Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Indeks percepcije korupcije (CPI)
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2019
  • Otvorena vrata pravosuđa
  • Indeks transparentnosti preduzeća u državnom vlasništvu PETRA 2019
  • Funkcionerska kampanja
  • Ka efikasnijem procesuiranju obelodanjenih sumnji na korupciju
  • Glavni problemi u vezi sa finansiranjem izborne kampanje

Pod lupom

Prev Next

Nameštena nabavka rekonstrukcije Pančevačkog mosta

Iako su svi mediji objavili vest o hapšenju državnog sekretara u Ministarstvu saobraćaja, zbog navodnog učešća u nameštanju javne nabavke za rekonstrukciju pančavačkog mosta, nije bilo analize uslova koji su do takve korupcije mogli dovesti. U konretnom slučaju, nabavka radova nije sprovedena putem otvorenog tendera, već u tzv. pregovaračkom postupku. Taj postupak je vođen zbog hitnosti do koje nije došlo usled krivice naručioca. Konkretno, ako su validne vanredne kontrole stanja mostova pokazale da je potrebna hitna rekonstrukcija može se postaviti opravdano pitanje zbog čega do sličnih nalaza nisu dovele redovne kontrole i da li su redovne kontrole bile izvedne po pravilima...

Zakon o posebnim postupcima podriva sistem javnih nabavki

TS je uputila dopis svim poslaničkim grupama sa pozivom da se poseban zakon za infrastrukturne projekte povuče iz procedure ili da se iz njega brišu odredbe suprotne Zakonu o javnim nabavkama i Zakonu o javno-privatnom partnerstvu: Zakon o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju, čiji se predlog nalazi pred narodnim poslanicima, još jedan je u nizu akata koji možda imaju za cilj, a svakako imaju za posledicu podrivanje sistema javnih nabavki. Iako je na predlog iste Vlade, pre manje od mesec dana, usvojen novi Zakon o javnim nabavkama, u cilju...

Korupcija u određivanju obaveza paušalaca

Ocena predsednice Vlade Srbije da je modernizovanim sistemom za oporezivanje paušalaca „zatvoren veliki prostor za korupciju, s obzirom na to da u tom procesu više niko nema arbitrarna i diskreciona prava u određivanju poreza“ je uglavnom tačna. U sistemu za određivanje poreskih obaveza jeste postojala velika doza arbitrernosti poreskih službenika i to u dva segmenta. Prvi je razvrstavanje velikog broja zanimanja u grupe za oporezivanje, zato što je samo mali broj „pretežnih delatnosti“ preduzetnika bio izričito naveden u propisima, a ostale su pripisivane „srodnim delatnostima“ bez jasnih kriterijuma, dok je sada ova oblast znatno detaljnije uređena. Takođe, ukinuta je mogućnost da...

Dokumenti o rekonstrukciji Trga Republike

Poverenik za informacije od javnog interesa i zaštitu podataka o ličnosti naložio je Gradu Beogradu da odgovori na zahtev Transparentnosti Srbija u vezi sa radovima na Trgu Republike. TS je još 13. septembra od Gradske uprave - Sekretarijata za stambene i komunalne poslove  zatražila da dostavi dokumenta u vezi sa rekonstrukcijom Trga, koja je obavljena na osnovu ugovora koji je Grad Beograd zaključio sa konzorcijumom koji predvodi Strabag doo. Zatraženi su dokument naručioca kojim je utvrđeno da li su radovi na rekonstrukciji Trga Republike izvedeni u svemu prema ugovornim obavezama i u čemu se sastoji eventualno odstupanje od ugovornih obaveza (npr. izveštaj...

Vlada ne poštuje pravila koja je sama donela

Percepcija o korupciji u jednom društvu se veoma sporo menja i kada zaista ima bitnih pomaka. Međutim, ovde je problem to što iza najave borbe protiv korupcije i opravdanih kritika ponašanja prethodnika nije usledila suštinska promena ponašanja. Jednostavan i svima znan primer mogu da budu ona čuvena 24 izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije iz perioda do 2012, za koje je čak Evropski parlament tražio da se ispitaju. I onda imate situaciju da je Vlada i posle te godine nastavila sa praksom ignorisanja novih izveštaja tog istog Saveta - kaže za Blic programski direktor TS Nemanja Nenadić. U izveštaju o Indeksu percepcije...

