Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Indeks percepcije korupcije (CPI) za 2018.
  • Statistika gonjenja 2012-2017.
  • Komentari TS na Nacrt zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu
  • When law doesn’t rule - State capture of the judiciary, prosecution, police in Serbia
  • Istraživanje o zloupotrebi inspekcija
  • Ka efikasnijem procesuiranju obelodanjenih sumnji na korupciju
  • Prioriteti u borbi protiv korupcije u Srbiji 2019
  • Poziv na javnu raspravu o nacrtu Lokalnog antikorupcijskog plana

Pod lupom

Prev Next

Dopis poslanicima - Predlog zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima

Transparentnost Srbija uputila je svim poslaničkim grupama dopis povodom rasprave o Predlogu zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima. Prenosimo dopis u celini: Poštovani narodni poslanici, u dnevni red današnje sednice Narodne skupštine, kao prva tačka, uvršten je Predlog zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Transparentnost Srbija je u jučerašnjem saopštenju za javnost upozorila da je odluka Vlade da usvoji „leks specijalis u vezi sa kreditima u švajcarskim francima, kako bi se on potom, po hitnom postupku, našao u skupštinskoj proceduri“ , u direktnoj suprotnosti sa odredbama Zakona o državnoj upravi i...

Zakon o kreditima mora na javnu raspravu

Transparentnost Srbija (deo Transparency International) upozorava da je odluka Vlade da usvoji „leks specijalis u vezi sa kreditima u švajcarskim francima, kako bi se on potom, po hitnom postupku, našao u skupštinskoj proceduri“ , u direktnoj suprotnosti sa odredbama Zakona o državnoj upravi i preporukama Grupe zemalja za borbu protiv korupcije (GRECO). Pregovori koje je Ministarstvo finansija vodilo sa udruženjima korisnika ovih kredita i bankama ni u kom slučaju se ne mogu smatrati valjanom zamenom za javnu raspravu. Odsustvo javne rasprave se ne može pravdati ni time što, prema rečima ministra Malog , zakonski tekst predstavlja „kompromisno rešenje između nekoliko zainteresovanih...

Ko odlučuje o vanrednim izborima i uslovima za njih?

Opozicioni Savez za Srbiju izneo je u subotu 13.4.2019. zahteve  koji se tiču „Formiranja zajedničke komisije vlasti i opozicije za definisanje fer i poštenih izbornih uslova“, „Izbor novog sastava REM-a na ravnopravnim osnovama na predlog poslaničkih grupa vlasti i opozicije“ i „izbora tehničkog rukovodstva i uređivačkog kolegijuma informativnog programa RTS i RTV-a, koji bi u prelaznom periodu činili nestranačke ličnosti, a koje bi ravnopravno delegirala vlast i opozicija.“ S druge strane, mediji bliski vlastima najavljuju da će se u utorak 16. aprila „u svim salama Sava centra održati se sednice Predsedništva Srpske napredne stranke, proširenog sastava Izvršnog odbora i Gradskog odbora SNS...

Zaključci GRECO povodom novog izveštaja Srbije

Zaključci koje je GRECO (Grupa zemalja za borbu protiv korupcije) usvojila na 82. plenarnoj sednici od 18. do 22. marta 2019 o izveštaju i učinku Srbije su ponovo privukli pažnju javnosti. Međutim, i ovaj put, umesto da se primarno govori o suštini stvari koje Srbija treba da uradi u borbi protiv korupcije, govori se o opštim ocenama. Tako, Ministarstvo pravde iz ovog izveštaja ističe da se „Srbija više ne nalazi na listi globalno nezadovoljavajućih zemalja, kada je reč o borbi protiv korupcije“, i da je „Republika Srbija od ukupno 13 preporuka koje su joj upućene, delimično ispunila deset preporuka, dok tri...

Komentari TS na Nacrt zakona o poreklu imovine

Transparentnost Srbija dostavila je Ministarstvu pravde komentare na Nacrt Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu. Uz niz konkretnih predloga i suegstija, TS je ukazala da je uvođenje bilo kog vanrednog mehanizma u pravni sistem loše. U skladu sa tim, sve ono što nije dovoljno dobro u vezi sa postojećim sistemom unakrsnih provera, kakve već postoje u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, treba rešavati upravo u okviru tog zakona, a ne kroz neki poseban zakon, jedinicu i postupke. Sa stanovišta zaštite društva od korupcije i suzbijanja njenih štetnih posledica, mogući su neki pozitivni efekti, ali će oni biti posredni...

