Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Subvencije investitorima - svrsishodna državna pomoć ili promocija
  • Indeks percepcije korupcije (CPI)
  • Funkcionerska kampanja - zloupotreba javnih resursa
  • Beograd na vodi - geneza slučaja
  • Aurelije Avgustin, “O državi Božjoj” (De civitate Dei)

Pod lupom

Prev Next

Kvartalni izveštaj o sprovođenju Akcionog plana za Poglavlje 23

Nemanja Nenadić, predstavnik Transparentnosti Srbija je na sednici EU Konventa za poglavlje 23 na kojem se govorilo o drugom kvartalnom izveštaju o sprovođenju Akcionog plana u 2017. godini, izrazio zadovoljstvo što izveštaj više ne sadrži opaske o tome da Vladin Savet za praćenje primene Akcionog plana nije bio u mogućnosti da pribavi podatke od drugih državnih organa, uključujući i ministarstva, što se dešavalo u ranijim izveštajnim periodima. Takođe su otklonjene neke očigledno netačne ocene o ispunjavanju planiranih aktivnosti. Ukazao je istovremeno na potencijalni problem sadašnjeg načina izveštavanja u kojem se uglavnom prenose dopisi obveznika primene mera i aktivnosti, i pri tom...

Sramno

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić osvrnuo se u blogu na sajtu B92 na problem nejednakog i neažurnog postupanja sudova. U konkretnom slučaju reč je o Prekršajnom sudu, a osvrt je naslovljen "Sramno": Pre nekoliko dana sam ovde na blogu (u postu It works!Radi!? ) podsetio na famozni "slučaj Infostan". Povod je bila presuda koju je u postupku pokrenutom po zahtevu Poverenika povodom slučaja u kome je JKP Infostan iskoristio zbirku ličnih podataka svojih korisnika da bi u račun za komunalne usluge koju je dostavio uvrstio i nedugovani iznos za osiguranje stana u korist...

Nelogičan i štetan uslov u nabavci usluga prigradskog prevoza

Transparentnost Srbija je, u svojstvu građanskog nadzornika, uložila zahtev za zaštitu prava osporavajući jedan od postavljenih uslova za ponuđače koji će u narednih deset godina prevoziti stanovnike dela prigradskih naselja Beograda - tzv. "potez 500". (https://goo.gl/U9699P) Zahtev je podnet pošto gradski sekretarijat za saobraćaj, posle nekoliko upita i predloga nije izmenio konkursnu dokumentaciju u delu koji smatramo da ne služi svrsi ove nabavke, a da može doneti štetu kroz smanjenje konkurencije. Naime, kao eliminacioni uslov pred prevozioce je postavljeno i to da raspolažu sa najmanje 55 autobusa starih do tri godine. S druge strane, za naručioca je prihvatljivo da tokom realizacije...

Kome je važna vladavina prava?

Sudbina jednog nepostavljenog pitanja Nakon sastanka sa Dejvidom Makalisterom, predsedavajućim spoljnopolitičkog komiteta Evropskog parlamenta i izvestiocem za Srbiju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić dao je jednu prilično tačnu konstataciju, ali ju je ilustrovao veoma loše izabranim primerom. "Ključno pitanje je Kosovo, a drugo ključno je odnos Srbije prema Rusiji, a ne vladavina prava, mada zapadni političari to uvek 'izvuku'". Nastojeći da ilustruje ocenu da nije vladavina prava ta koja se vidi kao ključna za napredak Srbije ka EU, Vučić je naveo da niko ne pita Srbiju ko će biti šef Agencije za borbu protiv korupcije.  Vučićeva konstatacija o prioritetima EU je tačna, mada...

Stranačke zastave, mlade fudbalerke, finansiranje sporta i vlasništvo nad opštinom

Vest iz Gadžinog Hana o devojčicama, njihovim roditeljima i sportskim funkcionerima koji su na grupnoj fotografiji pozirali sa zastavama SNS mnoge je naljutila (zbog zloupotrebe dece u političke svrhe), a mnoge i zasmejala (zbog objašnjenja čitavog događaja, poput najnovijeg: "Ja sam ih doneo s namerom da se mi slikamo, a ne deca. Ali deca su istrgla zastave i slikala se". (https://goo.gl/h2t64S) Druga dimenzija ovog slučaja ukazuje na mnogo dublji problem. Govoreći o motivima za slikanje sportista sa stranačkim obeležjima, Staniša Ristić, potpredsednik lokalnog odbora stranke, objašnjava "da je fotografija sa zastavama SNS trebalo da obeleži početak saradnje trenera Mašinca Perice Krstića...

