Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Funkcionerska kampanja
  • Indeks percepcije korupcije (CPI)
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2019
  • Otvorena vrata pravosuđa
  • Indeks transparentnosti preduzeća u državnom vlasništvu PETRA 2019
  • Ka efikasnijem procesuiranju obelodanjenih sumnji na korupciju
  • Glavni problemi u vezi sa finansiranjem izborne kampanje

Pod lupom

Prev Next

Finansiranje tviter kampanje

Vlasnici društvene mreže “Tviter” ne dozvoljavaju političko oglašavanje, što bi mogao da bude jedan od razloga za gašenje preko osam hiljada profila sa kojih je davana podrška vladajućoj političkoj stranci u Srbiji, SNS i njenom predsedniku, o čemu on navodno “ne zna ništa”.  Ovaj slučaj može imati značaja i sa stanovišta primene domaćih zakona. Tako, ako su “operativci” na lažnim tviter nalozima bili plaćeni od strane političke stranke, onda je taj trošak morao da bude upisan negde u okviru finansijskih izveštaja (ne postoji posebna rubrika za ovu vrstu troška). Vidljivost podataka će biti slabija ukoliko su tvitovali zaposleni u stranci, jer će...

Zaključak Vlade – nezakonito ograničavanje prava

Donošenje zaključka Vlade o informisanju stanovništva o stanju i posledicama zarazne bolesti COVID-19[1], s razlogom je protumačeno kao izraz namere da se kontroliše tok informacija između zdravstvenih ustanova i javnosti. Bilo da je Vlada stvarno nameravala da uvede cenzuru ili da je reč o nedovoljno promišljenom pokušaju da se suzbije širenje dezinformacija, ostaje činjenica da se pitanja koja se tiču Ustava i zakona ne mogu uređivati kroz zaključke Vlade, čak ni u vanrednom stanju. Stoga, sve i da je neko prekršio zabrane iz ovog zaključka, koji će, posle samo dva dana biti ukinut[2], ne bi mogao zbog toga da snosi...

Vanredno stanje i koruptivni rizici

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić govorio je za European Western Balkans portal o koruptivnim rizicima tokom vanrednog stanja: Gde vidite najveći prostor za zloupotrebu i koruptivni rizik, kada su u pitanju mere preduzete u okviru vanrednog stanja? Svaka zabrana, ograničenje i režim dozvola donosi sa sobom nove rizike od korupcije, bilo sitne ili krupne. Već je obelodanjeno nekoliko slučajeva sitne korupcije, na primer, kada je policajac podmićen da ne bi prijavio kršenje pravila o izolaciji. Načelno, takvi rizici su najveći kada se postavi opšte pravilo, ali i mogućnost da se od njega odstupi po dobijanju posebne saglasnosti, pa primenu takvih normi...

Merenje rejtinga ministra u vreme vanrednog stanja

Dok Vlada, kako sama tvrdi, pokušava do obezbedi sve uslove i opremu za medicinske radnike, Ministarstvo odbrane je usred vanrednog stanja raspisalo javnu nabavku za uslugu ispitivanja "rejtinga ministra". U pozivu za podnošenje ponuda piše da su Ministarstvu odbrane potrebne takve usluge za period od 5. aprila ove do 31. marta sledeće godine. Nije, međutim, navedeno koliko je novca namenjeno za javnu nabavku ispitivanja rejtinga, kao i medija monitoringa, za šta je takođe raspisana javna nabavka. Spisak javnih nabavki Ministarstva odbrane u vreme vanrednog stanja izgleda kao igra izbaci uljeza. Tu je adaptacija objekta i instalacija gasova za vojnu bolnicu Niš...

Procedura proglašenja vanrednog stanja – zašto je važno?

Nema sumnje da bi većina narodnih poslanika izglasala odluku o proglašenju vanrednog stanja, da se Skupština okupila, tako da na prvi pogled nema nikakve razlike u sadašnjoj situaciji, kada su akt o proglašenju doneli zajednički predsednik države i predsednice Vlade i Narodne skupštine. Međutim, ustavna mogućnost da neko drugi proglasi vanredno stanje umesto Skupštine je ograničena na situacije kada Skupština ne može da se sastane. Ukoliko je takva mogućnost postojala a nije iskorišćena, postojala bi opasnost da neko ko smatra da je oštećen uredbama, naredbama i drugim aktima Vlade i ministara koji su doneti tokom vanrednog stanja, potražuje naknadu štete...

