Od vlasti koja urušava ustavni poredak ne mogu se očekivati reforme

Vladajuća stranka je glavni antisistemski akter koji urušava ustavni poredak Srbije, ona nema nameru da popravi izborni proces i prekine sa lošim praksama. Štaviše, u više oblasti pokušava da ih legalizuje. Izmene krivičnog zakonodavstva donose više štete nego koristi, pravosuđe je pod očiglednim pritiscima, a o operativnoj autonomiji policije ne može se više govoriti. Civilno društvo je predmet napada i opstrukcija, čak i u oblasti pružanja podrške žrtvama kriminala. Ovo su glavni zaključci diskusije povodom predstavljanja novog prEUgovor Alarm izveštaja 2. decembra u Evropskoj kući u Beogradu.

U proteklih šest meseci u Srbiji se produbila erozija demokratskog poretka koja zemlju udaljava od ambicije članstva u Evropskoj uniji, istakla je Jelena Pejić Nikić, koordinatorka koalicije prEUgovor, u ulozi moderatorke. Navodeći ključne zaključke 25. po redu prEUgovor Alarm Izveštaja, napomenula je da se u ključnim oblastima beleži stagnacija ili nazadovanje, uz niz alarmantnih slučajeva.

Dok rokovi ističu, politički kompromisi oko pojedinih rešenja prave se u poslednji čas, ali je njihov kvalitet upitan. Još više zabrinjava to što se novim zakonima u izradi umanjuju dostignuti standardi i utire put snažnijoj represiji, upozorila je Pejić Nikić.

Đorđević: Živimo u konstantnoj izbornoj kampanji

Zlata Đorđević iz Transparentnosti Srbija ocenila je da su lokalni izbori u Mionici, Negotinu i Sečnju pre dva dana, a i oni prethodni u Zaječaru i Kosjeriću, pokazali da Vlada Srbije nema namere da popravi izborni proces. Nedavno usvojene izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku neće rešiti brojne probleme poput funkcionerske kampanje i kontrole nad medijima.

„Živimo u konstantnoj kampanji, preporuke se ne sprovode, a zloupotreba državnih resursa i funkcionerske kampanje i dalje ostaju najveći problem,” naglasila je Đorđević.

„Izbori i rad parlamenta pokazuju da smo mi jedna zarobljena država”, zapazila je, dodavši da „ova vlast više ne poznaje granice”. Za Narodnu skupštinu zaključuje da je njena “uloga kranje marginalizovana”.

Ukazala je na nedavno autentično tumačenje posebnog zakona kojim se legalizuje rušenje i ustupanje zgrade Generalštaba američkoj kompaniji kao poslednji primer da vlast sprovodi ono što zamisli bez obzira na propise. Prvo je vršen pritisak na rukovodioce u Zavodu za zaštitu spomenika kulture, pa je postavljen vršilac dužnosti koji je falsifikovao stručno mišljenje, a kada se on zbog toga našao u krivičnom postupku, Narodna skupština je uzela uzde u svoje ruke i izmenila zakon po hitnom postupku, ali to nije eliminisalo nezakonitosti.

Petrović: Vladajuća stranka je glavna antisistemska ekstremistička snaga u Srbiji

Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ukazao je na to da istraživanje ove organizacije vodi zaključku da vladajuća partija ispunjava obeležja antisistemskog ekstremizma. Među njima je istakao, navodeći i niz primera, svakodnevno kršenje Ustava i zakona, autoritarni narativni okvir „Srpskog sveta” praćen teorijama zavere kojima se identifikuju neprijatelji, a potom govor mržnje i podsticanje nasilja prema neistomišljenicima, organizovano nasilje lojalista i njihova zaštita od kazni. „Radi se o jednom akteru koja nasiljem i zastrašivanjem vlada,” zaključio je.

Osvrnuo se i na postupanje policije tokom lokalnih izbora i masovnih protesta. “Više ne možemo da govorimo o operativnoj autonomiji policije”, naglasio je Petrović. Više se od policije ne očekuje samo da stoji po strani, nego i da aktivno krši zakon.

„Raste intenzitet represije, a odgovorni se ne kažnjavaju već nagrađuju. Priprema se teren za ozbiljan obračun sa građanima, jer su određene jedinice pokazale potpunu lojalnost i spremnost da pređu nekoliko koraka preko zakona”, upozorio je Petrović.

Macanović: I građani su se probudili protiv loših zakonskih izmena

Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra upozorila je na problematične izmene krivičnih zakona, posebno Zakonika o krivičnom postupku kojim se, kako navodi, direktno urušava tužilaštvo kao organ gonjenja.

Posebno se osvrnula na izmene zakona o maloletnim učiniocima i žrtvama krivičnih dela. „Država je ponudila novi zakon koji nije novi zakon, već je bio predložen pre desetak godina, a koji je Evropska unija obustavila zbog ugrožavanja prava maloletnika”, navela je. Ocenila je i da je sporan način na koji se izmene zakona donose, iako se to formalno čini radi monetarne podrške Evropske unije iz Plana rasta za Zapadni Balkan.

Kao uspeh je istakla veću mobilizaciju građana protiv loših zakonskih rešenja, što je iznedrilo reakciju Ministarstva pravde. Tako se odustalo od uvođenja obljube bez pristanka kao zasebnog krivičnog dela, a uvodi se krivično delo neovlašćeno deljenje snimaka seksualne sadržine. Međutim, finalna verzija nacrta još nije objavljena, dodala je.

Ona je istakla da je civilno društvo prinuđeno da se bavi raznim strategijama i nacrtima propisa koji ne dovode do suštinskih promena, i da brani dostignute standarde od predloženih izmena.

Vukasović: Država opstruiše rad Astrinog SOS telefona za žrtve trgovine ljudima

Povodom Međunarodnog dana ukidanja ropstva, Tamara Vukasović iz Astre, govorila je o trendovima u oblasti trgovine ljudima. „Veliki broj radnika koji dolaze u našu državu dolaze u situaciju u kojoj nemaju nikakva prava”, zapazila je. U pogledu najave usvajanja Zakona o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava, a koji je predviđen Reformskom agendom, ona kaže da „više niko od nas nema očekivanja”. Napomenula je i da se tema borbe protiv trgovine ljudi, a pogotovo dece, često zloupotrebljava za ubiranje političkih poena bez stvarnog unapređenja stanja.

Vukasović je izrazila zabrinutost zbog toga što država opstruiše rad SOS telefona za žrtve trgovine ljudima a koji Astra vodi već skoro tri decenije, tako što više od dve godine odugovlači postupak obnavljanja licence. „To je igranka bez prestanka, uvek traže još jedan papir i tako dalje”, objašnjava ona. Problem je što je vlada zavarala i međunarodne izvestioce, te je Srbija uklonjena sa liste za praćenje američkog Stejt dipartmenta, a odsustvo javnog finansiranja specijalizovanih organizacija za podršku žrtvama pravda se nedostatkom licence.

PrEUgovor Alarm izveštaj u celosti dostupan je ovde.

Konferencija je održana uz finansijsku podršku Evropske unije.