Poseban zakon će pored Generalštaba urušiti i pravni sistem

Predlog posebnog zakona za parcele bivšeg Generalštaba, koji će Skupština ekspresno staviti na dnevni red, predstavlja kombinaciju dva najopasnija oblika korupcije – ozakonjenje kršenja zakona i prilagođavanje opštih pravila skrivenim interesima u jednom konkretnom slučaju.  

Kada se u istrazi javila osnovana sumnja da su članovi Vlade Srbije i drugi, po nalozima iz Vlade, kršili pravila i činili krivična dela da bi se realizovao projekat dogovoren mimo svih zakona, priskočili su u pomoć poslanici i predložili "poseban zakon" koji će pravila prilagoditi tim dogovorima. Pošto zakon nije formalno predložila Vlada, već direktno poslanici, izbegnuto je sprovođenje javne rasprave, koja je obavezna kada zakon priprema ministarstvo, kao i traženje mišljenja o rizicima od korupcije, koje je obavezno za zakone iz ove oblasti.  

Od svega onoga što u ovom "Zakonu" piše, važnija je informacija koja u njemu upadljivo nedostaje: koji je to projekat i kako je bez njegovog pominjanja već utvrđeno da će biti izgrađeni objekti od 30 hiljada kvadratnih metara; da je reč o projektu od značaja za Republiku Srbiju; po kom osnovu je izrađen i po kom pravnom osnovu je buduća izgradnja dogovorena ili će biti ugovorena.

Ovaj "lex specialis", za razliku od svoje "sabraće“, posebnih zakona o "Beogradu na vodi", EXPO 2027, Moravskom koridoru, kao i ukinutog Zakona o linijskoj infrastrukturi, za sad ne predviđa isključenje primene zakona o javnim nabavkama i zakona o javno privatnom partnerstvu. 

Ipak, nema nikakvog razloga za optimizam da će nakon rešavanja "sitnica", poput ukidanja statusa kulturnog dobra i odobravanja izgradnje solitera u Nemanjinoj ulici, uslediti nadmetanje za izbor najpovoljnijeg strateškog partnera. Naprotiv, na ovu temu je pre godinu i po dana pregovarao i potpisivao ugovore bivši ministar Vesić protiv kojeg se trenutno vodi istraga o sasvim drugoj stvari.

Nesumnjivo je da su mišljenja građana Srbije u pogledu toga da li zgradu bivšeg Generalštaba treba obnoviti ili porušiti podeljena. S druge strane, kao što pokazuje istraživanje TS iz marta ove godine, čak i velika većina onih građana koja inače podržava poteze vlasti, ne smatra opravdanim ugovaranje bez tendera i donošenje „posebnih zakona“ za pojedine projekte.

Vlada Srbije je odbila da dostavi TS potpisane dokumente pod nebuloznim objašnjenjem - da tražilac mora da navede koje su mu informacije potrebne iz kopija dokumenata (zaključeni ugovori, saglasnosti državnih organa i slično). Nakon što je TS precizirala da se traže „sve informacije iz tih dokumenata“, Vlada Srbija je zahtev odbacila kao „neuredan“.   

Po svemu sudeći, u izgledu je zaključenje još jednog ugovora sa već viđenim strateškim partnerom Vlade Srbije, bez nadmetanja. U odsustvu konkurencije Vlada bi bitno smanjila pregovarački prostor, što preti nastupanjem štetnih posledica po javnu imovinu. Kako to izgleda, građani su već imali prilike da vide na primeru „Beograda na vodi“ -  država je uložila zemljište čijom se prodajom moglo pod tržišnim uslovima dobiti približno milijardu evra i štošta drugo, dok je privatni partner uložio 150 miliona evra i pozajmio još toliko. Potom je formirano zajedničko preduzeće u kojem je država Srbija dobila nesrazmerno mali udeo u vlasništvu (svega 32%).

Pošto u predloženom „lex specialis“-u (Zakon o posebnim postupcima radi realizacije projekta revitalizacije i razvoja lokacije u Beogradu između ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske) nema odredaba koje se tiču ugovaranja projekta, ostaje da se vidi da li će se i kod ovog projekta kao osnov za isključenje zakonske procedure nadmetanja iskoristiti međudržavni sporazum (kao kod „Beograda na vodi“) ili će lex specialis naknadno biti dopunjen takvim odredbama.