Srbija u donjoj polovini svetske liste na Indeksu percepcije korupcije Transparency International

Transparentnost Srbija (članica međunarodne organizacije Transparency International) predstavila je  danas Indeks percepcije korupcije (CPI) 2019. CPI je najpoznatije globalno rangiranje zemalja po percepciji korupcije u javnom sektoru. Srbija se i dalje smatra zemljom u kojoj je nivo korupcije visok jer ima 39 od idealnih 100 poena. Sa tim skorom Srbija sada zauzima mesto u donjoj polovini svetske liste -  jer je 91. od 180 zemalja. Iako borba protiv korupcije i dalje slovi kao jedan od prioriteta, skor Srbije je potpuno isti kao i u CPI 2018, a bitnijih promena nije bilo duže od decenije. Po oceni Transparentnosti, stagancija Srbije u istraživanjima...

Šta je iza predloga da Vučić bira sudije i tužioce

Kampanja protiv pravosuđa koju su prethodnih dana pokrenuli predsednik države i ministar unutrašnjih poslova, iz početka je izgledala kao uobičajeni populizam i skretanje pažnje sa drugih pitanja. Međutim, nakon izjave državnog sekretara u Ministarstvu pravde da bi bilo dobro da predsednik Srbije bira sudije i tužioce čini se kao da je reč o dalekosežnijem planu. Cilj akcije bi mogao biti pokušaj da se Ustav Srbije promeni tako što bi sudije i tužioci izgubili deo nezavisnosti koji uživaju u sadašnjim normama, umesto da se menja u pravcu koji bi bi otklonio politički uticaj na izbor, napredovanje i razrešenje sudija i tužilaca. To bi...

Ne dam v.d. stanje

Ah, kakvo iznenađenje. MMF je upozorio da predugo traje v.d. stanje u javnim preduzećima (JP) i da je potrebno da ona dobiju profesionalnu upravu, kako bi bila transformisana. Mediji koji su osam godina ćutali ili retko progovarali o partijskom čerupanju javnog sektora, ustreptali su i zapitali se – ljudi moji, pa šta se to dešava. Mnogi bi mogli da im odgovore – pa rekli smo vam, upozoravali smo. Na primer, Fiskalni savet je još 2014. zaključio da „državna i javna preduzeća prete da potope javne finansije Srbije“ i da je „partijsko upravljanje državnim preduzećima dobrim delom uzrok većine sadašnjih problema“ u JP. Profesor...

Besplatna pomoć za pisanje zahteva za pristup informacijama i tužbi u upravnom sporu

Obaveštavamo vas da Transparentnost – Srbija (TS) pruža besplatnu pomoć zainteresovanim građanima i udruženjima koji žele da traže informacije u posedu Predsednika Republike, Narodne skupštine, Vlade Srbije, Vrhovnog kasacionog suda, Ustavnog suda Srbije i Republičkog javnog tužioca oko formulisanja zahteva, ali i u slučajevima kada tražioci ostanu uskraćeni za informacije. U takvim slučajevima, na osnovu člana 22. st. 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jedini pravni lek je vođenje upravnog spora. TS, koja je već vodila mnoge sporove ove vrste, pružiće pomoć tražiocima i u vezi sa time. Sa savetnicima možete komunicirati preko adrese Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena, za jednostavnije konsultacije ili zakazivanje sastanka možete nas zvati na broj 011 3033827.

Širi kontekst

Organizacija Transparentnost – Srbija u periodu od 01. aprila 2015. do 31. marta 2016. sprovodi projekat Jačanje uloge Upravnog suda u borbi protiv korupcije .

Projekat ima za cilj jačanje odgovornosti vlasti i unapređenje okruženja za rad nezavisnih tela kroz podršku Upravnom sudu u poboljšanju transparentnosti rada, kao i građanima i organizacijama civilnog društva sa ciljem boljeg prepoznavanja uloge Upravnog suda u primeni antikorupcijskog zakonodavstva.

Upravni sud ima značajnu ulogu u primeni nekoliko antikorupcijskih propisa. U vezi sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja,Upravni sud je organ kojem se tražioci informacija obraćaju u dve situacije. Oni to mogu učiniti kada im informaciju uskrati Narodne skupština, predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud, Ustavni sud i Republički javni tužilac, jer tada ne mogu izjaviti žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja, već jedino pokrenuti upravni spor. Druga moguća situacija je ona kada tražioci nisu zadovoljni rešenjem Poverenika po žalbi, pa protiv te odluke pokreću upravni spor.

Tako, na primer, po tužbi organizacije Transparentnost Srbija, Upravni sud je 27.11.2014 naložio Generalnom sekretarijatu Vlade RS da nam dostavi informacije o usklađivanju osnivačkih akata javnih preduzeća i imenovanju članova nadzornih odbora javnih preduzeća. Te informacije smo iskoristili u opsežnom istraživanju o prvoj godini primene ovog važnog antikorupcijskog Zakona. Istraživanje je inače pokazalo da mnoge obaveze iz Zakona nisu izvršene uopšte, nisu izvršene u propisanim rokovima ili na propisani način. [pogledajte primer ovde]

Šta konkretno možete očekivati od nas?

