Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Monitoring izbora 2020
  • Inicijative u vezi sa COVID-19
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2020
  • Otvorena vrata pravosuđa
  • Indeks percepcije korupcije (CPI)

Pod lupom

Prev Next

Srbija nazaduje na svetskoj listi Indeksa percepcije korupcije Transparency International

Transparentnost Srbija (članica međunarodne organizacije Transparency International) predstavila je danas Indeks percepcije korupcije (CPI) 2020. CPI je najpoznatije globalno rangiranje zemalja po percepciji korupcije u javnom sektoru. Srbija se i ove godine smatra zemljom u kojoj je nivo korupcije visok jer ima 38 od idealnih 100 poena (jedan poen manje u odnosu na rezultat CPI 2019). Sa tim skorom Srbija, drugu godinu za redom,zauzima mesto u donjoj polovini svetske liste - jer je 94. od 180 zemalja i ima čak pet poena manje od globalne prosečne ocene (43). Iako je borba protiv korupcije sve to vreme slovila kao jedan od...

Nezakonito odabran partner za izgradnju stanične zgrade na Prokopu

Republička direkcija za imovinu je, sudeći po raspoloživim podacima, nezakonito odabrala privatnog partnera za zajedničku izgradnju zgrade železničke stanice „Beograd – Centar“ (Prokop), parkinga i pratećih komercijalnih sadržaja[1].   Ne samo da je ovo kršenje Zakona o javno-privatnom partnerstvu prošo bez reakcije drugih državnih organa, već su u njemu učestvovali i predstavnici Vlade, Ministarstva finansija, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Grada Beograda, Državnog pravobranilaštva, preduzeća Infrastrukture železnice Srbije i preduzeća „Beograd čvor“, koji su dali članove komisije za izbor ponuđača. Naime, Direkcija je 16. jula 2019. raspisala javni poziv „potencijalnim partnerima“ da upute pismene ponude za izgradnju stanične zgrade, parkinga i pratećih komerncijalnih...

DRI ukazala na nezakonit položaj v.d. direktora EPS-a

Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS) u 2018. i 2019. godini nije postupalo u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama prilikom nabavki čija je procenjena vrednost 43,38 milijardi dinara, a ugovorena vrednost 31,53 milijarde dinara bez PDV, saopštila je Državna revizorska institucija i upozorila na trajanje mandata v.d. direktora. Preduzeće je tokom 2018. i 2019. godine zaključilo ugovore o nabavci usluga u ukupnoj vrednosti od 1,64 milijarde dinara i realizovalo ih u ukupnoj vrednosti od 884,97 miliona dinara bez sprovedenog postupka javne nabavke, iako nije postojao osnov za izuzeće od primene Zakona o javnim nabavkama, navela je DRI u izveštaju o EPS. Ta...

Otkaz joj dao v.d. kom je, po zakonu, istekla funkcija

Kada je 2016. godine nakon više od tri decenije staža dobila otkaz u JP "Nuklearni objekti Srbije", Želmira Ilić je odlučila da potraži pomoć institucija, prenosi N1. Bila je uverena da će pravda biti na njenoj strani, pošto je rešenje o prestanku radnog odnosa doneo v.d. direktora Dalibor Arbutina, koji je u tom momentu bio na funkciji duže nego što zakon dozvoljava. Međutim, za Želimiru pomoći nema do danas, a nema ni reakcije nadležnih, pa Arbutina u martu obeležava sedmu godinu na poziciji vršioca dužnosti. Otkako je Želmira Ilić pre pet godina započela pravnu borbu zbog, kako navodi, nezakonitog otkaza, sve...

Nezakonitosti u trojnim ugovorima MUP-a, GIM-a i Britiš motorsa

Nedeljnik NIN objavio je nove detalje o tajnim ugovorima MUP-a, GIM-a i Britiš motora. List navodi da „strogo poverljivi“ ugovori MUP-a sa GIM-om, koji je zastupao pokojni otac bivšeg ministra policije, i s Britiš motorsom, čiji je vlasnik Ostoja Mijailović, član Glavnog odbora SNS-a, ukazuju na sumnju da su prekršena tri važeća zakona i počinjena dva krivična dela, trgovina uticajem i sukob interesa. O dokumentima i o ovom slučaju za NIN je govorio i programski dirketor TS Nemanja Nenadić, koji je ukazao na neke od uočenih nezakonitosti: U trojnom odnosu između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, firme GIM koja je komisionar u...

