Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Izveštaj o izbornoj kampanji 2018 Beograd
  • Index percepcije korupcije CPI 2017
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Politički uticaj na javna preduzeća i medije
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Začarani krug oglašavanja javnog sektora

Pod lupom

Prev Next

Tender po merama firme Šarčevićevog saradnika

Uskoro počinje nova školska godina, a sa njom i uvođenje elektronskih dnevnika u državne škole - što će građane koštati 1,6 miliona evra. Ministarstvo prosvete je ovaj posao dalo konzorcijumu u kom je kompanija "Tesla", a sa kojom je ministar Mladen Šarčević poslovno sarađivao, otkriva KRIK. Stručnjaci ističu da je tender za elektronske dnevnike sproveden tako da je samo "Tesla" mogla da pobedi. Upozoravaju i da bi Agencija za borbu protiv korupcije trebalo da ispita mogući sukob interesa ministra Šarčevića. U novembru 2014, na konferenciji o inovacijama u obrazovanju održanoj u Beogradu Mladen Šarčević, tada suvlasnik privatnih škola "Ruđer Bošković", sa...

Lobiranje u skupštini

Predlog zakona koji je upućen narodnim poslanicima neće rešiti neke neke od ključnih problema, mada je dobro što će konačno biti donet, a ima i pojedinih dobrih pravila. Iako je o nacrtu zakona bila organizovana živa javna rasprava, u obrazloženju zakona nema reči o razmatranju neusvojenih predloga, niti je objavljen poseban izveštaj sa javne rasprave, koji je obavezan na osnovu Poslovnika Vlade. Predlog zakona o lobiranju je u Skupštini http://www.parlament.gov.rs/…/predlozi_zak…/2018/2673-18.pdf Posle više od decenije čekanja u odnosu na prvobitne planove, rad na tom zakonu je aktiviran zbog negativnog publiciteta koji je dobilo saopštenje GRECO o tome da Srbija nije ispunila ni jednu od...

Ugrožavanje opstanka medija kroz naplatu izmišljenog poreskog dugovanja

Kako javlja internet portal Južne vesti iz Niša, Ministarstvo finansija pokrenulo je postupak prinudne naplate dugovanja za navodne poreske obaveze, što ugrožava opstanak ovog medija. https://www.juznevesti.com/…/Propisima-za-javni-sektor-Pore… Navodna poreska obaveza zasniva se na tumačenju Poreske uprave da poslovi glavnog i odgovornog urednika medija podrazumevaju javni odnos i da bez obzira na to što Predrag Blagojević, koji je upisan u registru kao urednik ovog medija, nije bio u radnom odnosu sa osnivačem Južnih vesti, postoji obaveza plaćanja poreza i doprinosa zato što "zakon ne dopušta faktički rad". Pri tom se Poreska uprava pozvala na član 32. Zakona o radu, prema kojem se "smatra da...

O novogodišnjoj rasveti tokom leta

Cena novogodišnje rasvete u glavnom gradu i poređenje sa drugim prestonicama nisu jedini podaci koji su bitni za ocenu o tome da li su javna sredstva utrošena na najbolji mogući način. Odgovarajući na pitanja novinara, predsednik Republike Vučić, u čijoj nadležnosti nisu ova pitanja, izneo je podatak prema kojem će Grad Beograd za sledeće novogodišnje praznike utrošiti na rasvetu 2,2 miliona evra i da je to značajno manje nego što će potrošiti Zagreb i Moskva. https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php… Kada se stavi na stranu to što predsednik Srbije nije javni funkcioner kojem bi uopšte trebalo postavljati pitanja o trošenju lokalnog budžeta i koji ne bi trebalo...

Nerušenje objekta na Kopaoniku - zahtevi TS

Povodom slučaja neizvršenja rešenja o uklanjanju bespravno podignutog ugostiteljskog objekta na vrhu Kopaonika i prebacivanju odgovornosti između Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Ministarstva unutrašnjih poslova u medijima koji su o tome izvestili, Transparentnost - Srbija je danas zatražila dokumenta i informacije od oba ova ministarstva. Predmet naših zahteva su obrazloženja zahteva za pružanje pomoći koji je upućen MUP u vezi sa rušenjem zakazanim za 7. avgust 2018, kao i informacije o postupanju Ministarstva građevine i MUP u ranijim slučajevima uklanjanja objekata po rešenju inspekcije. Najzad, s obzirom na mogućnost dvojakog tumačenja odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, zatražili smo informacije...

