Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Indeks percepcije korupcije (CPI) za 2018.
  • When law doesn’t rule - State capture of the judiciary, prosecution, police in Serbia
  • Istraživanje o zloupotrebi inspekcija
  • Ka efikasnijem procesuiranju obelodanjenih sumnji na korupciju
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Statistika gonjenja 2012-2017.
  • Prioriteti u borbi protiv korupcije u Srbiji 2019
  • Javni poziv na sednicu radne grupe za izradu LAP-a opštine Sjenica

Pod lupom

Prev Next

Tragikomedija oko ugovora za aerodrom

Ovih dana napunila se cela godina od kako je 22.3.2018. potpisan ugovor o koncesiji za aerodrom „Nikola Tesla“. Ugovor koji je država zaključila sa francuskom kompanijom „Vansi erports“ s obzirom da za predmet ima eksploataciju najvećeg aerodroma u zemlji, dakle dobra izuzetne vrednosti s razlogom je izazivao veliko interesovanje javnosti, piše Rodoljub Šabić za dnevni list "Danas".   To interesovanje javnosti je s obzirom da je reč o predmetu u javnoj, državnoj svojini, više nego logično i legitimno. Pa je zvučalo dobro to što su s tim u skladu bile su i izjave državnih zvaničnika neposredno pre i prilikom potpisivanja ugovora. Od...

Koliko ima logike i informacija oko prodaje Luke Novi Sad

Vest da je jedna finansijska ponuda za kupovinu novosadske luke proglašena uspešnom, ukazuje da će proces prodaje tog preduzeća uskoro biti okončan. Međutim, izjave državnog sekretara Dragana Stevanovića otvaraju pitanja logičnosti postupanja države u ovom slučaju. Iz njegove izjave su građani saznali da je ponuđena početna cena od oko 8 miliona evra (prethodno je početna cena bila duplo veća), da će investicije u naredne tri godine „verovatno biti veće od 15 miliona evra“ (14,9 miliona je bio minimum prema tenderskoj dokumentaciji), od čega 5 miliona u lučku infrastrukturu. On je objasnio da Luka trenutno ima pretovara koji je manji od...

Srbija tri meseca bez poverenika

Organizacije civilnog društva upozoravaju da se navršava tri meseca otkako je bivšem povereniku Rodoljubu Šabiću istekao mandat, a nadležni skupštinski Odbor za kulturu i informisanje nije otpočeo postupak izbora novog poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Proces izbora novog poverenika bi trebalo da počne bez odlaganja jer je to u interesu građana, institucije, države i sveobuhvatno vladavine prava. Podsećamo da je inicijativu za otvaranje transparentnog procesa izbora novog poverenika, još u novembru prošle godine, pokrenulo 70 organizacija civilnog društva, medija, predstavnika poslovne, stručne i naučne zajednice. Upućeni javni zahtev je Odbor za kulturu i informisanje odbio da razmotri...

Propisati zakonsku obavezu

Za zapošljavanje prvih pedesetak radnika na Aerodromu "Morava" kod Kraljeva, Aerodromi Srbije nisu raspisali konkurs, već su od Nacionalne službe za zapošljavanje tražili da im, bez oglašavanja, predloži kandidate sa svoje evidencije.   Inženjeri, pravnici, ekonomisti, transportni radnici i radnici u kargo službi, među prvima su koji bi polovinom godine trebalo da se zaposle u Arodromu "Morava".   Kandidate za ta mesta Aerodromi Srbije tražili su u filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje u Kraljevu i Čačku. Oslonili su se na procenu savetnika za zapošljavanje i nisu tražili da se oglasi da su u potrazi za radnicima.   "Ono što sledi jeste da su radne biografije na...

Ko je kriv za zloupotrebe u Železnicama?

Suđenja za zloupotrebe u javnim preduzećima Srbije su toliko retka da, čak i kada dođe do osude, to pokreće pitanje da li je ispitano sve i zašto se ne vode istrage i u drugim sličnim predmetima. Utoliko pre javnost dočekuje kao lošu vest kada i oni malobrojni slučajevi u kojima su sumnje na korupciju na visokom nivou, koji su došli do suda, ne budu propraćeni osuđujućim presudama. To, naravno, ne mora da znači da je sud pogrešio – sudske presude pre svega ukazuju na to kakav je bio kvalitet dokaza i zasnovanost tvrdnji koje su predstavljene u optužnom aktu, odnosno...