"Poslovna - tehnička" saradnja ministarstava

Poverenik za informacije je obavestio javnost o pokrenutom postupku nadzora nad sprovođenjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, a u vezi sa sporazumima i protokolima o saradnji između Ministarstva državne uprave i MUP, odnosno MUP i Ministarstva pravde (https://goo.gl/Nu2VEm) Ne samo da ovi akti nisu objavljeni, pa sa sadržajem nije upoznata celokupna javnost, već su doneti bez učešća (mišljenje) Poverenika, koji ima izričite zakonske nadležnosti u toj oblasti. Sporazumi, memorandumi, protokoli i slično o saradnji između raznih državnih organa, a pogotovo organa koji funkcionišu u okviru iste grane vlasti, predstavljaju jedan od najvećih apsurda. Saradnja među organima je njihova zakonska obaveza...

Ministarski sadržaj na stranačkom sajtu

Ministri i drugi funkcioneri uglavnom vode računa o tome da se na sajtovima institucija koje vode ne nađu podaci o njihovim stranačkim aktivnostima, mada smo tokom monitoringa finansiranja izbornih kampanja pronašli i takve slučajeve. S druge strane, prenošenje aktivnosti funkcionera i čitavih državnih organa na stranačkim sajtovima je redovna pojava. Pored ova dva tipa sajtova postoje i lični sajtovi osoba koje obavljaju i državnu i stranačku funkciju. Kada je jasno naznačeno da je reč o ličnim sajtovima (FB stranicama, tviter nalozima i slično), onda na njima, u principu, ne bi trebalo da budu ni stavovi institucija ni stavovi državnih organa, ali...

Praćenje nabavke usluge prigradskog prevoza

Transparentnost Srbija je imenovana za građanskog nadzornika nabavke usluga prigradskog prevoza ("potez 500" - linije 91 i 92 i 503-553) za područje grada Beograda u sledećih deset godina (https://goo.gl/kZAiFb). Građanski nadzornik se imenuje kada je reč o nabavci čija je procenjena vrednost veća od milijardu dinara. Ovu dužnost (za čije obavljanje su predviđena određena ovlašćenja i obaveze ali ne i naknada) ćemo obavljati u granicama raspoloživih mogućnosti. Pozivamo sve zainteresovane da nam u tome pomognu ukazivanjem na eventualno sporna pitanja u objavljenoj dokumentaciji. Nakon početnog razmatranja konkursne dokumentacije uočili smo određene nepravilnosti, u vezi sa kojima smo zatražili dodatne informacije i...

Besplatna pomoć za pisanje zahteva za pristup informacijama i tužbi u upravnom sporu

Obaveštavamo vas da Transparentnost – Srbija (TS) pruža besplatnu pomoć zainteresovanim građanima i udruženjima koji žele da traže informacije u posedu Predsednika Republike, Narodne skupštine, Vlade Srbije, Vrhovnog kasacionog suda, Ustavnog suda Srbije i Republičkog javnog tužioca oko formulisanja zahteva, ali i u slučajevima kada tražioci ostanu uskraćeni za informacije. U takvim slučajevima, na osnovu člana 22. st. 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jedini pravni lek je vođenje upravnog spora. TS, koja je već vodila mnoge sporove ove vrste, pružiće pomoć tražiocima i u vezi sa time. Sa savetnicima možete komunicirati preko adrese Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena, za jednostavnije konsultacije ili zakazivanje sastanka možete nas zvati na broj 011 3033827.

Širi kontekst

Organizacija Transparentnost – Srbija u periodu od 01. aprila 2015. do 31. marta 2016. sprovodi projekat Jačanje uloge Upravnog suda u borbi protiv korupcije .

Projekat ima za cilj jačanje odgovornosti vlasti i unapređenje okruženja za rad nezavisnih tela kroz podršku Upravnom sudu u poboljšanju transparentnosti rada, kao i građanima i organizacijama civilnog društva sa ciljem boljeg prepoznavanja uloge Upravnog suda u primeni antikorupcijskog zakonodavstva.

Upravni sud ima značajnu ulogu u primeni nekoliko antikorupcijskih propisa. U vezi sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja,Upravni sud je organ kojem se tražioci informacija obraćaju u dve situacije. Oni to mogu učiniti kada im informaciju uskrati Narodne skupština, predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud, Ustavni sud i Republički javni tužilac, jer tada ne mogu izjaviti žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja, već jedino pokrenuti upravni spor. Druga moguća situacija je ona kada tražioci nisu zadovoljni rešenjem Poverenika po žalbi, pa protiv te odluke pokreću upravni spor.

Tako, na primer, po tužbi organizacije Transparentnost Srbija, Upravni sud je 27.11.2014 naložio Generalnom sekretarijatu Vlade RS da nam dostavi informacije o usklađivanju osnivačkih akata javnih preduzeća i imenovanju članova nadzornih odbora javnih preduzeća. Te informacije smo iskoristili u opsežnom istraživanju o prvoj godini primene ovog važnog antikorupcijskog Zakona. Istraživanje je inače pokazalo da mnoge obaveze iz Zakona nisu izvršene uopšte, nisu izvršene u propisanim rokovima ili na propisani način. [pogledajte primer ovde]

Šta konkretno možete očekivati od nas?