Problemi u tužilaštvu

Nemanja Nenadić odgovorio je za Blic na nekoliko pitanja o problemima u tužilaštvu. Deo odgovora objavljen je danas u tekstu "Trule jabuke srpskih tužilaštava". Ovo su pitanja i odgovori: 1. Koji je po vama najveći problem srpskih tužilaca? Glavni problem je to što tužilaštva nedovoljno često postupaju proaktivno, na osnovu dostupnih informacija o mogućim zloupotrebama. Međutim, da bi tužilaštvo ispunilo taj cilj, neophodno je da se broj zamenika tužilaca poveća, posebno tamo gde je opterećenje najveće. I naravno, da samo tužilaštvo ne bi bilo zloupotrebljeno, neophodno je da ima veće garancije nezavisnosti u postupanju od onih koje garantuje aktuelni Ustav i ustavni amandmani...

Konkurs za izbor članova tela za praćenje primene LAP-a Novi Pazar

Raspisan je javni konkurs za izbor članova Lokalnog antikorupcijskog foruma za Novi Pazar. Reč je o telu koje će pratiti sprovođenje Lokalnog antikorupcijskog plana (LAP), koji je Skupština grada nedavno usvojila. LAP je, uz podršku Transparentnosti Srbija, izradila radna grupa koju su činili predstavnici grada i civilnog društva, po modelu Agencije za borbu protiv korupcije. Plan treba da sprovode organi grada, a primenu prati telo koji čine isključivo predstavnici građana. U njemu ne mogu biti funkcioneri, zaposleni u organima grad ili funkcioneri u JP i JU koje grad osniva, kao ni osobe koje su članovi partija ili su to bile u proteklih...

Tragikomedija oko ugovora za aerodrom

Ovih dana napunila se cela godina od kako je 22.3.2018. potpisan ugovor o koncesiji za aerodrom „Nikola Tesla“. Ugovor koji je država zaključila sa francuskom kompanijom „Vansi erports“ s obzirom da za predmet ima eksploataciju najvećeg aerodroma u zemlji, dakle dobra izuzetne vrednosti s razlogom je izazivao veliko interesovanje javnosti, piše Rodoljub Šabić za dnevni list "Danas".   To interesovanje javnosti je s obzirom da je reč o predmetu u javnoj, državnoj svojini, više nego logično i legitimno. Pa je zvučalo dobro to što su s tim u skladu bile su i izjave državnih zvaničnika neposredno pre i prilikom potpisivanja ugovora. Od...

Besplatna pomoć za pisanje zahteva za pristup informacijama i tužbi u upravnom sporu

Obaveštavamo vas da Transparentnost – Srbija (TS) pruža besplatnu pomoć zainteresovanim građanima i udruženjima koji žele da traže informacije u posedu Predsednika Republike, Narodne skupštine, Vlade Srbije, Vrhovnog kasacionog suda, Ustavnog suda Srbije i Republičkog javnog tužioca oko formulisanja zahteva, ali i u slučajevima kada tražioci ostanu uskraćeni za informacije. U takvim slučajevima, na osnovu člana 22. st. 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jedini pravni lek je vođenje upravnog spora. TS, koja je već vodila mnoge sporove ove vrste, pružiće pomoć tražiocima i u vezi sa time. Sa savetnicima možete komunicirati preko adrese Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena, za jednostavnije konsultacije ili zakazivanje sastanka možete nas zvati na broj 011 3033827.

Širi kontekst

Organizacija Transparentnost – Srbija u periodu od 01. aprila 2015. do 31. marta 2016. sprovodi projekat Jačanje uloge Upravnog suda u borbi protiv korupcije .

Projekat ima za cilj jačanje odgovornosti vlasti i unapređenje okruženja za rad nezavisnih tela kroz podršku Upravnom sudu u poboljšanju transparentnosti rada, kao i građanima i organizacijama civilnog društva sa ciljem boljeg prepoznavanja uloge Upravnog suda u primeni antikorupcijskog zakonodavstva.

Upravni sud ima značajnu ulogu u primeni nekoliko antikorupcijskih propisa. U vezi sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja,Upravni sud je organ kojem se tražioci informacija obraćaju u dve situacije. Oni to mogu učiniti kada im informaciju uskrati Narodne skupština, predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud, Ustavni sud i Republički javni tužilac, jer tada ne mogu izjaviti žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja, već jedino pokrenuti upravni spor. Druga moguća situacija je ona kada tražioci nisu zadovoljni rešenjem Poverenika po žalbi, pa protiv te odluke pokreću upravni spor.

Tako, na primer, po tužbi organizacije Transparentnost Srbija, Upravni sud je 27.11.2014 naložio Generalnom sekretarijatu Vlade RS da nam dostavi informacije o usklađivanju osnivačkih akata javnih preduzeća i imenovanju članova nadzornih odbora javnih preduzeća. Te informacije smo iskoristili u opsežnom istraživanju o prvoj godini primene ovog važnog antikorupcijskog Zakona. Istraživanje je inače pokazalo da mnoge obaveze iz Zakona nisu izvršene uopšte, nisu izvršene u propisanim rokovima ili na propisani način. [pogledajte primer ovde]

Šta konkretno možete očekivati od nas?