Vlada jeste tražila tajnost ugovora

Kako mediji prenose, predsednica Vlade izjavila je da Vlada Srbije nikad nije tražila da ugovor države i firme HPK Petera Kamaraša o upravljanju smederevskom Železarom bude tajni, već da je to bio - kako je rekla - zahtev Komisije za zaštitu konkurencije. http://rs.n1info.com/…/Brnabic-o-Zelezari-Smederevo-i-Peter… Stvari stoje upravo suprotno. Kako se može videti iz zaključka Komisije za zaštitu konkurencije od 2. juna 2015, koje je Transparentnost Srbija objavila još pre tri godine, Komisija je, postupajući u okviru svojih nadležnosti, svojim zaključkom samo prihvatila zahtev za zaštitu podataka koji su joj dostavili ovlašćeni predstavnici ugovrnih strana. Zahtev su zajednički podneli Peter Kamaraš, u ime svojih...

Ugovor potvrđuje nezakonito skrivanje informacija

Transparentnost – Srbija (članica Transparency International) zahteva da se utvrdi ko je odgovoran za trogodišnje skrivanje ugovora o upravljanju smederevskom železarom od javnosti, kao i za eventualni nastanak štete tokom njegove realizacije i raskida. Ujedno pozivamo Vladu Srbije i Ministarstvo privrede da objave ceo tekst ugovora, kao i podatke o njegovoj realizaciji na osnovu kojih bi građani mogli da steknu predstavu o tome da li su tvrdnje njenog bivšeg partnera na ovom poslu osnovane. Transparentnost – Srbija ukazuje da objavljeni delovi ugovora o upravljanju smederevskom železarom, koji je Vlada Srbije zaključila sa firmom Petera Kamaraša potvrđuju da je ovaj ugovor nezakonito...

Inicijativa za brisanje neustavnog člana Zakona o zaštiti konkurencije

Pravo na pristup informacijama ugroženo je nepoštovanjem Zakona o slobodnom pristupu informacijama i idejama da se on pokvari, od kojih su dve našle mesto i u aktuelnom nacrtu izmena i dopuna. Međutim, ne treba zaboraviti da jednako štetne mogu biti odredbe drugih zakona, kada se kroz njih pokušava stvaranje "apsolutnih izuzetaka". Jedan takav primer je norma člana 45. Zakona o zaštiti konkurencije, za koju je je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti podneo je Ustavnom sudu Republike Srbije Predlog za utvrđivanje neustavnosti. https://bit.ly/2OLmhAh Reč je o odredbi koja predviđa da podaci koje "zaštiti" Komisija za zaštitu konkurencije "nemaju...

Besplatna pomoć za pisanje zahteva za pristup informacijama i tužbi u upravnom sporu

Obaveštavamo vas da Transparentnost – Srbija (TS) pruža besplatnu pomoć zainteresovanim građanima i udruženjima koji žele da traže informacije u posedu Predsednika Republike, Narodne skupštine, Vlade Srbije, Vrhovnog kasacionog suda, Ustavnog suda Srbije i Republičkog javnog tužioca oko formulisanja zahteva, ali i u slučajevima kada tražioci ostanu uskraćeni za informacije. U takvim slučajevima, na osnovu člana 22. st. 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jedini pravni lek je vođenje upravnog spora. TS, koja je već vodila mnoge sporove ove vrste, pružiće pomoć tražiocima i u vezi sa time. Sa savetnicima možete komunicirati preko adrese Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena, za jednostavnije konsultacije ili zakazivanje sastanka možete nas zvati na broj 011 3033827.

Širi kontekst

Organizacija Transparentnost – Srbija u periodu od 01. aprila 2015. do 31. marta 2016. sprovodi projekat Jačanje uloge Upravnog suda u borbi protiv korupcije .

Projekat ima za cilj jačanje odgovornosti vlasti i unapređenje okruženja za rad nezavisnih tela kroz podršku Upravnom sudu u poboljšanju transparentnosti rada, kao i građanima i organizacijama civilnog društva sa ciljem boljeg prepoznavanja uloge Upravnog suda u primeni antikorupcijskog zakonodavstva.

Upravni sud ima značajnu ulogu u primeni nekoliko antikorupcijskih propisa. U vezi sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja,Upravni sud je organ kojem se tražioci informacija obraćaju u dve situacije. Oni to mogu učiniti kada im informaciju uskrati Narodne skupština, predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud, Ustavni sud i Republički javni tužilac, jer tada ne mogu izjaviti žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja, već jedino pokrenuti upravni spor. Druga moguća situacija je ona kada tražioci nisu zadovoljni rešenjem Poverenika po žalbi, pa protiv te odluke pokreću upravni spor.

Tako, na primer, po tužbi organizacije Transparentnost Srbija, Upravni sud je 27.11.2014 naložio Generalnom sekretarijatu Vlade RS da nam dostavi informacije o usklađivanju osnivačkih akata javnih preduzeća i imenovanju članova nadzornih odbora javnih preduzeća. Te informacije smo iskoristili u opsežnom istraživanju o prvoj godini primene ovog važnog antikorupcijskog Zakona. Istraživanje je inače pokazalo da mnoge obaveze iz Zakona nisu izvršene uopšte, nisu izvršene u propisanim rokovima ili na propisani način. [pogledajte primer ovde]

Šta konkretno možete očekivati od nas?