  1. Ukoliko tragate za nekim informacijama za koje mislite da su u posedu organa vlasti i spremni ste da se koristite Zakonom o slobodnom pristupu informacijama, mi vas možemo uputiti na to kako da zahtev što bolje formulišete i podnesete. Čini se da je podnošenje zahteva jednostavna stvar, zato što se vrlo često na internetu mogu naći formulari. Međutim, mnogo toga zavisi od načina na koji će pitanje biti postavljeno i od toga da li tražite obaveštenje ili određene dokumente. Dakle, mi Vas možemo, na osnovu desetogodišnjeg iskustva, posavetovati na koji način da uobličite zahtev kako biste dobili precizniji i detaljniji odgovor na pitanja koja vas suštinski zanimaju. Osim saveta o samoj sadržini pitanja, možemo sačiniti i konkretan zahtev i posavetovati Vas o načinu slanja.
  2. Organi vlasti često ignorišu primljene zahteve ili ih odbijaju neformalnim obaveštenjima. Ponekada donose rešenja u kojima se pozivaju na neke razloge zbog kojih se zahtev odbija, ali su ti razlozi formalno ili suštinski neispravni. Ponekada nude jedan vid pristupa informacijama, iako ste tražili neki drugi, kojem mogu da udovolje. U takvim slučajevima treba sačiniti žalbu Povereniku za informacije ili tužbu radi pokretanja upravnog spora (ako informaciju uskrati neki od šest organa vlasti iz člana 22. st. 2). Ponekada će pre pisanja tužbe biti nužno poslati i «požurnicu». Na osnovu velikog iskustva Transparentnosti – Srbija u formulisanju kako žalbi tako i tužbi, moći ćemo da vam pomognemo da ove dokumente uobličite tako da što jasnije predstavite problem Povereniku ili Upravnom sudu i da oborite argumente organa vlasti koji uskraćuje informaciju, ukoliko razlozi za uskraćivanje zaista nisu sasvim opravdani i utemeljeni na Zakonu (što je veoma redak slučaj).

Kako da nam se obratite?

Najpogodnije rešenje je da nam pišete na adresu za prijem elektronske pošte ili na adresu Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena možete nas zvati na broj 011 3033827.

U svakom slučaju, ukoliko nam se obratite za pomoć, sve informacije koje od vas dobijamo ćemo tretirati sa poverenjem i nećemo ih obelodanjivati drugima, osim ako se drugačije dogovorimo.

Opis postupka

U situaciji kada neki od šest najviših državnih organa izčlana 22. st. 2 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. glasnik RS, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010), (Narodna skupština, predsednik Republike Srbije, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud Srbije, Ustavni sud i Republički javni tužioc) ne postupi po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, ne može se izjaviti žalba Povereniku za informacije od javnog značaja, već je obezbeđena sudska zaštita u upravnom sporu pred Upravnim sudom Srbije, pa tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu.

Tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu u situaciji kada neki od šest navedenih državnih organa uopšte ne postupi po zahtevu u propisanom roku, s tim što sud u  ovim situacijama, zahteva da je ispunjen još jedan formalni uslov iz Zakona o upravnim sporovima, a to je da  tražilac ponovi zahtev organu (urgencija) i da ovaj ne odgovori ni u daljem roku od sedam dana po ponovljenom zahtevu.

Druga situacija je da organ vlasti postupi po zahtevu za pristup informacijama i donese rešenje kojim se zahtev delimično ili u celini odbija. Tada tražilac osporava takvo rešenje.

Tužba mora da sadrži ime i prezime, adresu i mesto stanovanja, odnosno naziv i sedište tužioca, označenje upravnog akta protiv koga je tužba podneta, razloge zbog kojih se tužba podnosi, predlog u kom pravcu i obimu se predlaže poništavanje upravnog akta, kao i potpis tužioca.

Tužba se podnosi u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno po isteku naknadnog roka od 7 dana (urgencija) u slučaju „ćutanja uprave“.

Sve tužbe se predaju isključivo u sedištu Upravnog suda u Beogradu, neposredno na šalteru za prijem (radno vreme je od 7.30 do 15.30), ili se šalju poštom, na adresu Beograd, Nemanjina 9.

Uz tužbu (u dovoljnom broju primeraka za sud i tuženi organ) se podnosi kopija upućenog zahteva uz dokaz o prijemu, kao i ponovljeni zahtev uz dokaz o prijemu (urgencija), a u slučaju da je organ doneo rešenje koje se osporava uz tužbu se prilaže i kopija tog rešenja.

 

usaidmala

Vesti