Zakon o ispitivanju porekla imovine na prvi pogled

Kada je pre šest godina sadašnji predsednik Vučić zadao zadatak svojim ministrima da naprave Zakon o ispitivanju porekla imovine, najavivši da će biti usvojen za nekoliko meseci, niko nije znao o čemu bi u tom zakonu tačno trebalo da se radi i šta to ne valja sa postojećim zakonima pa da je potreban neki poseban. Nije ga bilo ni u Strategiji za borbu protiv korupcije, nije ga pominjala Evropska komisija u svojim preporukama. Ali, nešto je trebalo smisliti, obećanja, najava i rokova je bilo previše, a nesumnjivo je reč o temi koja se dobro može iskoristiti i za pridobijanje birača. Od 2016...

Zakon o ispitivanju porekla imovine – nedoumice na osnovu prvog nacrta

Više od šest godina nakon isteka političkih obećanja sa najvišeg nivoa da će biti donet Zakon o ispitivanju porekla imovine, 2,5 godine pošto je to obećanje postalo deo zvaničnog programa Vlade i 18 godina nakon što su u javnosti iznete ideje za donošenje takvog zakona, konačno se pojavio prvi dokument o kojem se može voditi argumentovana rasprava - NACRT ZAKONA O UTVRĐIVANjU POREKLA IMOVINE I POSEBNOM POREZU. Uz nacrt još uvek nije objavljeno obrazloženje, koje je u ovom slučaju preko potrebno kako bi se mogli razumeti razlozi zbog kojih je predlagač smatrao da je ovu materiju urediti kroz poseban zakon, a...

Obuka za neraspisane izbore

Agencija za borbu protiv korupcije odlučila je 25.2.2019. da raspiše konkurs za obuku 165 posmatrača izborne kampanje koji bi radili u 27 gradova Srbije iako nisu raspisani parlamentarni, predsednički niti opšti lokalni izbori.  Agenciji nije zabranjeno da obuku posmatrača sprovodi pre raspisivanja izbora. Štaviše, poželjno je da kontrolori dočekaju spremno odluku o raspisivanju izbora. Međutim, takva namera mora biti jasno saopštena. Bez te informacije, javnost sa razlogom tumači ovaj potez kao potvrdu spekulacija da je odluka o raspisivanju izbora već doneta među onima koji o tome odlučuju i da je o tome obaveštena i Agencija. Prema Ustavu Srbije, izbori se raspisuju...

Besplatna pomoć za pisanje zahteva za pristup informacijama i tužbi u upravnom sporu

Obaveštavamo vas da Transparentnost – Srbija (TS) pruža besplatnu pomoć zainteresovanim građanima i udruženjima koji žele da traže informacije u posedu Predsednika Republike, Narodne skupštine, Vlade Srbije, Vrhovnog kasacionog suda, Ustavnog suda Srbije i Republičkog javnog tužioca oko formulisanja zahteva, ali i u slučajevima kada tražioci ostanu uskraćeni za informacije. U takvim slučajevima, na osnovu člana 22. st. 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jedini pravni lek je vođenje upravnog spora. TS, koja je već vodila mnoge sporove ove vrste, pružiće pomoć tražiocima i u vezi sa time. Sa savetnicima možete komunicirati preko adrese Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena, za jednostavnije konsultacije ili zakazivanje sastanka možete nas zvati na broj 011 3033827.

Širi kontekst

Organizacija Transparentnost – Srbija u periodu od 01. aprila 2015. do 31. marta 2016. sprovodi projekat Jačanje uloge Upravnog suda u borbi protiv korupcije .

Projekat ima za cilj jačanje odgovornosti vlasti i unapređenje okruženja za rad nezavisnih tela kroz podršku Upravnom sudu u poboljšanju transparentnosti rada, kao i građanima i organizacijama civilnog društva sa ciljem boljeg prepoznavanja uloge Upravnog suda u primeni antikorupcijskog zakonodavstva.

Upravni sud ima značajnu ulogu u primeni nekoliko antikorupcijskih propisa. U vezi sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja,Upravni sud je organ kojem se tražioci informacija obraćaju u dve situacije. Oni to mogu učiniti kada im informaciju uskrati Narodne skupština, predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud, Ustavni sud i Republički javni tužilac, jer tada ne mogu izjaviti žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja, već jedino pokrenuti upravni spor. Druga moguća situacija je ona kada tražioci nisu zadovoljni rešenjem Poverenika po žalbi, pa protiv te odluke pokreću upravni spor.

Tako, na primer, po tužbi organizacije Transparentnost Srbija, Upravni sud je 27.11.2014 naložio Generalnom sekretarijatu Vlade RS da nam dostavi informacije o usklađivanju osnivačkih akata javnih preduzeća i imenovanju članova nadzornih odbora javnih preduzeća. Te informacije smo iskoristili u opsežnom istraživanju o prvoj godini primene ovog važnog antikorupcijskog Zakona. Istraživanje je inače pokazalo da mnoge obaveze iz Zakona nisu izvršene uopšte, nisu izvršene u propisanim rokovima ili na propisani način. [pogledajte primer ovde]

Šta konkretno možete očekivati od nas?