Izbori u doba vanrednog stanja

Taman smo posle osam godina dobili jedne parlamentarne izbore koji su raspisani kao redovni, ali je prošla samo jedna nedelja kampanje do uvođenja vanrednog stanja, u celoj zemlji. Tokom jednog dana (15/16 mart) imali smo redovne izbore u vanrednom stanju, dok Uredbom Vlade, i potonjom odlukom Republičke izborne komisije nije odlučeno da se „prekidaju sve izborne radnje u sprovođenju izbora za narodne poslanike, poslanike Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine i odbornike skupština opština i gradova, koji su raspisani za 26. april 2020. godine.“ Već je objavljeno više komentara gde se uverljivim argumentima objašnjava da nije bilo neophodno uvoditi vanredno stanje zbog aktuelne epidemije, odnosno...

Šta znači najava forenzičke revizije „Krušika“

Gostujući u državnom preduzeću „Krušik“, predsednik Srbije je najavio „forenzičku reviziju“.  Istovremeno, još uvek nema reakcije ni jednog državnog organa na podatke o nepravilnostima u poslovanju koje je utvrdila Državna revizorska institucija. DRI je, naime, revidirala finansijske izveštaje preduzeća koja posluju u namenskoj industriji Srbije za 2018, uključujući tu „Krušik“ . Takođe, nema nikakvih novosti o tome da li javno tužilaštvo, koje ima u svom sastavu finansijske forenzičare, ispituje navode o štetnim ugovorima „Krušika“ o kojima je govorio uzbunjivač Aleksandar Obradović. Na skupu u Valjevu, novinar je upitao Vučića da li je analiziran period od 2016. godine, kada je, takođe u...

Finansiranje izborne kampanje iz budžeta

Sve izborne liste na parlamentarnim izborima, koje podnesu jemstvo i dobiju više od 1% glasova (manjinske liste 0,2) dobiće između 60 i 70 hiljada evra iz budžeta Srbije za pokrivanje troškova izborne kampanje. Tačan iznos zavisiće od broja proglašenih listi, a ukoliko ih bude 20, kao na prethodnim izborima, pet dana pred izbore će im biti uplaćeno po 7,924,000.00 dinara Pored toga, oni koji pređu cenzus dobiće oko 21.500 evra po poslaničkom mandatu, tako da će stranke i koalicije koje ostvare novi troprocentni cenzus, dobiti za pokriće troškova još 170 hiljada evra (20.287.232 dinara). U slučaju da jedna lista osvoji polovinu...

Besplatna pomoć za pisanje zahteva za pristup informacijama i tužbi u upravnom sporu

Obaveštavamo vas da Transparentnost – Srbija (TS) pruža besplatnu pomoć zainteresovanim građanima i udruženjima koji žele da traže informacije u posedu Predsednika Republike, Narodne skupštine, Vlade Srbije, Vrhovnog kasacionog suda, Ustavnog suda Srbije i Republičkog javnog tužioca oko formulisanja zahteva, ali i u slučajevima kada tražioci ostanu uskraćeni za informacije. U takvim slučajevima, na osnovu člana 22. st. 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jedini pravni lek je vođenje upravnog spora. TS, koja je već vodila mnoge sporove ove vrste, pružiće pomoć tražiocima i u vezi sa time. Sa savetnicima možete komunicirati preko adrese Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena, za jednostavnije konsultacije ili zakazivanje sastanka možete nas zvati na broj 011 3033827.

Širi kontekst

Organizacija Transparentnost – Srbija u periodu od 01. aprila 2015. do 31. marta 2016. sprovodi projekat Jačanje uloge Upravnog suda u borbi protiv korupcije .

Projekat ima za cilj jačanje odgovornosti vlasti i unapređenje okruženja za rad nezavisnih tela kroz podršku Upravnom sudu u poboljšanju transparentnosti rada, kao i građanima i organizacijama civilnog društva sa ciljem boljeg prepoznavanja uloge Upravnog suda u primeni antikorupcijskog zakonodavstva.

Upravni sud ima značajnu ulogu u primeni nekoliko antikorupcijskih propisa. U vezi sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja,Upravni sud je organ kojem se tražioci informacija obraćaju u dve situacije. Oni to mogu učiniti kada im informaciju uskrati Narodne skupština, predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud, Ustavni sud i Republički javni tužilac, jer tada ne mogu izjaviti žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja, već jedino pokrenuti upravni spor. Druga moguća situacija je ona kada tražioci nisu zadovoljni rešenjem Poverenika po žalbi, pa protiv te odluke pokreću upravni spor.

Tako, na primer, po tužbi organizacije Transparentnost Srbija, Upravni sud je 27.11.2014 naložio Generalnom sekretarijatu Vlade RS da nam dostavi informacije o usklađivanju osnivačkih akata javnih preduzeća i imenovanju članova nadzornih odbora javnih preduzeća. Te informacije smo iskoristili u opsežnom istraživanju o prvoj godini primene ovog važnog antikorupcijskog Zakona. Istraživanje je inače pokazalo da mnoge obaveze iz Zakona nisu izvršene uopšte, nisu izvršene u propisanim rokovima ili na propisani način. [pogledajte primer ovde]

Šta konkretno možete očekivati od nas?

