Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2019
  • Otvorena vrata pravosuđa
  • Konkurs za izbor članova Lokalnog antikorupcijskog foruma Vranje
  • Funkcionerska kampanja
  • Ka efikasnijem procesuiranju obelodanjenih sumnji na korupciju
  • Glavni problemi u vezi sa finansiranjem izborne kampanje

Pod lupom

Prev Next

Čiji je posao da proveri podatke uzbunjivača iz Krušika?

Aleksandar Obradović, uzbunjivač zaposlen u valjevskom „Krušiku“ izneo je u javnost niz dokumenata i podataka o lošem poslovanju tog preduzeća u državnom vlasništvu. Između ostalog, rekao je i da „iza toga stoji sam vrh vlasti koji se upleo u trgovinu oružjem i isisava novac iz vojnih fabrika koji delom odlazi u privatne džepove, a delom u stranačke fondove“. Ni jedan državni organ još uvek nije ispitao ove zabrinjavajuće informacije. Po nalogu javnog tužilaštva, jedino je u bio uhapšen, pa potom pušten u kućni pritvor sam uzbunjivač, pod sumnjom da je odavao poslovne tajne tog preduzeća. On nije dobio zaštitu na osnovu Zakona o...

Slučaj Lešnjak/Bastać

Jedan od bivših rukovodilaca gradske opštine Stari Grad u Beogradu, Lazar Lešnjak, optužio je predsednika te opštine, Marka Bastaća, kao i sebe lično za nekoliko krivičnih dela. Tako, jedna od optužbi se odnosi na to da su tokom 2018. ili ranijih godina opštinski građevinski inspektori nalagali rušenje bespravno podignutih objekata (verovatno se misi na novogradnju), da ta rešenja nisu izvršavana zbog (stvarnog ili navodnog) nedostatka sredstava a da je potom Lešnjak „za Bastaća“ uzimao mito od investitora kako do rušenja ne bi ni došlo, te da je pretrpeo nasilje kada je jednu od tih koverti zadržao „za sebe“. Predsednik opštine je...

Kakav Zakon o ispitivanju porekla imovine nam treba?

Nakon objave nacrta Zakona o ispitivanju porekla imovine i posebnom porezu u martu 2019, i javne rasprave o kojoj nije objavljen izveštaj, ponovo su učestale medijske objave o skorom donošenju tog zakona, bez informacija o tome da li je u nacrtu nešto promenjeno. U novoj analizi koju je napisao programski direktor Transparentnosti Srbije, Nemanja Nenadić, dat je kritički osvrt na rešenja iz aktuelnog nacrta Zakona, predlozi TS da se on popravi, ali i prikaz aktuelnih i bivših propisa koji uređuju ovu materiju. Između ostalog, ovde možete pročitati kako su „ispitivanje porekla imovine“ uređivali zakoni u doba socijalističke Jugoslavije, šta je predviđao „Zakon...

TS dostavila komentare na predložene izmene propisa u vezi sa zloupotrebom javnih resursa

Transparentnost Srbija dostavila je nadležnim ministarstvima zajedničke predloge organizacija Centar za primenjene evropske studije i Transparentnost Srbija, koji se odnose na materiju koja je obuhvaćena nacrtima izmena i dpuna tri zakona u okviru procesa unapređenja izbornih uslova. Reč je o izmenama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Zakona o javnim preduzećima. U dopisu Ministarstvu finansija, a u vezi sa izmenama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti TS je ukazala na potrebu da se urede i brojna druga pitanja, koja nisu obuhvaćena ovim nacrtom, a koja su od posebnog značaja za sprečavanje zloupotrebe javnih resursa i...

Izjava o davanjima za sportske klubove – priznanje zloupotrebe javnih resursa

Izjava ministra finansija o tome da su dva najveća fudbalska i košarkaška kluba od 2014. do danas „dobili od države“ oko 4,7 milijardi dinara predstavlja priznanje da je kod dodele tih sredstava bilo zloupotrebe službenog položaja ili trgovine uticajem. Prema ovoj izjavi, koja nije propraćena objavom dokumenata, državna pomoć je dodeljivana „direktno iz budžeta, preko ministarstava“ ili indirektno, „preko javnih preduzeća“. Pored toga, pomoć je davana „kroz kredite, davanje različitih garancija i reprogram poreskih obaveza“. Ključni deo izjave ministra jeste to da „država za oba kluba izdvaja i podržava ih podjednako i da se trudi da bude uravnotežena na najbolji mogući...

