Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Monitoring izbora 2020
  • Inicijative u vezi sa COVID-19
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2020
  • Otvorena vrata pravosuđa
  • Indeks percepcije korupcije (CPI)

Pod lupom

Prev Next

Uticaj predsednika na stabilizaciju elektroenergetskog sistema

Transparentnost Srbija objavila je izveštaj o monitoringu izborne kampanje sa podacima o broju promotivnih aktivnosti funkcionera, odnosno o funkcionerskoj kampanji, sa podacima o pojavljivanju na naslovnim stranicama novina i u dnevnicima pet TV stanica. Deo izveštaja su i brojne preporuke, a možete ga preuzeti sa našeg sajta: https://www.transparentnost.org.rs/index.php/sr/projekti/188-monitoring-izbora-2020 Izveštaj sadrži i brojne primere promotivnih aktivnosti i medijskog izveštavanja o njima. Evo jednog primera, v.d. direktora EPS-a u kampanji sa predsednicima opština: Lokalni zvaničnici na visokom naponu U poslednjih desetak dana pred izbore v.d. direktora EPS-a Milorad Grčić (kome je mandat vd direktora davno istekao) imao je intenzivnu kampanju podrške lokalnim funkcionerima. Tako su...

Zapisnici biračkih odbora

Jedna od retkih preporuka koje je Transparentnost Srbija davala tokom dijaloga o izbornim uslovima, a koje su prihvaćene i primenjene odnosi se na objavljivanje originalnih zapisnika biračkih odbora. To je omogućilo da sada svaki zainteresovani građanin može da uvidi obilje nepravilnosti prilikom sačinjavanja tih zapisnika, a što je ranije bilo dostupno samo RIK i predstavnicima četiri liste koje su na nekom biračkom mestu dobile najviše glasova. Neki od njih su to pravo iskoristili i izneli u javnost podatke o tome da su zapisnike sa biračkih mesta često popunjavali isti ljudi, da su zapisnici sačinjavani navodno odmah po okončanju izbora i da...

Kampanja, ili kako da ništa ne ostane u budžetu

Šta se zna o finansiranju kampanje Na junskim parlamentarnim izborim 2020 ne pitamo se ko će da potroši najviše novca i na kakve aktivnosti. Prvo pitanje je rešeno nelogičnim sistemom za raspodelu budžetskih dotacija, uspostavljenim pre 17 godina i dodatno izvitoperenim izmenama postojećeg Zakona o finansiranju političkih aktivnosti iz 2014[1]. Sistem daje ogromnu prednost onome ko može da računa na najbolji izborni uspeh. Naime, samo 20 posto budžetskog novca se deli svima na jednake delove, a ostatak prema osvojenim mandatima. To omogućava favoritima prema prognozama raspoloženja biračkog tela da svoju premoć dodatno utvrde kroz skupe kampanje.[2] Odgovor na drugo pitanje, o dominantnom...

Intenzivna funkcionerska kampanja odnela primat nad predstavljanjem izbornih lista

Monitoring Transparentnosti Srbija pokazuje da je intenzivna funkcionerska kampanja pred junske parlamentarne izbore zasenila predstavljanje lista učesnika izbora. Iako su u pitanju izbori za narodne poslanike, medijski je dominantna bila promocija Aleksandra Vučića kroz plaćeno oglašavanje, gostovanje u TV emisijama, njegovo umereno prisustvo u promotivnim događajima koji su, međutim, medijski izuzetno dobro plasirani,  te ogroman broj promotivnih aktivnosti drugih zvaničnika koji ne propuštaju priliku da pomenu Aleksandra Vučića. Pri tome se istovremeno promovišu i lokalni zvaničnici. Predsednik, premijerka, dvoje potpredsednika Vlade (Mihajlović i Dačić) i trojica ministara (Vulin, Šarčević i Đorđević) imali su tokom 50 dana kampanje (zaključno sa 17. junom)...

Pretnje OCD, novinarima i aktivistima koji ukazuju na propuste vlasti i nadležnih organa u suprotstavljanju organizovanom kriminalu

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji najoštrije osuđuje i traži hitnu reakciju policije i tužilaštva zbog serijala objava kojima se preti organizacijama civilnog društva, istraživačkim novinarima i aktivistima koji ukazuju na propuste vlasti i nadležnih organa u suprotstavljanju organizovanom kriminalu. Povod oglašavanja je emitovanje video spotova u kojima se istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP-a), Saša Đorđević, neosnovano optužuje da preti predsedniku, kao i video u produkciji tzv. portala Prismotra, u kome se BCBP, osnivač Nacionalnog konventa o EU, označava kao “NATO lobista”. Obe objave su nastale nakon ukazivanja na konkretne propuste u postupanju nadležnih institucija. Nacionalna Avangarda je kreirala spot...