Ograničiti troškove za izbornu kampanju

Organizacija Transparentnost Srbija pozvala je da se, u okviru neophodnih izmena Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, ograniče troškovi u izbornim kampanjama, koje su sada nepotrebno skupe, te da se i na taj način Zakon uskladi  sa preporukama međunarodnih organizacija za ovu oblast. Dobar podsetnik na ove preporuke jeste vest koja je stigla iz Prištine, da je tamošnja Centralna izborna komisija (CIK) utvrdila da će maksimalni troškovi političkih partija za predizbornu kampanju biti 934.831 evro. Na Kosovu je, naime, zakonom propisano da je trošak za kampanju ograničen na pola evra za svakog registrovanog glasača. Kada bi u Zakonu Srbije postojalo ovakvo ograničenje, ni jedna kampanja za...

Objavljen plan imunizacije - otvorena mnoga dodatna pitanja

Na sajtu Instituta za javno zdravlje objavljen je plan imunizacije, što je bila jedna od stavki u dopisu koji je TS uputila Vladi Srbije. Dobro je što je plan, za koji se čini da sadrži i elemente procena potreba za brojem vakcina, objavljen, ali bi bilo još bolje da je javno promovisan i da su novinari dobili priliku da postave pitanje u vezi sa planom. Naime, sam plan otvara mnogo pitanja, a mnogo stvari ostalo je nejasno i nakon njegovog objavljivanja, bar u ovoj formi. Plan predviđa imunizaciju do 50% stanovništva, u tri faze, od čega je treća faza (koja obuhvata...

TS Vladi Srbije: Objaviti plan imunizacije i ukinuti oznaku tajnosti

Transparentnost Srbija (deo globalne mreže Transparency International)  pozvala je danas Vladu Srbije da objavi plan vakcinacije protiv virusa korona, odnosno da se taj dokument izradi i objavi, ukoliko još ne postoji. U pismu predsednici Vlade Ani Brnabić, TS je ukazala da su od funkcionera do javnosti dopirale veoma različite i u velikoj meri neprecizne izjave u vezi sa prioritetima, odnosno planom imunizacije. "Potpuno smo svesni da će na dinamiku planirane imunizacije u velikoj meri uticati dostupnost vakcina na svetskom tržištu, na šta državni organi Republike Srbije nemaju neposredni uticaj. Međutim, bez obzira na raspoloživost vakcina, uvereni smo da postoji mogućnost i potreba...

Besplatna pomoć za pisanje zahteva za pristup informacijama i tužbi u upravnom sporu

Obaveštavamo vas da Transparentnost – Srbija (TS) pruža besplatnu pomoć zainteresovanim građanima i udruženjima koji žele da traže informacije u posedu Predsednika Republike, Narodne skupštine, Vlade Srbije, Vrhovnog kasacionog suda, Ustavnog suda Srbije i Republičkog javnog tužioca oko formulisanja zahteva, ali i u slučajevima kada tražioci ostanu uskraćeni za informacije. U takvim slučajevima, na osnovu člana 22. st. 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jedini pravni lek je vođenje upravnog spora. TS, koja je već vodila mnoge sporove ove vrste, pružiće pomoć tražiocima i u vezi sa time. Sa savetnicima možete komunicirati preko adrese Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena, za jednostavnije konsultacije ili zakazivanje sastanka možete nas zvati na broj 011 3033827.

Širi kontekst

Organizacija Transparentnost – Srbija u periodu od 01. aprila 2015. do 31. marta 2016. sprovodi projekat Jačanje uloge Upravnog suda u borbi protiv korupcije .

Projekat ima za cilj jačanje odgovornosti vlasti i unapređenje okruženja za rad nezavisnih tela kroz podršku Upravnom sudu u poboljšanju transparentnosti rada, kao i građanima i organizacijama civilnog društva sa ciljem boljeg prepoznavanja uloge Upravnog suda u primeni antikorupcijskog zakonodavstva.

Upravni sud ima značajnu ulogu u primeni nekoliko antikorupcijskih propisa. U vezi sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja,Upravni sud je organ kojem se tražioci informacija obraćaju u dve situacije. Oni to mogu učiniti kada im informaciju uskrati Narodne skupština, predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud, Ustavni sud i Republički javni tužilac, jer tada ne mogu izjaviti žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja, već jedino pokrenuti upravni spor. Druga moguća situacija je ona kada tražioci nisu zadovoljni rešenjem Poverenika po žalbi, pa protiv te odluke pokreću upravni spor.

Tako, na primer, po tužbi organizacije Transparentnost Srbija, Upravni sud je 27.11.2014 naložio Generalnom sekretarijatu Vlade RS da nam dostavi informacije o usklađivanju osnivačkih akata javnih preduzeća i imenovanju članova nadzornih odbora javnih preduzeća. Te informacije smo iskoristili u opsežnom istraživanju o prvoj godini primene ovog važnog antikorupcijskog Zakona. Istraživanje je inače pokazalo da mnoge obaveze iz Zakona nisu izvršene uopšte, nisu izvršene u propisanim rokovima ili na propisani način. [pogledajte primer ovde]

Šta konkretno možete očekivati od nas?