Ministar najavio, ministarstvo ne zna o čemu priča

Ministar finansija Siniša Mali izjavio u aprilu 2019. da će do 10. maja 2019. biti gotova studija opravdanosti izgradnje nacionalnog fudalskog stadiona. TS je početkom maja zatražila od Ministarstva finansija informacije - kome je, kako, u kom postupku poverenja izrada studije, kopiju dokumentacije o poveravanju izrade studije i samu studiju. Šest meseci kasnije, posle žalbe Povereniku TS je dobila odgovor Ministarstva finansija da nemaju studiju, niti bilo koju drugu traženu informaciju, odnosno dokument.   Iako je ministar s prilično sigurnosti i samopouzdanaj najavio završetak izrade studije, po svemu sudeći, Ministarstvo finansija ne zna ni da li neko drugo ministarstvo ili neki drugi...

Učiniti javnu raspravu zaista javnom

Transparentnost Srbija smatra da je neprimereno što resorna ministarstva i vladina radna grupa za unapređenje izbornog procesa nisu učinile napore da javnoj raspravi o izmenama tri zakona prisustvuje širi krug zainteresovanih udeonika, a posebno mediji. Javna rasprava o izmenama zakona o Agenciji za borbu protiv koirupcije, o javnim preduzećima i o finansiranju političkih aktivnosti oglašena je na sajtovima ministarstava pravde, privrede i finansija, a u programu rasprave nije bilo naznačeno gde će se okrugli sto, zakazan za 16. oktobar održati. Obaveštenje o javnoj raspravi objavljeno je na sajtu Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom dva dana predokrugli sto, takođe bez mesta održavanja...

Uzbunjivač iz Krušika

Sudbina eventualnog krivičnog postupka protiv uzbunjivača iz „Krušika“ za „odavanje poslovne tajne“ zavisi od nekoliko elemenata. Prvo od toga da li je podatak koji je on dao novinarima uopšte imao status „poslovne tajne“. Da li je, drugim rečima, to bila informacija koja ima komercijalnu vrednost zato što nije opšte poznata niti je dostupna trećim licima, da li će neki konkurent „Krušika“ imati ekonomsku korist od odavanja i da li je „Krušik“ zaštitio tajne podatke, doneo neki akt kojim je odredio tajnost i slično. Dalje, ako je reč o nekom „podatku od interesa za Republiku Srbiju“, onda bi se gledalo i...

Besplatna pomoć za pisanje zahteva za pristup informacijama i tužbi u upravnom sporu

Obaveštavamo vas da Transparentnost – Srbija (TS) pruža besplatnu pomoć zainteresovanim građanima i udruženjima koji žele da traže informacije u posedu Predsednika Republike, Narodne skupštine, Vlade Srbije, Vrhovnog kasacionog suda, Ustavnog suda Srbije i Republičkog javnog tužioca oko formulisanja zahteva, ali i u slučajevima kada tražioci ostanu uskraćeni za informacije. U takvim slučajevima, na osnovu člana 22. st. 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jedini pravni lek je vođenje upravnog spora. TS, koja je već vodila mnoge sporove ove vrste, pružiće pomoć tražiocima i u vezi sa time. Sa savetnicima možete komunicirati preko adrese Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena, za jednostavnije konsultacije ili zakazivanje sastanka možete nas zvati na broj 011 3033827.

Širi kontekst

Organizacija Transparentnost – Srbija u periodu od 01. aprila 2015. do 31. marta 2016. sprovodi projekat Jačanje uloge Upravnog suda u borbi protiv korupcije .

Projekat ima za cilj jačanje odgovornosti vlasti i unapređenje okruženja za rad nezavisnih tela kroz podršku Upravnom sudu u poboljšanju transparentnosti rada, kao i građanima i organizacijama civilnog društva sa ciljem boljeg prepoznavanja uloge Upravnog suda u primeni antikorupcijskog zakonodavstva.

Upravni sud ima značajnu ulogu u primeni nekoliko antikorupcijskih propisa. U vezi sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja,Upravni sud je organ kojem se tražioci informacija obraćaju u dve situacije. Oni to mogu učiniti kada im informaciju uskrati Narodne skupština, predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud, Ustavni sud i Republički javni tužilac, jer tada ne mogu izjaviti žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja, već jedino pokrenuti upravni spor. Druga moguća situacija je ona kada tražioci nisu zadovoljni rešenjem Poverenika po žalbi, pa protiv te odluke pokreću upravni spor.

Tako, na primer, po tužbi organizacije Transparentnost Srbija, Upravni sud je 27.11.2014 naložio Generalnom sekretarijatu Vlade RS da nam dostavi informacije o usklađivanju osnivačkih akata javnih preduzeća i imenovanju članova nadzornih odbora javnih preduzeća. Te informacije smo iskoristili u opsežnom istraživanju o prvoj godini primene ovog važnog antikorupcijskog Zakona. Istraživanje je inače pokazalo da mnoge obaveze iz Zakona nisu izvršene uopšte, nisu izvršene u propisanim rokovima ili na propisani način. [pogledajte primer ovde]

Šta konkretno možete očekivati od nas?