Saopštenje Radne grupe NKEU za Poglavlje 23 - revidiranje Akcionog plana za Poglavlje 23

Ministarstvo pravde Republike Srbije obavestilo je 5. juna 2020. godine Radnu grupu Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 23 o završetku konsultativnog procesa povodom izmene Akcionog plana za Poglavlje 23. Radnoj grupi dostavljen je Izveštaj o javnim konsultacijama sa NKEU koji se odnosi na drugi ciklus konsultacija, a po zahtevu grupe i poslednja verzija Akcionog plana za Poglavlje 23. Kako navode iz Ministarstva Akcioni plan upućen je na mišljenje državnim organima u okviru procedure za usvajanje. Radna grupa apeluje na Vladu da ne usvaja ovaj dokument od strateške važnosti za proces pristupanja Evropskoj uniji ukoliko ga dobije na usvajanje pre održavanja parlamentarnih izbora. Budući da je...

Drobnjak prekršio zakon: Obećao put, pa rekao “sad glasajte”

Nakon najave meštana Kukulovca da neće izaći na birališta zbog neispunjenih izbornih obećanja, u to selo već sutradan došao je direktor JP Putevi Srbije Zoran Drobnjak i obećao da će u kratkom roku ulice biti asfaltirane, a dolazak radnih mašina najavio već za naredni dan, prenosi portal Nova.rs. Međutim, na snimku sa tog skupa jasno se čuje kako Drobnjak nakon toga traži od meštana da "sad izađu na glasanje", a sagovornici Nova.rs navode da u toj izjavi postoje elementi krivičnog dela "davanja i primanja mita u vezi sa glasanjem". Gotovo svi stanovnici sela Kukulovca su pre tri godine na predsedničkim izborima...

Državna uprava i dalje u „v.d. stanju“

Vlada Srbije nastavila je i ove godine da postavlja vršioce dužnosti, donevši do kraja maja 2020. godine 21 rešenjе na šest meseci i 212 rešenja kojim je v.d. status postojećim kadrovima produžen za još tri meseca. Prethodnu godinu, Srbija je završila, suprotno zakonu, sa tek nešto više od jedne trećine rukovodilaca u državnoj upravi koje je Vlada imenovala nakon konkursa, dok ostatak čine vršioci dužnosti. Mada to ukazuje na neznatan boljitak (oko 5%) u odnosu na situaciju krajem 2018[1], očigledno je da Vlada sistemski primenjuje praksu postavljanja lako zamenjivih vršilaca dužnosti umesto profesionalaca čije bi razrešenje morala da argumentuje. Krajem 2018, od...

Besplatna pomoć za pisanje zahteva za pristup informacijama i tužbi u upravnom sporu

Obaveštavamo vas da Transparentnost – Srbija (TS) pruža besplatnu pomoć zainteresovanim građanima i udruženjima koji žele da traže informacije u posedu Predsednika Republike, Narodne skupštine, Vlade Srbije, Vrhovnog kasacionog suda, Ustavnog suda Srbije i Republičkog javnog tužioca oko formulisanja zahteva, ali i u slučajevima kada tražioci ostanu uskraćeni za informacije. U takvim slučajevima, na osnovu člana 22. st. 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jedini pravni lek je vođenje upravnog spora. TS, koja je već vodila mnoge sporove ove vrste, pružiće pomoć tražiocima i u vezi sa time. Sa savetnicima možete komunicirati preko adrese Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena, za jednostavnije konsultacije ili zakazivanje sastanka možete nas zvati na broj 011 3033827.

Širi kontekst

Organizacija Transparentnost – Srbija u periodu od 01. aprila 2015. do 31. marta 2016. sprovodi projekat Jačanje uloge Upravnog suda u borbi protiv korupcije .

Projekat ima za cilj jačanje odgovornosti vlasti i unapređenje okruženja za rad nezavisnih tela kroz podršku Upravnom sudu u poboljšanju transparentnosti rada, kao i građanima i organizacijama civilnog društva sa ciljem boljeg prepoznavanja uloge Upravnog suda u primeni antikorupcijskog zakonodavstva.

Upravni sud ima značajnu ulogu u primeni nekoliko antikorupcijskih propisa. U vezi sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja,Upravni sud je organ kojem se tražioci informacija obraćaju u dve situacije. Oni to mogu učiniti kada im informaciju uskrati Narodne skupština, predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud, Ustavni sud i Republički javni tužilac, jer tada ne mogu izjaviti žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja, već jedino pokrenuti upravni spor. Druga moguća situacija je ona kada tražioci nisu zadovoljni rešenjem Poverenika po žalbi, pa protiv te odluke pokreću upravni spor.

