Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Indeks percepcije korupcije (CPI) za 2018.
  • Otvorena vrata pravosuđa
  • Komentari TS na Nacrt zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu
  • When law doesn’t rule - State capture of the judiciary, prosecution, police in Serbia
  • Ka efikasnijem procesuiranju obelodanjenih sumnji na korupciju
  • Prioriteti u borbi protiv korupcije u Srbiji 2019

Pod lupom

Prev Next

Javna rasprava o Lokalnom antikorupcijskom planu za grad Vranje

Javna rasprava o revidiranom Nacrtu Lokalnog antikorupcijskog plana za grad Vranje održana je u velikoj sali Skupštine grada. Po rečima zamenika gradonačelnika Nenada Antića, koji je i predsednik Radne grupe, proteklih meseci vršeno je usklađivanje ovog dokumenta sa modelom koji je izradila Agencija za borbu protiv korupcije. ,,LAP nije represivni dokument, već preventivni antikorupcijski mehanizam koji bi trebalo da utiče na rad lokalne vlasti kako bi sve odluke bile donošene na osnovu jasnih kriterijuma. Nadamo se da će Skupština usvojiti LAP do septembra, a da će proces izbora članova LAF- a  biti završen do kraja godine’’, rekao je zamenik Antić. Reviziju...

Iskoristiti izbog poverenika za rešavanje ključnih problema

Organizacije civilnog društva predlažu narodnim poslanicima da na sednici Narodne skupštine, koja počinje danas, iskoriste prisustvo kandidata za novog poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Milana Marinovića, i pomognu javnosti da sazna koji su stavovi kandidata u vezi sa rešavanjem ključnih problema u oblastima njegovog budućeg rada. Istovremeno, pozivamo gospodina Marinovića da javnost upozna sa svojim stavovima po ovim pitanjima i u slučaju da ona ne postave narodni poslanici.  Predstavljanje kandidata, koje je organizovao Odbor za kulturu i informisanje, nije organizovano na način koji bi omogućio kandidatima za poverenika da upoznaju narodne poslanike i javnost po...

Izgradnja metroa: tajni memorandumi, zagonetni izveštaj i izvesno kršenje procedure javnih nabavki

Iz celokupne dosadašnje priče o izgradnji beogradskog metroa može se zaključiti da će u posao biti uključene firme iz Kine i Francuske, da još uvek nije poznat izvor finansiranja i da neće biti primenjene odredbe Zakona o javnim nabavkama i Zakona o javno-privatnom partnerstvu koje predviđaju obavezno nadmetanje za dobijanje posla. Sve što je do sada objavljeno, pored toga što deluje zbunjujuće građanima koji su navikli da oni koji vladaju u njihovo ime direktno dogovaraju najveće infrastrukturne radove sa jednim unapred određenim partnerom iz inostranstva, ukazuje na pomešane uloge. Umesto da Srbija i Beograd, kao naručioci posla znaju unapred šta...

„Bezbednosno osetljivi“ podaci

Narodni poslanik Aleksandar Martinović je u raspravi povodom godišnjeg izveštaja Poverenika za informacije od javnog značaja za 2018. tu instituciju optužio da je bila „služba i ekspozitura“ više nevladinih organizacija, između ostalog i Transparentnosti Srbije „koji su u stvari tražili u najvećem broju slučajeva bezbednosno vrlo osetljive podatke“. Ova izjava sadrži neistinite informacije, ne samo u pogledu rada Poverenika, već i prirode informacija koje je tražila naša organizacija, jer se one očigledno ne mogu smatrati „bezbednosno osetljivim“. Naime, istina je da je Transparentnost Srbija tražila, a Poverenik u 2018. naložio da se obelodane sledeće informacije: 1) trajanje oglasa u izbornoj kampanji...

Agencija za borbu protiv korupcije: Nema osnova za postupak protiv direktora Namenske zbog poziva radnicima da glasaju za SNS

Agencija za borbu protiv korupcije obustavila je postupak protiv direktora MB Namenska Lučani Radoša Milovanovića ocenjujući da on nije prekršio zakon, odnosno zloupotrebio funkciju, kada je radnike fabrike pozvao da na lokalnim izborima glasaju za Srpsku naprednu stranku. Agencija je prihvatila obrazloženje Milovanovića da je on poziv radnicima uputio na skupu dobrovoljnih davalaca krvi iz fabrike, a ne na skupu koji je organizovala fabrika čiji je direktor što je, prema oceni Agencije, razlog za obustavu postupka. O ovakvoj odluci Agencija je obavestila podnosioca prijave u slučaju Radoša Milovanovića, odnosno organizaciju Crta. Organizacija Crta je u januaru podnela prijavu protiv Radoša Milovanovića...