  1. Ukoliko tragate za nekim informacijama za koje mislite da su u posedu organa vlasti i spremni ste da se koristite Zakonom o slobodnom pristupu informacijama, mi vas možemo uputiti na to kako da zahtev što bolje formulišete i podnesete. Čini se da je podnošenje zahteva jednostavna stvar, zato što se vrlo često na internetu mogu naći formulari. Međutim, mnogo toga zavisi od načina na koji će pitanje biti postavljeno i od toga da li tražite obaveštenje ili određene dokumente. Dakle, mi Vas možemo, na osnovu desetogodišnjeg iskustva, posavetovati na koji način da uobličite zahtev kako biste dobili precizniji i detaljniji odgovor na pitanja koja vas suštinski zanimaju. Osim saveta o samoj sadržini pitanja, možemo sačiniti i konkretan zahtev i posavetovati Vas o načinu slanja.
  2. Organi vlasti često ignorišu primljene zahteve ili ih odbijaju neformalnim obaveštenjima. Ponekada donose rešenja u kojima se pozivaju na neke razloge zbog kojih se zahtev odbija, ali su ti razlozi formalno ili suštinski neispravni. Ponekada nude jedan vid pristupa informacijama, iako ste tražili neki drugi, kojem mogu da udovolje. U takvim slučajevima treba sačiniti žalbu Povereniku za informacije ili tužbu radi pokretanja upravnog spora (ako informaciju uskrati neki od šest organa vlasti iz člana 22. st. 2). Ponekada će pre pisanja tužbe biti nužno poslati i «požurnicu». Na osnovu velikog iskustva Transparentnosti – Srbija u formulisanju kako žalbi tako i tužbi, moći ćemo da vam pomognemo da ove dokumente uobličite tako da što jasnije predstavite problem Povereniku ili Upravnom sudu i da oborite argumente organa vlasti koji uskraćuje informaciju, ukoliko razlozi za uskraćivanje zaista nisu sasvim opravdani i utemeljeni na Zakonu (što je veoma redak slučaj).

Kako da nam se obratite?

Najpogodnije rešenje je da nam pišete na adresu za prijem elektronske pošte ili na adresu Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena možete nas zvati na broj 011 3033827.

U svakom slučaju, ukoliko nam se obratite za pomoć, sve informacije koje od vas dobijamo ćemo tretirati sa poverenjem i nećemo ih obelodanjivati drugima, osim ako se drugačije dogovorimo.

Opis postupka

U situaciji kada neki od šest najviših državnih organa izčlana 22. st. 2 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. glasnik RS, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010), (Narodna skupština, predsednik Republike Srbije, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud Srbije, Ustavni sud i Republički javni tužioc) ne postupi po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, ne može se izjaviti žalba Povereniku za informacije od javnog značaja, već je obezbeđena sudska zaštita u upravnom sporu pred Upravnim sudom Srbije, pa tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu.

Tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu u situaciji kada neki od šest navedenih državnih organa uopšte ne postupi po zahtevu u propisanom roku, s tim što sud u  ovim situacijama, zahteva da je ispunjen još jedan formalni uslov iz Zakona o upravnim sporovima, a to je da  tražilac ponovi zahtev organu (urgencija) i da ovaj ne odgovori ni u daljem roku od sedam dana po ponovljenom zahtevu.

Druga situacija je da organ vlasti postupi po zahtevu za pristup informacijama i donese rešenje kojim se zahtev delimično ili u celini odbija. Tada tražilac osporava takvo rešenje.

Tužba mora da sadrži ime i prezime, adresu i mesto stanovanja, odnosno naziv i sedište tužioca, označenje upravnog akta protiv koga je tužba podneta, razloge zbog kojih se tužba podnosi, predlog u kom pravcu i obimu se predlaže poništavanje upravnog akta, kao i potpis tužioca.

Tužba se podnosi u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno po isteku naknadnog roka od 7 dana (urgencija) u slučaju „ćutanja uprave“.

Sve tužbe se predaju isključivo u sedištu Upravnog suda u Beogradu, neposredno na šalteru za prijem (radno vreme je od 7.30 do 15.30), ili se šalju poštom, na adresu Beograd, Nemanjina 9.

Uz tužbu (u dovoljnom broju primeraka za sud i tuženi organ) se podnosi kopija upućenog zahteva uz dokaz o prijemu, kao i ponovljeni zahtev uz dokaz o prijemu (urgencija), a u slučaju da je organ doneo rešenje koje se osporava uz tužbu se prilaže i kopija tog rešenja.

 

usaidmala

Vesti