazloženje, izuzeta iz nadležnosti Poverenika. Nezadovoljnim tražiocima informacija od ovog organa bi tako preostala samo mogućnost vođenja upravnog spora, odnosno jedan umesto dva pravna leka. S druge...

Presuda o "nestalim penzijama" i komentar predsednika države

Krajem 2018. godine sud u Bačkoj Palanci doneo je prvostepenu presudu kojom je naložio Fondu PIO da jednom penzioneru isplati 478.556 dinara kao razliku između pripadajućeg i umanjenog iznosa mesečne penzije za period od 9.12.2015. pa do 31.12.2017. Kako se navodi u ovoj presudi, "po stanovištu suda tuženi je bio dužan da svim korisnicima pa i tužitelju kojima je umanjio penziju, prethodno po službenoj dužnosti donese rešenje o umanjenju penzije sa poukom o pravnom leku". Reč je o jednom od korisnika kojem penzije nisu isplaćene u punom iznosu u vreme važenja "Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija". Kao što je Transparentnost...

Vesić o novoj godini i budžetskoj rezervi

Zamenik gradonačelnika Beograda, Goran Vesić, i ove godine javno tvrdi da će se „sva ulaganja koja imamo za Novu godinu više nego desetostruko isplatiti“, i za to ne pruža ni jedan valjani dokaz. Navodno je prošle nove godine Beograd zaradio 28 miliona evra, a sada Vesić očekuje dva miliona više. Takav porast bi, kako on sam tvrdi bio u skladu sa već ostvarenim trendom porasta broja turista i noćenja za 12, odnosno 14 posto tokom prvih devet meseci ove godine, pa je nejasno zašto bi se povećanje broja turista oko Nove godine bilo u vezi sa programima i dekoracijom koje plaća...

Besplatna pomoć za pisanje zahteva za pristup informacijama i tužbi u upravnom sporu

Obaveštavamo vas da Transparentnost – Srbija (TS) pruža besplatnu pomoć zainteresovanim građanima i udruženjima koji žele da traže informacije u posedu Predsednika Republike, Narodne skupštine, Vlade Srbije, Vrhovnog kasacionog suda, Ustavnog suda Srbije i Republičkog javnog tužioca oko formulisanja zahteva, ali i u slučajevima kada tražioci ostanu uskraćeni za informacije. U takvim slučajevima, na osnovu člana 22. st. 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jedini pravni lek je vođenje upravnog spora. TS, koja je već vodila mnoge sporove ove vrste, pružiće pomoć tražiocima i u vezi sa time. Sa savetnicima možete komunicirati preko adrese Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena, za jednostavnije konsultacije ili zakazivanje sastanka možete nas zvati na broj 011 3033827.

Širi kontekst

Organizacija Transparentnost – Srbija u periodu od 01. aprila 2015. do 31. marta 2016. sprovodi projekat Jačanje uloge Upravnog suda u borbi protiv korupcije .

Projekat ima za cilj jačanje odgovornosti vlasti i unapređenje okruženja za rad nezavisnih tela kroz podršku Upravnom sudu u poboljšanju transparentnosti rada, kao i građanima i organizacijama civilnog društva sa ciljem boljeg prepoznavanja uloge Upravnog suda u primeni antikorupcijskog zakonodavstva.

Upravni sud ima značajnu ulogu u primeni nekoliko antikorupcijskih propisa. U vezi sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja,Upravni sud je organ kojem se tražioci informacija obraćaju u dve situacije. Oni to mogu učiniti kada im informaciju uskrati Narodne skupština, predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud, Ustavni sud i Republički javni tužilac, jer tada ne mogu izjaviti žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja, već jedino pokrenuti upravni spor. Druga moguća situacija je ona kada tražioci nisu zadovoljni rešenjem Poverenika po žalbi, pa protiv te odluke pokreću upravni spor.

Tako, na primer, po tužbi organizacije Transparentnost Srbija, Upravni sud je 27.11.2014 naložio Generalnom sekretarijatu Vlade RS da nam dostavi informacije o usklađivanju osnivačkih akata javnih preduzeća i imenovanju članova nadzornih odbora javnih preduzeća. Te informacije smo iskoristili u opsežnom istraživanju o prvoj godini primene ovog važnog antikorupcijskog Zakona. Istraživanje je inače pokazalo da mnoge obaveze iz Zakona nisu izvršene uopšte, nisu izvršene u propisanim rokovima ili na propisani način. [pogledajte primer ovde]

Šta konkretno možete očekivati od nas?

