Uloga Ministarstva građevinarstva u slučaju „Generalštab“
Tokom istrage o aferi Generalštab, ministarka građevinarstva Aleksandra Sofronijević izjavila je da Ministarstvo građevinarstva nije učestvovalo u izradi ugovora koji je bivši ministar Goran Vesić potpisao sa kompanijom Džareda Kušnera, kao i da u ovom ministarstvu ne mogu da nađu potpisani ugovor na srpskom jeziku. Kako BIRN saznaje, u izjavi policiji datoj u aprilu 2025. godine, Sofronijević je navela i da ministarstvo i ona nisu imali saznanja o vremenu, mestu, načinu i licima koja su prisustvovala potpisivanju memoranduma, a zatim i ugovora.
Ipak, upravo je Ministarstvo građevinarstva Vladi Srbije formalno podnosilo predloge memoranduma, ugovora, kao i predlog da se ovaj posao proglasi za projekat od posebnog značaja. Kao formalni predlagač, ovo ministarstvo je bilo dužno i da pribavi pozitivna mišljenja od različitih ministarstava i institucija u vezi sa tim predlozima. Sofronijević je izjavu dala samo dan pošto je postala ministarka i formiran kabinet premijera Đura Macuta. Prethodno je godinama radila kao državni sekretar u ovom ministarstvu.
Dve zgrade Generalštaba, oštećene u NATO bombardovanju 1999. godine, proglašene su, odlukom Vlade Srbije, za spomenik kulture u decembru 2005. godine, a celo područje uz Ulicu Kneza Miloša na kom se nalaze dobilo je zaštitu prostorne kulturno-istorijske celine 2020. godine. Zakon o javnoj svojini izričito zabranjuje otuđivanje kulturnih dobara u javnoj svojini.
U decembru 2025, Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je optužni predlog protiv ministra kulture Nikole Selakovića, sekretarke ovog ministarstva Slavice Jelače i Gorana Vasića i Aleksandra Ivanovića, vršilaca dužnosti republičkog i beogradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture zbog, kako je navedeno u saopštenju, „nezakonitosti prilikom skidanja svojstva kulturnog dobra nad zgradama Generalštaba”.
Prema optužnom predlogu, oni su zajedno učestvovali u pokušaju da se ukine zaštita sa kompleksa Generalštaba, bez neophodne dokumentacije i koraka propisanih Zakonom o kulturnom nasleđu. Sve četvoro su negirali krivicu. Suđenje za Generalštab počelo je u februaru, a umesto iznošenja odbrane ministar Selaković optuživao je svedoke i tužilaštvo navodeći da je predmet politički motivisan. Istog dana po podizanju optužnog predloga, Džared Kušner je saopštio da se povlači iz posla sa državom Srbijom.
Kako su zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture su odbili da izbrišu Generalštab iz Centralnog registra spomenika kulture, godinu dana kasnije, poslanici okupljeni oko koalicije Srpske napredne stranke u skupštini su usvojili “lex specialis” proglašavajući odluku o zaštiti iz 2005. godine ništavnom. Pošto su lex specialisom propustili da skinu i zaštitu iz 2020. godine, nekoliko nedelja kasnije usvojili su i “autentično tumačenje” navodeći da je ukinuta i ova zaštita.
Srbija je sa investicionom kompaniju Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trumpa, potpisala memorandum o razumevanju u vezi sa „revitalizacijom i razvojem“ lokacije na kojoj je Generalštab u decembru 2022. godine.
Vlada je Memorandum iz 2022. godine označila kao „strogo poverljiv“, a u samom dokumentu nije uopšte navedeno ime osobe koja ga je potpisala u ime Kušnerove firme, niti je potpis čitak.
U svom izjašnjenju policiji, ministarka Sofronijević je navela da nema saznanja o tome ko je potpisao Memorandum u ime Kušnerove firme kao i da ministarstvo nema saznanja zašto su i Memorandum i sav materijal povezan sa njim označeni kao strogo poverljivi, saznaje BIRN.
Nešto manje od godinu i po dana kasnije, u maju 2024, Srbija i druga Kušnerova firma potpisali su ugovor kojim se omogućava gradnja hotela i poslovno-stambenog kompleksa na mestu nekadašnjeg Generalštaba. Memorandum i ugovor je u ime Republike Srbije potpisao Goran Vesić, tadašnji ministar građevinarstva.