  1. Ukoliko tragate za nekim informacijama za koje mislite da su u posedu organa vlasti i spremni ste da se koristite Zakonom o slobodnom pristupu informacijama, mi vas možemo uputiti na to kako da zahtev što bolje formulišete i podnesete. Čini se da je podnošenje zahteva jednostavna stvar, zato što se vrlo često na internetu mogu naći formulari. Međutim, mnogo toga zavisi od načina na koji će pitanje biti postavljeno i od toga da li tražite obaveštenje ili određene dokumente. Dakle, mi Vas možemo, na osnovu desetogodišnjeg iskustva, posavetovati na koji način da uobličite zahtev kako biste dobili precizniji i detaljniji odgovor na pitanja koja vas suštinski zanimaju. Osim saveta o samoj sadržini pitanja, možemo sačiniti i konkretan zahtev i posavetovati Vas o načinu slanja.
  2. Organi vlasti često ignorišu primljene zahteve ili ih odbijaju neformalnim obaveštenjima. Ponekada donose rešenja u kojima se pozivaju na neke razloge zbog kojih se zahtev odbija, ali su ti razlozi formalno ili suštinski neispravni. Ponekada nude jedan vid pristupa informacijama, iako ste tražili neki drugi, kojem mogu da udovolje. U takvim slučajevima treba sačiniti žalbu Povereniku za informacije ili tužbu radi pokretanja upravnog spora (ako informaciju uskrati neki od šest organa vlasti iz člana 22. st. 2). Ponekada će pre pisanja tužbe biti nužno poslati i «požurnicu». Na osnovu velikog iskustva Transparentnosti – Srbija u formulisanju kako žalbi tako i tužbi, moći ćemo da vam pomognemo da ove dokumente uobličite tako da što jasnije predstavite problem Povereniku ili Upravnom sudu i da oborite argumente organa vlasti koji uskraćuje informaciju, ukoliko razlozi za uskraćivanje zaista nisu sasvim opravdani i utemeljeni na Zakonu (što je veoma redak slučaj).

Kako da nam se obratite?

Najpogodnije rešenje je da nam pišete na adresu za prijem elektronske pošte ili na adresu Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena možete nas zvati na broj 011 3033827.

U svakom slučaju, ukoliko nam se obratite za pomoć, sve informacije koje od vas dobijamo ćemo tretirati sa poverenjem i nećemo ih obelodanjivati drugima, osim ako se drugačije dogovorimo.

Opis postupka

U situaciji kada neki od šest najviših državnih organa izčlana 22. st. 2 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. glasnik RS, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010), (Narodna skupština, predsednik Republike Srbije, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud Srbije, Ustavni sud i Republički javni tužioc) ne postupi po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, ne može se izjaviti žalba Povereniku za informacije od javnog značaja, već je obezbeđena sudska zaštita u upravnom sporu pred Upravnim sudom Srbije, pa tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu.

Tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu u situaciji kada neki od šest navedenih državnih organa uopšte ne postupi po zahtevu u propisanom roku, s tim što sud u  ovim situacijama, zahteva da je ispunjen još jedan formalni uslov iz Zakona o upravnim sporovima, a to je da  tražilac ponovi zahtev organu (urgencija) i da ovaj ne odgovori ni u daljem roku od sedam dana po ponovljenom zahtevu.

Druga situacija je da organ vlasti postupi po zahtevu za pristup informacijama i donese rešenje kojim se zahtev delimično ili u celini odbija. Tada tražilac osporava takvo rešenje.

Tužba mora da sadrži ime i prezime, adresu i mesto stanovanja, odnosno naziv i sedište tužioca, označenje upravnog akta protiv koga je tužba podneta, razloge zbog kojih se tužba podnosi, predlog u kom pravcu i obimu se predlaže poništavanje upravnog akta, kao i potpis tužioca.

Tužba se podnosi u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno po isteku naknadnog roka od 7 dana (urgencija) u slučaju „ćutanja uprave“.

Sve tužbe se predaju isključivo u sedištu Upravnog suda u Beogradu, neposredno na šalteru za prijem (radno vreme je od 7.30 do 15.30), ili se šalju poštom, na adresu Beograd, Nemanjina 9.

Uz tužbu (u dovoljnom broju primeraka za sud i tuženi organ) se podnosi kopija upućenog zahteva uz dokaz o prijemu, kao i ponovljeni zahtev uz dokaz o prijemu (urgencija), a u slučaju da je organ doneo rešenje koje se osporava uz tužbu se prilaže i kopija tog rešenja.

 

usaidmala

Vesti