  1. Ukoliko tragate za nekim informacijama za koje mislite da su u posedu organa vlasti i spremni ste da se koristite Zakonom o slobodnom pristupu informacijama, mi vas možemo uputiti na to kako da zahtev što bolje formulišete i podnesete. Čini se da je podnošenje zahteva jednostavna stvar, zato što se vrlo često na internetu mogu naći formulari. Međutim, mnogo toga zavisi od načina na koji će pitanje biti postavljeno i od toga da li tražite obaveštenje ili određene dokumente. Dakle, mi Vas možemo, na osnovu desetogodišnjeg iskustva, posavetovati na koji način da uobličite zahtev kako biste dobili precizniji i detaljniji odgovor na pitanja koja vas suštinski zanimaju. Osim saveta o samoj sadržini pitanja, možemo sačiniti i konkretan zahtev i posavetovati Vas o načinu slanja.
  2. Organi vlasti često ignorišu primljene zahteve ili ih odbijaju neformalnim obaveštenjima. Ponekada donose rešenja u kojima se pozivaju na neke razloge zbog kojih se zahtev odbija, ali su ti razlozi formalno ili suštinski neispravni. Ponekada nude jedan vid pristupa informacijama, iako ste tražili neki drugi, kojem mogu da udovolje. U takvim slučajevima treba sačiniti žalbu Povereniku za informacije ili tužbu radi pokretanja upravnog spora (ako informaciju uskrati neki od šest organa vlasti iz člana 22. st. 2). Ponekada će pre pisanja tužbe biti nužno poslati i «požurnicu». Na osnovu velikog iskustva Transparentnosti – Srbija u formulisanju kako žalbi tako i tužbi, moći ćemo da vam pomognemo da ove dokumente uobličite tako da što jasnije predstavite problem Povereniku ili Upravnom sudu i da oborite argumente organa vlasti koji uskraćuje informaciju, ukoliko razlozi za uskraćivanje zaista nisu sasvim opravdani i utemeljeni na Zakonu (što je veoma redak slučaj).

Kako da nam se obratite?

Najpogodnije rešenje je da nam pišete na adresu za prijem elektronske pošte ili na adresu Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena možete nas zvati na broj 011 3033827.

U svakom slučaju, ukoliko nam se obratite za pomoć, sve informacije koje od vas dobijamo ćemo tretirati sa poverenjem i nećemo ih obelodanjivati drugima, osim ako se drugačije dogovorimo.

Opis postupka

U situaciji kada neki od šest najviših državnih organa izčlana 22. st. 2 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. glasnik RS, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010), (Narodna skupština, predsednik Republike Srbije, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud Srbije, Ustavni sud i Republički javni tužioc) ne postupi po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, ne može se izjaviti žalba Povereniku za informacije od javnog značaja, već je obezbeđena sudska zaštita u upravnom sporu pred Upravnim sudom Srbije, pa tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu.

Tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu u situaciji kada neki od šest navedenih državnih organa uopšte ne postupi po zahtevu u propisanom roku, s tim što sud u  ovim situacijama, zahteva da je ispunjen još jedan formalni uslov iz Zakona o upravnim sporovima, a to je da  tražilac ponovi zahtev organu (urgencija) i da ovaj ne odgovori ni u daljem roku od sedam dana po ponovljenom zahtevu.

Druga situacija je da organ vlasti postupi po zahtevu za pristup informacijama i donese rešenje kojim se zahtev delimično ili u celini odbija. Tada tražilac osporava takvo rešenje.

Tužba mora da sadrži ime i prezime, adresu i mesto stanovanja, odnosno naziv i sedište tužioca, označenje upravnog akta protiv koga je tužba podneta, razloge zbog kojih se tužba podnosi, predlog u kom pravcu i obimu se predlaže poništavanje upravnog akta, kao i potpis tužioca.

Tužba se podnosi u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno po isteku naknadnog roka od 7 dana (urgencija) u slučaju „ćutanja uprave“.

Sve tužbe se predaju isključivo u sedištu Upravnog suda u Beogradu, neposredno na šalteru za prijem (radno vreme je od 7.30 do 15.30), ili se šalju poštom, na adresu Beograd, Nemanjina 9.

Uz tužbu (u dovoljnom broju primeraka za sud i tuženi organ) se podnosi kopija upućenog zahteva uz dokaz o prijemu, kao i ponovljeni zahtev uz dokaz o prijemu (urgencija), a u slučaju da je organ doneo rešenje koje se osporava uz tužbu se prilaže i kopija tog rešenja.

 

usaidmala

Vesti