Ugovorom je predviđeno da će Srbija dati zemljište bez naknade u zakup na 99 godina Kušnerovoj firmi, kao i da će ukloniti „oznaku kulturnog nasleđa“ sa kompleksa Generalštab i srušiti sve objekte na parcelama na kojima se ovaj kompleks nalazi.
Sofronijević takođe nije znala ni kakav je odnos između dve firme sa kojima je Vesić potpisao memorandum i ugovor – memorandum sa nepoznatom osobom iz Kushner Realty Acquisition, a ugovor sa Asherom Abeserom, zastupnikom Atlantic Incubation Partners.
Mesec dana pre potpisivanja „strogo poverljivog“ memoranduma, Ministarstvo građevinarstva je za memorandum zatražilo mišljenja Ministarstva finansija, Republičkog sekretarijatu za zakonodavstvo, Državnog pravobranilaštvu, Republičke direkcije za imovinu, Ministarstva odbrane, Ministarstva kulture i Ministarstva spoljnih poslova.
Kako saznaje BIRN, iz ministarstva kulture, na čijem čelu je tada bila Maja Gojković, rekli su da ne mogu da daju mišljenje na predlog zaključka o memorandumu bez mišljenja Zavoda za zaštitu spomenika kulture, jer je reč o nepokretnim kulturnim dobrima.
Međutim, nekoliko dana kasnije, ministarstvo je poslalo pozitivno mišljenje koje je potpisala Gojković, ne čekajući odgovor Zavoda. Dan nakon što je pozitivno mišljenje poslato Ministarstvu građevinarstva, iz beogradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture je stigao dopis u kome je pisalo da se moraju poštovati sve mere zaštite iz odluka Vlade Srbije kojima je prostor Generalštaba zaštićen – kako one iz 2005, u vezi sa zgradama, tako i one odluke iz 2020, kojom je Generalštab postao deo Prostorne kulturno-istorijske celine uz Ulicu Kneza Miloša.
Pozitivno mišljenje na memorandum su dali i Državno pravobranilaštvo, Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo finansija i Republička direkcija za imovinu Republike Srbije.
Ministarstvo odbrane, na čijem je čelu tada bio Miloš Vučević, u prvi mah je odbilo da da saglasnost, uz obrazloženje da se na tim parcelama nalaze vojni kompleksi koji su perspektivni u sistemu odbrane, i da prvo treba da se razmotri pitanje razmeštaja organizacionih celina Ministarstva i Vojske.
No, nakon nekoliko dana, usvojene su sugestije Ministarstva odbrane i ubačene u predlog zaključka, pa je ministarstvo dalo pozitivno mišljenje.
Pre potpisivanja ugovora sa Kušnerovom firmom, Ministarstvo građevinarstva je tražilo mišljenja Državnog pravobranilaštva, Ministarstva finansija, Ministarstva odbrane, Ministarstva privrede i Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo u februaru 2024.
Prema poslovniku o radu Vlade Srbije, predlagač zaključka – u ovom slučajevima Ministarstvo građevinarstva – obavezno je da pribavi i mišljenja: Ministarstva spoljnih poslova, ako se akt tiče odnosa Republike Srbije sa inostranstvom, Republičkog javnog pravobranilaštva, ako se akt tiče zaštite imovinskih prava i interesa Republike Srbije ili se njime stvaraju ugovorne obaveze za Republiku Srbiju, kao i mišljenja drugih „organa državne uprave sa čijim delokrugom je povezano pitanje na koje se akt odnosi“.
Iako je prethodno za zaključak o memorandumu tražilo mišljenje Ministarstva kulture, Vesićevo ministarstvo nije tražilo mišljenje od ovog ministarstva za ugovor o Generalštabu, iako se tim ugovorom predviđa da će biti skinuto svojstvo kulturnog dobra sa zgrada i zemljišta, kao i da će zgrade biti do temelja srušene.
Kako BIRN saznaje, u predmetu se nalaze pozitivna mišljenja Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i Državnog pravobranilaštva.
Generalštab proglašen projektom od posebnog značaja
Po potpisivanju ugovora, kako je policiji izjavila Aleksandra Sofronijević, Vlada Srbije proglasila je izgradnju novog kompleksa na mestu Generalštaba projektom od posebnog značaja u junu 2024. godine.