Tako, na primer, po tužbi organizacije Transparentnost Srbija, Upravni sud je 27.11.2014 naložio Generalnom sekretarijatu Vlade RS da nam dostavi informacije o usklađivanju osnivačkih akata javnih preduzeća i imenovanju članova nadzornih odbora javnih preduzeća. Te informacije smo iskoristili u opsežnom istraživanju o prvoj godini primene ovog važnog antikorupcijskog Zakona. Istraživanje je inače pokazalo da mnoge obaveze iz Zakona nisu izvršene uopšte, nisu izvršene u propisanim rokovima ili na propisani način. [pogledajte primer ovde]

Šta konkretno možete očekivati od nas?

  1. Ukoliko tragate za nekim informacijama za koje mislite da su u posedu organa vlasti i spremni ste da se koristite Zakonom o slobodnom pristupu informacijama, mi vas možemo uputiti na to kako da zahtev što bolje formulišete i podnesete. Čini se da je podnošenje zahteva jednostavna stvar, zato što se vrlo često na internetu mogu naći formulari. Međutim, mnogo toga zavisi od načina na koji će pitanje biti postavljeno i od toga da li tražite obaveštenje ili određene dokumente. Dakle, mi Vas možemo, na osnovu desetogodišnjeg iskustva, posavetovati na koji način da uobličite zahtev kako biste dobili precizniji i detaljniji odgovor na pitanja koja vas suštinski zanimaju. Osim saveta o samoj sadržini pitanja, možemo sačiniti i konkretan zahtev i posavetovati Vas o načinu slanja.
  2. Organi vlasti često ignorišu primljene zahteve ili ih odbijaju neformalnim obaveštenjima. Ponekada donose rešenja u kojima se pozivaju na neke razloge zbog kojih se zahtev odbija, ali su ti razlozi formalno ili suštinski neispravni. Ponekada nude jedan vid pristupa informacijama, iako ste tražili neki drugi, kojem mogu da udovolje. U takvim slučajevima treba sačiniti žalbu Povereniku za informacije ili tužbu radi pokretanja upravnog spora (ako informaciju uskrati neki od šest organa vlasti iz člana 22. st. 2). Ponekada će pre pisanja tužbe biti nužno poslati i «požurnicu». Na osnovu velikog iskustva Transparentnosti – Srbija u formulisanju kako žalbi tako i tužbi, moći ćemo da vam pomognemo da ove dokumente uobličite tako da što jasnije predstavite problem Povereniku ili Upravnom sudu i da oborite argumente organa vlasti koji uskraćuje informaciju, ukoliko razlozi za uskraćivanje zaista nisu sasvim opravdani i utemeljeni na Zakonu (što je veoma redak slučaj).

Kako da nam se obratite?

Najpogodnije rešenje je da nam pišete na adresu za prijem elektronske pošte ili na adresu Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena možete nas zvati na broj 011 3033827.

U svakom slučaju, ukoliko nam se obratite za pomoć, sve informacije koje od vas dobijamo ćemo tretirati sa poverenjem i nećemo ih obelodanjivati drugima, osim ako se drugačije dogovorimo.

Opis postupka

U situaciji kada neki od šest najviših državnih organa izčlana 22. st. 2 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. glasnik RS, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010), (Narodna skupština, predsednik Republike Srbije, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud Srbije, Ustavni sud i Republički javni tužioc) ne postupi po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, ne može se izjaviti žalba Povereniku za informacije od javnog značaja, već je obezbeđena sudska zaštita u upravnom sporu pred Upravnim sudom Srbije, pa tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu.

Tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu u situaciji kada neki od šest navedenih državnih organa uopšte ne postupi po zahtevu u propisanom roku, s tim što sud u  ovim situacijama, zahteva da je ispunjen još jedan formalni uslov iz Zakona o upravnim sporovima, a to je da  tražilac ponovi zahtev organu (urgencija) i da ovaj ne odgovori ni u daljem roku od sedam dana po ponovljenom zahtevu.

Druga situacija je da organ vlasti postupi po zahtevu za pristup informacijama i donese rešenje kojim se zahtev delimično ili u celini odbija. Tada tražilac osporava takvo rešenje.

Tužba mora da sadrži ime i prezime, adresu i mesto stanovanja, odnosno naziv i sedište tužioca, označenje upravnog akta protiv koga je tužba podneta, razloge zbog kojih se tužba podnosi, predlog u kom pravcu i obimu se predlaže poništavanje upravnog akta, kao i potpis tužioca.

Tužba se podnosi u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno po isteku naknadnog roka od 7 dana (urgencija) u slučaju „ćutanja uprave“.

Sve tužbe se predaju isključivo u sedištu Upravnog suda u Beogradu, neposredno na šalteru za prijem (radno vreme je od 7.30 do 15.30), ili se šalju poštom, na adresu Beograd, Nemanjina 9.

Uz tužbu (u dovoljnom broju primeraka za sud i tuženi organ) se podnosi kopija upućenog zahteva uz dokaz o prijemu, kao i ponovljeni zahtev uz dokaz o prijemu (urgencija), a u slučaju da je organ doneo rešenje koje se osporava uz tužbu se prilaže i kopija tog rešenja.

 

usaidmala

Vesti