Pitali smo Nemanju Nenadića da li bi se prijavio na određene javne nabavke: Odgovori su jasni i bolni po naše društvo
Da imate advokatsku kancelariju, firmu za fizičko obezbeđenje, firmu za marketing ili da proizvodite tramvaje, da li biste se prijavili na javnu nabavku u Srbiji? Ovo pitanje postavili smo danas direktoru Transparentnosti Srbija Nemanji Nenadiću u okviru brifinga za medije NALED-a na kojem su predstavljeni rezultati novog istraživanja percepcije građana, ponuđača i naručilaca o javnim nabavkama. Usledio je odgovor:
„Za advokatske usluge mi je odgovor najlakši jer ne sprovode postupke za nabavku advokatskih usluga. Ima ih za Ekspo, ali se na Ekspu ne bih javio, jer ne bih ni mogao da se javim. Raspisali su nabavku tako da pozivaju samo tri ponuđača s obzirom na to da je vrednost nabavke ispod 12 miliona dinara. Za tramvaje… Koliko sam video, u Srbiji su nabavke tramvaja uvek bile prilagođene, da tako kažemo, određenoj firmi. Nekako je ispadalo tako da su uslovi bili suviše specifikovani tako da je de fakto bilo nemoguće obezbediti konkurenciju. Ali, verujem da bih uložio zahtev za zaštitu prava u fazi konkursne dokumentacije. A za ostale oblasti nisam siguran da li bi vredelo pokušati“, rekao je Nenadić.
Prema njegovim rečima, bez obzira na to koliko ima nameštenih nabavki u Srbiji, postoje neke među njima koje nisu nameštene. I bilo bi bolje za sve kada bi više firmi probalo da testira sistem i da upotrebi mere pravne zaštite odnosno da se žali.
Obeshrabrivanje žalbi
„Da imam firmu za tramvaje išao bih na zahtev za zaštitu prava, a u ovim drugim situacijama verovatno ne bih zato što sistem zaštite prava funkcioniše tako da može u najboljem slučaju da se dobije trošak postupka, a nema nikakvih drugih benefita. I pritom donosi potencijalno zameranje ne samo naručiocu protiv čije je nabavke podnet zahtev već i čitavom nizu drugih“, ocenio je Nenadić.
Smatra da bismo imali više neposrednih iskustava iz procesa ulaganja žalbi da je više firmi probalo da se žali. I to bi, na neki način, pomoglo da se sistem popravi.
„S druge strane, vidim problem u tome što, još od prethodnog Zakona o javnim nabavkama iz 2012, ni zakonodavna ni praktična politika nisu išli u pravcu ohrabrivanja firmi da prijavljuju nezakonitosti. Naprotiv, išlo se ka sužavanju prostora za ulaganje zahteva za zaštitu prava i drugih kontrolnih mehanizama. Mislim da bi s te strane morao da dođe podsticaj“, ocenio je Nenadić.
Korupcija podigla vidljivost nabavki?
Istraživanje NALED-a pokazalo je da u poslednje tri godine kod građana raste vidljivost javnih nabavki. Zato smo Nenadića pitali da li je paradoks da su boljoj vidljivosti „pomogli“ slučajevi sumnje na korupciju.
„Da, verovatno su slučajevi korupcije i sumnje na korupciju razlog zašto se o nabavkama više priča nego ranije. Da je sreće pričali bismo o javnim nabavkama u drugim kontekstima. Ne onda kada se sprovedu, dobro ili loše, već u fazi kada se planira šta će da se radi. Jedan moj kolega iz Transparensija kaže „nekada kada sam prolazio ulicom i kada bih video mašine bio sam srećan da će se rešiti problem i zakrpiti rupe, a sada kada prođem prvo što pomislim je koliko su se ugradili i da li su to neki ponovljeni radovi i da li su namešteni“. Bilo bi lepo da građani imaju prilike da pričaju o javnim nabavkama kada se planira budžet, kada se prave javne politike i investicije, a to je upravo ono što nam najviše fali kada se radi o centralnom nivou vlasti gde nas niko ne pita šta će biti prioriteti, zašto ovaj putni pravac, a ne neki drugi. Kada bi se građani više pitali mislim da bi i oni sagledavali nabavke u pozitivnijem svetlu“, ocenio je Nenadić.
Ana Ilić, direktorka Odeljenja za dobru upravu i projekte u NALED-u, dodala je na to da su iskustva ove organizacije prilikom poseta evropskim zemljama takva da je po pravilu vidljivost nabavki manja među građanima država gde je i percepcija korupcije niska.
Ceo tekst na sajtu Forbsa.