  1. Ukoliko tragate za nekim informacijama za koje mislite da su u posedu organa vlasti i spremni ste da se koristite Zakonom o slobodnom pristupu informacijama, mi vas možemo uputiti na to kako da zahtev što bolje formulišete i podnesete. Čini se da je podnošenje zahteva jednostavna stvar, zato što se vrlo često na internetu mogu naći formulari. Međutim, mnogo toga zavisi od načina na koji će pitanje biti postavljeno i od toga da li tražite obaveštenje ili određene dokumente. Dakle, mi Vas možemo, na osnovu desetogodišnjeg iskustva, posavetovati na koji način da uobličite zahtev kako biste dobili precizniji i detaljniji odgovor na pitanja koja vas suštinski zanimaju. Osim saveta o samoj sadržini pitanja, možemo sačiniti i konkretan zahtev i posavetovati Vas o načinu slanja.
  2. Organi vlasti često ignorišu primljene zahteve ili ih odbijaju neformalnim obaveštenjima. Ponekada donose rešenja u kojima se pozivaju na neke razloge zbog kojih se zahtev odbija, ali su ti razlozi formalno ili suštinski neispravni. Ponekada nude jedan vid pristupa informacijama, iako ste tražili neki drugi, kojem mogu da udovolje. U takvim slučajevima treba sačiniti žalbu Povereniku za informacije ili tužbu radi pokretanja upravnog spora (ako informaciju uskrati neki od šest organa vlasti iz člana 22. st. 2). Ponekada će pre pisanja tužbe biti nužno poslati i «požurnicu». Na osnovu velikog iskustva Transparentnosti – Srbija u formulisanju kako žalbi tako i tužbi, moći ćemo da vam pomognemo da ove dokumente uobličite tako da što jasnije predstavite problem Povereniku ili Upravnom sudu i da oborite argumente organa vlasti koji uskraćuje informaciju, ukoliko razlozi za uskraćivanje zaista nisu sasvim opravdani i utemeljeni na Zakonu (što je veoma redak slučaj).

Kako da nam se obratite?

Najpogodnije rešenje je da nam pišete na adresu za prijem elektronske pošte ili na adresu Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena možete nas zvati na broj 011 3033827.

U svakom slučaju, ukoliko nam se obratite za pomoć, sve informacije koje od vas dobijamo ćemo tretirati sa poverenjem i nećemo ih obelodanjivati drugima, osim ako se drugačije dogovorimo.

Opis postupka

U situaciji kada neki od šest najviših državnih organa izčlana 22. st. 2 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. glasnik RS, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010), (Narodna skupština, predsednik Republike Srbije, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud Srbije, Ustavni sud i Republički javni tužioc) ne postupi po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, ne može se izjaviti žalba Povereniku za informacije od javnog značaja, već je obezbeđena sudska zaštita u upravnom sporu pred Upravnim sudom Srbije, pa tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu.

Tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu u situaciji kada neki od šest navedenih državnih organa uopšte ne postupi po zahtevu u propisanom roku, s tim što sud u  ovim situacijama, zahteva da je ispunjen još jedan formalni uslov iz Zakona o upravnim sporovima, a to je da  tražilac ponovi zahtev organu (urgencija) i da ovaj ne odgovori ni u daljem roku od sedam dana po ponovljenom zahtevu.

Druga situacija je da organ vlasti postupi po zahtevu za pristup informacijama i donese rešenje kojim se zahtev delimično ili u celini odbija. Tada tražilac osporava takvo rešenje.

Tužba mora da sadrži ime i prezime, adresu i mesto stanovanja, odnosno naziv i sedište tužioca, označenje upravnog akta protiv koga je tužba podneta, razloge zbog kojih se tužba podnosi, predlog u kom pravcu i obimu se predlaže poništavanje upravnog akta, kao i potpis tužioca.

Tužba se podnosi u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno po isteku naknadnog roka od 7 dana (urgencija) u slučaju „ćutanja uprave“.

Sve tužbe se predaju isključivo u sedištu Upravnog suda u Beogradu, neposredno na šalteru za prijem (radno vreme je od 7.30 do 15.30), ili se šalju poštom, na adresu Beograd, Nemanjina 9.

Uz tužbu (u dovoljnom broju primeraka za sud i tuženi organ) se podnosi kopija upućenog zahteva uz dokaz o prijemu, kao i ponovljeni zahtev uz dokaz o prijemu (urgencija), a u slučaju da je organ doneo rešenje koje se osporava uz tužbu se prilaže i kopija tog rešenja.

 

usaidmala

Vesti