  1. Ukoliko tragate za nekim informacijama za koje mislite da su u posedu organa vlasti i spremni ste da se koristite Zakonom o slobodnom pristupu informacijama, mi vas možemo uputiti na to kako da zahtev što bolje formulišete i podnesete. Čini se da je podnošenje zahteva jednostavna stvar, zato što se vrlo često na internetu mogu naći formulari. Međutim, mnogo toga zavisi od načina na koji će pitanje biti postavljeno i od toga da li tražite obaveštenje ili određene dokumente. Dakle, mi Vas možemo, na osnovu desetogodišnjeg iskustva, posavetovati na koji način da uobličite zahtev kako biste dobili precizniji i detaljniji odgovor na pitanja koja vas suštinski zanimaju. Osim saveta o samoj sadržini pitanja, možemo sačiniti i konkretan zahtev i posavetovati Vas o načinu slanja.
  2. Organi vlasti često ignorišu primljene zahteve ili ih odbijaju neformalnim obaveštenjima. Ponekada donose rešenja u kojima se pozivaju na neke razloge zbog kojih se zahtev odbija, ali su ti razlozi formalno ili suštinski neispravni. Ponekada nude jedan vid pristupa informacijama, iako ste tražili neki drugi, kojem mogu da udovolje. U takvim slučajevima treba sačiniti žalbu Povereniku za informacije ili tužbu radi pokretanja upravnog spora (ako informaciju uskrati neki od šest organa vlasti iz člana 22. st. 2). Ponekada će pre pisanja tužbe biti nužno poslati i «požurnicu». Na osnovu velikog iskustva Transparentnosti – Srbija u formulisanju kako žalbi tako i tužbi, moći ćemo da vam pomognemo da ove dokumente uobličite tako da što jasnije predstavite problem Povereniku ili Upravnom sudu i da oborite argumente organa vlasti koji uskraćuje informaciju, ukoliko razlozi za uskraćivanje zaista nisu sasvim opravdani i utemeljeni na Zakonu (što je veoma redak slučaj).

Kako da nam se obratite?

Najpogodnije rešenje je da nam pišete na adresu za prijem elektronske pošte ili na adresu Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena možete nas zvati na broj 011 3033827.

U svakom slučaju, ukoliko nam se obratite za pomoć, sve informacije koje od vas dobijamo ćemo tretirati sa poverenjem i nećemo ih obelodanjivati drugima, osim ako se drugačije dogovorimo.

Opis postupka

U situaciji kada neki od šest najviših državnih organa izčlana 22. st. 2 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. glasnik RS, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010), (Narodna skupština, predsednik Republike Srbije, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud Srbije, Ustavni sud i Republički javni tužioc) ne postupi po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, ne može se izjaviti žalba Povereniku za informacije od javnog značaja, već je obezbeđena sudska zaštita u upravnom sporu pred Upravnim sudom Srbije, pa tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu.

Tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu u situaciji kada neki od šest navedenih državnih organa uopšte ne postupi po zahtevu u propisanom roku, s tim što sud u  ovim situacijama, zahteva da je ispunjen još jedan formalni uslov iz Zakona o upravnim sporovima, a to je da  tražilac ponovi zahtev organu (urgencija) i da ovaj ne odgovori ni u daljem roku od sedam dana po ponovljenom zahtevu.

Druga situacija je da organ vlasti postupi po zahtevu za pristup informacijama i donese rešenje kojim se zahtev delimično ili u celini odbija. Tada tražilac osporava takvo rešenje.

Tužba mora da sadrži ime i prezime, adresu i mesto stanovanja, odnosno naziv i sedište tužioca, označenje upravnog akta protiv koga je tužba podneta, razloge zbog kojih se tužba podnosi, predlog u kom pravcu i obimu se predlaže poništavanje upravnog akta, kao i potpis tužioca.

Tužba se podnosi u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno po isteku naknadnog roka od 7 dana (urgencija) u slučaju „ćutanja uprave“.

Sve tužbe se predaju isključivo u sedištu Upravnog suda u Beogradu, neposredno na šalteru za prijem (radno vreme je od 7.30 do 15.30), ili se šalju poštom, na adresu Beograd, Nemanjina 9.

Uz tužbu (u dovoljnom broju primeraka za sud i tuženi organ) se podnosi kopija upućenog zahteva uz dokaz o prijemu, kao i ponovljeni zahtev uz dokaz o prijemu (urgencija), a u slučaju da je organ doneo rešenje koje se osporava uz tužbu se prilaže i kopija tog rešenja.

 

usaidmala

Vesti