Kako saznaje BIRN, u svom izjašnjenju ministarka Sofronijević je policiji opisivala način na koji se utvrđuje projekat od posebnog značaja, kao i da se, nakon što projekat bude utvrđen da je od posebnog značaja, pristupa izradi tehničke dokumentacije, odnosno najpre idejnog rešenja.
Međutim, prema sadržaju ugovora kojeg je Vlada Srbije zaključkom usvojila u februaru 2024, vidi se da je već tada – pre no što je ceo posao proglašen za projekat od posebnog značaja – postojalo rešenje za tri buduće kule.
Kako je Sofronijević izjavila, utvrđivanje da je projekat od posebnog značaja bilo je ugovorna obaveza Srbije.
Ona je takođe navela da je predlog za utvrđivanje da je ovo projekat od posebnog značaja podnelo Ministarstvo građevinarstva, te da – zato što je ugovor potpisao upravo ministar građevinarstva – nisu pribavljali dokumentaciju koja je inače neophodna i propisana uredbom o objektima od posebnog značaja, već su predlog formirali na osnovu obaveza iz ugovora.
Ministarstvo građevinarstva je i za ovu odluku prikupljalo mišljenja nadležnih institucija – pozitivno mišljenje su dali Ministarstvo kulture, Državno pravobranilaštvo, Ministarstvo životne sredine, Ministarstvo privrede, Republička direkcije za imovinu Republike Srbije i Ministarstvo finansija.
Republički sekretarijat za zakonodavstvo pozitivno mišljenje je uslovio time da zaključak Vlade bude u saglasnosti uredbom o objektima od posebnog značaja iz 2023. godine.
Ministarstvo odbrane je predložilo da se da se u zaključak ubaci deo koji se odnosi na izmeštanje organizacionih jedinica i celina u sastavu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, odnosno, na izgradnju novih objekata neophodnih za smeštaj jedinica Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
Šta je sve sporno
Za Nemanju Nenadića, programskog direktora organizacije Transparentnost Srbija, postoji više spornih momenata u celom ovom projektu.
„Odluku o proglašenju projekta za projekat od značaja za Republiku Srbiju Vlada donosi nakon što prethodno sprovede posebnu proceduru, koja uključuje predlog ministarstva i razmatranje od strane Vladine komisije. Da li je taj postupak bio sproveden kako treba, ne zna se, zato što ta dokumentacija nije javna i to ne samo za ovaj slučaj, gde vidimo da je bila proglašena poverljivost, već ni za druge projekte”, kaže Nenadić za BIRN.
Nenadić objašnjava da neki od kriterijuma za davanje takvog statusa jesu bili ispunjeni, poput povećanja turističkog potencijala, ali da neki drugi uslovi „očigledno nisu bili ispunjeni – pre svega usklađenost sa urbanističkim planovima”.
Za Nenadića je sporno i ovlašćenje da se zaključi ugovor. Ovo je ovlašćenje Vlada Srbije dala Vesiću.
„Očigledno je da su članovi Vlade odobrili da se stvore obaveze za Republiku Srbiju protivno zakonu o javno privatnom partnerstvu i uz preuzimanje finansijskih rizika za državu koji su povezani sa obavezama, a koje sama vlada nije bila ovlašćena da ispuni”, kaže Nenadić.
Ujedno, po njemu nema nikakvog javnog osnova da memorandum bude proglašen za strogo poverljiv.
„Iako memorandumi nisu pravno obavezujući dokumenti, sama činjenica da se oni zaključuju sa jednom kompanijom, a u vezi sa pravnim poslom koji bi trebalo da bude predmet nadmetanja u sledećim fazama, jeste sporna. To može da bitno umanji konkurenciju, jer stvara osnovanu pretpostavku kod potencijalnih učesnika tendera da je posao unapred dodeljen jednoj firmi”, zaključuje Nenadić.
Napomena: Suđenje u ovom slučaju je i dalje u toku. Krivica se utvrđuje pravosnažnom presudom. Novinar, glavni urednik i izdavač ne odgovaraju za štetu ako je informacija verno preneta iz sudskog postupka i ukoliko je novinar postupao sa dužnom novinarskom pažnjom.