  1. Ukoliko tragate za nekim informacijama za koje mislite da su u posedu organa vlasti i spremni ste da se koristite Zakonom o slobodnom pristupu informacijama, mi vas možemo uputiti na to kako da zahtev što bolje formulišete i podnesete. Čini se da je podnošenje zahteva jednostavna stvar, zato što se vrlo često na internetu mogu naći formulari. Međutim, mnogo toga zavisi od načina na koji će pitanje biti postavljeno i od toga da li tražite obaveštenje ili određene dokumente. Dakle, mi Vas možemo, na osnovu desetogodišnjeg iskustva, posavetovati na koji način da uobličite zahtev kako biste dobili precizniji i detaljniji odgovor na pitanja koja vas suštinski zanimaju. Osim saveta o samoj sadržini pitanja, možemo sačiniti i konkretan zahtev i posavetovati Vas o načinu slanja.
  2. Organi vlasti često ignorišu primljene zahteve ili ih odbijaju neformalnim obaveštenjima. Ponekada donose rešenja u kojima se pozivaju na neke razloge zbog kojih se zahtev odbija, ali su ti razlozi formalno ili suštinski neispravni. Ponekada nude jedan vid pristupa informacijama, iako ste tražili neki drugi, kojem mogu da udovolje. U takvim slučajevima treba sačiniti žalbu Povereniku za informacije ili tužbu radi pokretanja upravnog spora (ako informaciju uskrati neki od šest organa vlasti iz člana 22. st. 2). Ponekada će pre pisanja tužbe biti nužno poslati i «požurnicu». Na osnovu velikog iskustva Transparentnosti – Srbija u formulisanju kako žalbi tako i tužbi, moći ćemo da vam pomognemo da ove dokumente uobličite tako da što jasnije predstavite problem Povereniku ili Upravnom sudu i da oborite argumente organa vlasti koji uskraćuje informaciju, ukoliko razlozi za uskraćivanje zaista nisu sasvim opravdani i utemeljeni na Zakonu (što je veoma redak slučaj).

Kako da nam se obratite?

Najpogodnije rešenje je da nam pišete na adresu za prijem elektronske pošte ili na adresu Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena možete nas zvati na broj 011 3033827.

U svakom slučaju, ukoliko nam se obratite za pomoć, sve informacije koje od vas dobijamo ćemo tretirati sa poverenjem i nećemo ih obelodanjivati drugima, osim ako se drugačije dogovorimo.

Opis postupka

U situaciji kada neki od šest najviših državnih organa izčlana 22. st. 2 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. glasnik RS, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010), (Narodna skupština, predsednik Republike Srbije, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud Srbije, Ustavni sud i Republički javni tužioc) ne postupi po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, ne može se izjaviti žalba Povereniku za informacije od javnog značaja, već je obezbeđena sudska zaštita u upravnom sporu pred Upravnim sudom Srbije, pa tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu.

Tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu u situaciji kada neki od šest navedenih državnih organa uopšte ne postupi po zahtevu u propisanom roku, s tim što sud u  ovim situacijama, zahteva da je ispunjen još jedan formalni uslov iz Zakona o upravnim sporovima, a to je da  tražilac ponovi zahtev organu (urgencija) i da ovaj ne odgovori ni u daljem roku od sedam dana po ponovljenom zahtevu.

Druga situacija je da organ vlasti postupi po zahtevu za pristup informacijama i donese rešenje kojim se zahtev delimično ili u celini odbija. Tada tražilac osporava takvo rešenje.

Tužba mora da sadrži ime i prezime, adresu i mesto stanovanja, odnosno naziv i sedište tužioca, označenje upravnog akta protiv koga je tužba podneta, razloge zbog kojih se tužba podnosi, predlog u kom pravcu i obimu se predlaže poništavanje upravnog akta, kao i potpis tužioca.

Tužba se podnosi u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno po isteku naknadnog roka od 7 dana (urgencija) u slučaju „ćutanja uprave“.

Sve tužbe se predaju isključivo u sedištu Upravnog suda u Beogradu, neposredno na šalteru za prijem (radno vreme je od 7.30 do 15.30), ili se šalju poštom, na adresu Beograd, Nemanjina 9.

Uz tužbu (u dovoljnom broju primeraka za sud i tuženi organ) se podnosi kopija upućenog zahteva uz dokaz o prijemu, kao i ponovljeni zahtev uz dokaz o prijemu (urgencija), a u slučaju da je organ doneo rešenje koje se osporava uz tužbu se prilaže i kopija tog rešenja.

 

usaidmala

Vesti