  1. Ukoliko tragate za nekim informacijama za koje mislite da su u posedu organa vlasti i spremni ste da se koristite Zakonom o slobodnom pristupu informacijama, mi vas možemo uputiti na to kako da zahtev što bolje formulišete i podnesete. Čini se da je podnošenje zahteva jednostavna stvar, zato što se vrlo često na internetu mogu naći formulari. Međutim, mnogo toga zavisi od načina na koji će pitanje biti postavljeno i od toga da li tražite obaveštenje ili određene dokumente. Dakle, mi Vas možemo, na osnovu desetogodišnjeg iskustva, posavetovati na koji način da uobličite zahtev kako biste dobili precizniji i detaljniji odgovor na pitanja koja vas suštinski zanimaju. Osim saveta o samoj sadržini pitanja, možemo sačiniti i konkretan zahtev i posavetovati Vas o načinu slanja.
  2. Organi vlasti često ignorišu primljene zahteve ili ih odbijaju neformalnim obaveštenjima. Ponekada donose rešenja u kojima se pozivaju na neke razloge zbog kojih se zahtev odbija, ali su ti razlozi formalno ili suštinski neispravni. Ponekada nude jedan vid pristupa informacijama, iako ste tražili neki drugi, kojem mogu da udovolje. U takvim slučajevima treba sačiniti žalbu Povereniku za informacije ili tužbu radi pokretanja upravnog spora (ako informaciju uskrati neki od šest organa vlasti iz člana 22. st. 2). Ponekada će pre pisanja tužbe biti nužno poslati i «požurnicu». Na osnovu velikog iskustva Transparentnosti – Srbija u formulisanju kako žalbi tako i tužbi, moći ćemo da vam pomognemo da ove dokumente uobličite tako da što jasnije predstavite problem Povereniku ili Upravnom sudu i da oborite argumente organa vlasti koji uskraćuje informaciju, ukoliko razlozi za uskraćivanje zaista nisu sasvim opravdani i utemeljeni na Zakonu (što je veoma redak slučaj).

Kako da nam se obratite?

Najpogodnije rešenje je da nam pišete na adresu za prijem elektronske pošte ili na adresu Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena možete nas zvati na broj 011 3033827.

U svakom slučaju, ukoliko nam se obratite za pomoć, sve informacije koje od vas dobijamo ćemo tretirati sa poverenjem i nećemo ih obelodanjivati drugima, osim ako se drugačije dogovorimo.

Opis postupka

U situaciji kada neki od šest najviših državnih organa izčlana 22. st. 2 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. glasnik RS, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010), (Narodna skupština, predsednik Republike Srbije, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud Srbije, Ustavni sud i Republički javni tužioc) ne postupi po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, ne može se izjaviti žalba Povereniku za informacije od javnog značaja, već je obezbeđena sudska zaštita u upravnom sporu pred Upravnim sudom Srbije, pa tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu.

Tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu u situaciji kada neki od šest navedenih državnih organa uopšte ne postupi po zahtevu u propisanom roku, s tim što sud u  ovim situacijama, zahteva da je ispunjen još jedan formalni uslov iz Zakona o upravnim sporovima, a to je da  tražilac ponovi zahtev organu (urgencija) i da ovaj ne odgovori ni u daljem roku od sedam dana po ponovljenom zahtevu.

Druga situacija je da organ vlasti postupi po zahtevu za pristup informacijama i donese rešenje kojim se zahtev delimično ili u celini odbija. Tada tražilac osporava takvo rešenje.

Tužba mora da sadrži ime i prezime, adresu i mesto stanovanja, odnosno naziv i sedište tužioca, označenje upravnog akta protiv koga je tužba podneta, razloge zbog kojih se tužba podnosi, predlog u kom pravcu i obimu se predlaže poništavanje upravnog akta, kao i potpis tužioca.

Tužba se podnosi u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno po isteku naknadnog roka od 7 dana (urgencija) u slučaju „ćutanja uprave“.

Sve tužbe se predaju isključivo u sedištu Upravnog suda u Beogradu, neposredno na šalteru za prijem (radno vreme je od 7.30 do 15.30), ili se šalju poštom, na adresu Beograd, Nemanjina 9.

Uz tužbu (u dovoljnom broju primeraka za sud i tuženi organ) se podnosi kopija upućenog zahteva uz dokaz o prijemu, kao i ponovljeni zahtev uz dokaz o prijemu (urgencija), a u slučaju da je organ doneo rešenje koje se osporava uz tužbu se prilaže i kopija tog rešenja.

 

usaidmala

Vesti