Sakrivanje podataka o državnim preduzećima

Koliko opasnosti nosi sa sobom eventualno usvajanje promena Zakona o slobodnom pristupu informacijama koje predviđaju da preduzeća u vlasništvu države budu isključena iz obaveze dostavljanja podataka, pokazuje i primer sa Lukom Novi Sad. Još u martu 2019. TS je komentarisala dešavanja u vezi sa privatizacijom Luke Novi Sad. Tad aje, naime, objavljeno da je jedna finansijska ponuda proglašena uspešnom. Posle neuspešnog tendera, sa početnom cenom od 15 miliona evra, u drugom pokušaju je prihvaćena ponuđena (početna) cena od oko 8 miliona evra i investicije u naredne tri godine „verovatno veće od 15 miliona evra“ (14,9 miliona je bio minimum prema tenderskoj...

Posle upita Pištaljke o imovini, Agencija za borbu protiv korupcije izbrisala beogradskog urbanistu sa spiska funkcionera

Agencija za borbu protiv korupcije izbrisala je glavnog urbanistu Beograda Marka Stojčića iz registra funkcionera pošto joj je Pištaljka postavila pitanje o njegovoj imovini. Pištaljka je prethodno objavila članke o sukobu interesa u kom se Stojčić našao i firmama čiji je vlasnik. Marko Stojčić izabran je za glavnog urbanistu 4. marta ove godine, a Pištaljka je početkom juna postavila pitanje agenciji da li je Stojčić prijavio svoju imovinu i kada će njegova imovinska karta biti dostupna javnosti. U tom trenutku Stojčićevo ime je bilo u registru funkcionera koji vodi Agencija za borbu protiv korupcije, dok u registru imovine funkcionera nije bilo...

Značajan stav Prekršajnog suda za kažnjavanje organa koji ignorišu zahteve za pristup informacijama

Prekršajni apelacioni sud je zauzeo stanovište prema kojem je udruženje ovlašćeno da pokrene prekršajni postupak zbog uskraćivanja prava na pristup informacijama. Ovaj stav je značajan zato što se, u situacijama kada organi vlasti ignorišu zahteve tražilaca, pored ulaganja žalbe Povereniku, može koristiti i ovo dodatno sredstvo pritiska na organ vlasti da ispuni svoju obavezu. Naime, već i samo propuštanje organa vlasti da u roku (15 dana, odnosno 48 sati za pojedine informacije) postupi po zahtevu za pristup informacijama predstavlja prekršaj na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama. U skladu sa Zakonom o prekršajima, postupak može da pokrene javni tužilac, organ...

Besplatna pomoć za pisanje zahteva za pristup informacijama i tužbi u upravnom sporu

Obaveštavamo vas da Transparentnost – Srbija (TS) pruža besplatnu pomoć zainteresovanim građanima i udruženjima koji žele da traže informacije u posedu Predsednika Republike, Narodne skupštine, Vlade Srbije, Vrhovnog kasacionog suda, Ustavnog suda Srbije i Republičkog javnog tužioca oko formulisanja zahteva, ali i u slučajevima kada tražioci ostanu uskraćeni za informacije. U takvim slučajevima, na osnovu člana 22. st. 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jedini pravni lek je vođenje upravnog spora. TS, koja je već vodila mnoge sporove ove vrste, pružiće pomoć tražiocima i u vezi sa time. Sa savetnicima možete komunicirati preko adrese Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena, za jednostavnije konsultacije ili zakazivanje sastanka možete nas zvati na broj 011 3033827.

Širi kontekst

Organizacija Transparentnost – Srbija u periodu od 01. aprila 2015. do 31. marta 2016. sprovodi projekat Jačanje uloge Upravnog suda u borbi protiv korupcije .

Projekat ima za cilj jačanje odgovornosti vlasti i unapređenje okruženja za rad nezavisnih tela kroz podršku Upravnom sudu u poboljšanju transparentnosti rada, kao i građanima i organizacijama civilnog društva sa ciljem boljeg prepoznavanja uloge Upravnog suda u primeni antikorupcijskog zakonodavstva.

Upravni sud ima značajnu ulogu u primeni nekoliko antikorupcijskih propisa. U vezi sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja,Upravni sud je organ kojem se tražioci informacija obraćaju u dve situacije. Oni to mogu učiniti kada im informaciju uskrati Narodne skupština, predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud, Ustavni sud i Republički javni tužilac, jer tada ne mogu izjaviti žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja, već jedino pokrenuti upravni spor. Druga moguća situacija je ona kada tražioci nisu zadovoljni rešenjem Poverenika po žalbi, pa protiv te odluke pokreću upravni spor.

Tako, na primer, po tužbi organizacije Transparentnost Srbija, Upravni sud je 27.11.2014 naložio Generalnom sekretarijatu Vlade RS da nam dostavi informacije o usklađivanju osnivačkih akata javnih preduzeća i imenovanju članova nadzornih odbora javnih preduzeća. Te informacije smo iskoristili u opsežnom istraživanju o prvoj godini primene ovog važnog antikorupcijskog Zakona. Istraživanje je inače pokazalo da mnoge obaveze iz Zakona nisu izvršene uopšte, nisu izvršene u propisanim rokovima ili na propisani način. [pogledajte primer ovde]

Šta konkretno možete očekivati od nas?