  1. Ukoliko tragate za nekim informacijama za koje mislite da su u posedu organa vlasti i spremni ste da se koristite Zakonom o slobodnom pristupu informacijama, mi vas možemo uputiti na to kako da zahtev što bolje formulišete i podnesete. Čini se da je podnošenje zahteva jednostavna stvar, zato što se vrlo često na internetu mogu naći formulari. Međutim, mnogo toga zavisi od načina na koji će pitanje biti postavljeno i od toga da li tražite obaveštenje ili određene dokumente. Dakle, mi Vas možemo, na osnovu desetogodišnjeg iskustva, posavetovati na koji način da uobličite zahtev kako biste dobili precizniji i detaljniji odgovor na pitanja koja vas suštinski zanimaju. Osim saveta o samoj sadržini pitanja, možemo sačiniti i konkretan zahtev i posavetovati Vas o načinu slanja.
  2. Organi vlasti često ignorišu primljene zahteve ili ih odbijaju neformalnim obaveštenjima. Ponekada donose rešenja u kojima se pozivaju na neke razloge zbog kojih se zahtev odbija, ali su ti razlozi formalno ili suštinski neispravni. Ponekada nude jedan vid pristupa informacijama, iako ste tražili neki drugi, kojem mogu da udovolje. U takvim slučajevima treba sačiniti žalbu Povereniku za informacije ili tužbu radi pokretanja upravnog spora (ako informaciju uskrati neki od šest organa vlasti iz člana 22. st. 2). Ponekada će pre pisanja tužbe biti nužno poslati i «požurnicu». Na osnovu velikog iskustva Transparentnosti – Srbija u formulisanju kako žalbi tako i tužbi, moći ćemo da vam pomognemo da ove dokumente uobličite tako da što jasnije predstavite problem Povereniku ili Upravnom sudu i da oborite argumente organa vlasti koji uskraćuje informaciju, ukoliko razlozi za uskraćivanje zaista nisu sasvim opravdani i utemeljeni na Zakonu (što je veoma redak slučaj).

Kako da nam se obratite?

Najpogodnije rešenje je da nam pišete na adresu za prijem elektronske pošte ili na adresu Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena možete nas zvati na broj 011 3033827.

U svakom slučaju, ukoliko nam se obratite za pomoć, sve informacije koje od vas dobijamo ćemo tretirati sa poverenjem i nećemo ih obelodanjivati drugima, osim ako se drugačije dogovorimo.

Opis postupka

U situaciji kada neki od šest najviših državnih organa izčlana 22. st. 2 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. glasnik RS, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010), (Narodna skupština, predsednik Republike Srbije, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud Srbije, Ustavni sud i Republički javni tužioc) ne postupi po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, ne može se izjaviti žalba Povereniku za informacije od javnog značaja, već je obezbeđena sudska zaštita u upravnom sporu pred Upravnim sudom Srbije, pa tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu.

Tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu u situaciji kada neki od šest navedenih državnih organa uopšte ne postupi po zahtevu u propisanom roku, s tim što sud u  ovim situacijama, zahteva da je ispunjen još jedan formalni uslov iz Zakona o upravnim sporovima, a to je da  tražilac ponovi zahtev organu (urgencija) i da ovaj ne odgovori ni u daljem roku od sedam dana po ponovljenom zahtevu.

Druga situacija je da organ vlasti postupi po zahtevu za pristup informacijama i donese rešenje kojim se zahtev delimično ili u celini odbija. Tada tražilac osporava takvo rešenje.

Tužba mora da sadrži ime i prezime, adresu i mesto stanovanja, odnosno naziv i sedište tužioca, označenje upravnog akta protiv koga je tužba podneta, razloge zbog kojih se tužba podnosi, predlog u kom pravcu i obimu se predlaže poništavanje upravnog akta, kao i potpis tužioca.

Tužba se podnosi u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno po isteku naknadnog roka od 7 dana (urgencija) u slučaju „ćutanja uprave“.

Sve tužbe se predaju isključivo u sedištu Upravnog suda u Beogradu, neposredno na šalteru za prijem (radno vreme je od 7.30 do 15.30), ili se šalju poštom, na adresu Beograd, Nemanjina 9.

Uz tužbu (u dovoljnom broju primeraka za sud i tuženi organ) se podnosi kopija upućenog zahteva uz dokaz o prijemu, kao i ponovljeni zahtev uz dokaz o prijemu (urgencija), a u slučaju da je organ doneo rešenje koje se osporava uz tužbu se prilaže i kopija tog rešenja.

 

usaidmala

Vesti