  1. Ukoliko tragate za nekim informacijama za koje mislite da su u posedu organa vlasti i spremni ste da se koristite Zakonom o slobodnom pristupu informacijama, mi vas možemo uputiti na to kako da zahtev što bolje formulišete i podnesete. Čini se da je podnošenje zahteva jednostavna stvar, zato što se vrlo često na internetu mogu naći formulari. Međutim, mnogo toga zavisi od načina na koji će pitanje biti postavljeno i od toga da li tražite obaveštenje ili određene dokumente. Dakle, mi Vas možemo, na osnovu desetogodišnjeg iskustva, posavetovati na koji način da uobličite zahtev kako biste dobili precizniji i detaljniji odgovor na pitanja koja vas suštinski zanimaju. Osim saveta o samoj sadržini pitanja, možemo sačiniti i konkretan zahtev i posavetovati Vas o načinu slanja.
  2. Organi vlasti često ignorišu primljene zahteve ili ih odbijaju neformalnim obaveštenjima. Ponekada donose rešenja u kojima se pozivaju na neke razloge zbog kojih se zahtev odbija, ali su ti razlozi formalno ili suštinski neispravni. Ponekada nude jedan vid pristupa informacijama, iako ste tražili neki drugi, kojem mogu da udovolje. U takvim slučajevima treba sačiniti žalbu Povereniku za informacije ili tužbu radi pokretanja upravnog spora (ako informaciju uskrati neki od šest organa vlasti iz člana 22. st. 2). Ponekada će pre pisanja tužbe biti nužno poslati i «požurnicu». Na osnovu velikog iskustva Transparentnosti – Srbija u formulisanju kako žalbi tako i tužbi, moći ćemo da vam pomognemo da ove dokumente uobličite tako da što jasnije predstavite problem Povereniku ili Upravnom sudu i da oborite argumente organa vlasti koji uskraćuje informaciju, ukoliko razlozi za uskraćivanje zaista nisu sasvim opravdani i utemeljeni na Zakonu (što je veoma redak slučaj).

Kako da nam se obratite?

Najpogodnije rešenje je da nam pišete na adresu za prijem elektronske pošte ili na adresu Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena možete nas zvati na broj 011 3033827.

U svakom slučaju, ukoliko nam se obratite za pomoć, sve informacije koje od vas dobijamo ćemo tretirati sa poverenjem i nećemo ih obelodanjivati drugima, osim ako se drugačije dogovorimo.

Opis postupka

U situaciji kada neki od šest najviših državnih organa izčlana 22. st. 2 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. glasnik RS, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010), (Narodna skupština, predsednik Republike Srbije, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud Srbije, Ustavni sud i Republički javni tužioc) ne postupi po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, ne može se izjaviti žalba Povereniku za informacije od javnog značaja, već je obezbeđena sudska zaštita u upravnom sporu pred Upravnim sudom Srbije, pa tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu.

Tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu u situaciji kada neki od šest navedenih državnih organa uopšte ne postupi po zahtevu u propisanom roku, s tim što sud u  ovim situacijama, zahteva da je ispunjen još jedan formalni uslov iz Zakona o upravnim sporovima, a to je da  tražilac ponovi zahtev organu (urgencija) i da ovaj ne odgovori ni u daljem roku od sedam dana po ponovljenom zahtevu.

Druga situacija je da organ vlasti postupi po zahtevu za pristup informacijama i donese rešenje kojim se zahtev delimično ili u celini odbija. Tada tražilac osporava takvo rešenje.

Tužba mora da sadrži ime i prezime, adresu i mesto stanovanja, odnosno naziv i sedište tužioca, označenje upravnog akta protiv koga je tužba podneta, razloge zbog kojih se tužba podnosi, predlog u kom pravcu i obimu se predlaže poništavanje upravnog akta, kao i potpis tužioca.

Tužba se podnosi u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno po isteku naknadnog roka od 7 dana (urgencija) u slučaju „ćutanja uprave“.

Sve tužbe se predaju isključivo u sedištu Upravnog suda u Beogradu, neposredno na šalteru za prijem (radno vreme je od 7.30 do 15.30), ili se šalju poštom, na adresu Beograd, Nemanjina 9.

Uz tužbu (u dovoljnom broju primeraka za sud i tuženi organ) se podnosi kopija upućenog zahteva uz dokaz o prijemu, kao i ponovljeni zahtev uz dokaz o prijemu (urgencija), a u slučaju da je organ doneo rešenje koje se osporava uz tužbu se prilaže i kopija tog rešenja.

 

usaidmala

Vesti