Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Monitoring izbora 2020
  • Inicijative u vezi sa COVID-19
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2020
  • Otvorena vrata pravosuđa
  • Indeks percepcije korupcije (CPI)

Pod lupom

Prev Next

Javnost još čeka potpune i proverljive informacije o testiranim, obolelim i preminulim osobama iz informacionog sistema COVID-19

Saopštenje Koalicije za slobodu pristupa informacijama Javna potvrda sumnji da su tokom leta objavljivani netačni podaci o broju preminulih lica od COVID – 19, prebacivanje odgovornosti za to na neimenovene „informatičare“, i odsustvo bilo kakve reakcije od strane „informatičara“, instituta „Milan Jovanović – Batut“ i Vlade Srbije, više nego ikad potvrđuje potrebu da javnosti budu stavljeni na raspolaganje autentični podaci iz Informacionog sistema COVID-19. Jedino na taj način je moguće proveriti da li je do netačnosti došlo prilikom unosa podataka u bazu ili su oni naknadno lažirani. U Srbiji je pravo na pristup informacijama tokom pandemije ozbiljno ugroženo neopravdanim označavanjem tajnosti, naročito...

Direktori javnih preduzeća u v.d. stanju pod jakom kontrolom vlasti

Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbije, i Biljana Stepanović, glavna urednica Nove Ekonomije, ocenili su u Novom danu da je za sređivanje stanja prilikom izbora direktora javnih preduzeća neophodna politička volja, kao i da ovakvo stanje odgovara vlasti zato što ih na taj način drži pod kontrolom. Podsetimo, umesto da budu izabrani na konkursima kako zakon nalaže, od 34 preduzeća u državnom vlasništvu, direktore je u čak 22 Vlada Srbije imenovala kao vršioce dužnosti. U 19 preduzeća direktorima u v.d. stanju istekao je mandat, koji je zakonom ograničen na najduže 12 meseci. Transparentnost Srbija podnela je Ministarstvu privrede predlog da za...

Šta je TS odgovorila na upit Kancelarije za IT tehnologije

U vezi sa izjavom predsednice Vlade o tome da se Kancelarija za informacione tehnologije konsultovala sa Transparentnosti Srbija u vezi sa pitanjem mogućeg sukoba interesa, u nastavku objavljujemo pisani odgovor koji je programski direktor TS dostavio pomoćniku direktora Kancelarije, na upit za mišljenje o tome da li Kancelarija ima pravo da zaključi ugovor sa firmom u čijem upravljanju učestvuje brat predsednice Vlade, a koja je dostavila najpovoljniju ponudu. PItanje je postavljeno u telefonskom razgovoru, na poziv predstavnika Kancelarije za informacione tehnologije 31.10.2019. To je inače bio period nakon otvaranja ponuda (24.10.2019), a pre donošenja odluke o dodeli ugovora (15.11.2019):   From: nemanja nenadic <nXXXXXXXX@XXXXX.rs>Sent: četvrtak, 31. oktobar...

Podzakonski akti za primenu Zakona o javnim nabavkama

Transparentnost Srbija pozvala je Kancelariju za javne nabavke da naknadno organizuje javnu raspravu o nacrtu podzakonskih akata kojima se uređuje primena novog Zakona o javnim nabavkama. Zbog situacije sa pandemijom COVID-19 i rokova za početak primene novog Zakona, Kancelarija nije bila u prilici da o nacrtu podzakonskih akata organizuje javnu raspravu, niti konsultacije sa svim relevantnim subjektima, u skladu sa svojim obavezama iz člana 77. stav 4. Zakona o državnoj upravi. Kao prilog za konsultacije koje bi se sada mogle organizovati, na način koji je primeren epidemiološkoj situaciji, i kao podsticaj da se one otpočnu, TS je uputila predloge za dopunu tri...

Saopštenje Poverenika povodom Međunarodnog dana prava javnosti da zna

Međunarodni dan prava javnosti da zna, obeležen je 15. put u Srbiji, skupom u organizaciji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Misije OEBS u Srbiji, Koalicije za slobodu pristupa informacijama, Udruženja novinara Srbije i Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Skup je organizovan u skladu sa protivpandemijskim merama, pa su samo dobitnici nagrada i govornici bili u svečanoj sali Kluba poslanika, dok su svi ostali zainteresovani mogli da prate događaj uživo. Govornici su bili poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici, šef Misije OEBS u...

Saopštenje Transparency International povodom Međunarodnog dana prava javnosti da zna

Pravo na informacije je ključno tokom krize COVID-19 nije razlog za sprečavanja pristupa informacijama od javnog značaja Ovog 28. septembra, Međunarodnog dana prava javnosti da zna (Right to Know Day), globalna mreža Transparency International poziva sve vlade i i druge organe vlasti da osiguraju da kriza u vezi sa korona virusom ne bude izgovor za ograničavanje prava građana na informacije. Zakonski uslovi i procedure u praksi za pristup informacijama treba da se vrate na stanje od pre pandemije, pa čak i poboljšaju. Transparentna i pravovremena razmena informacija sa javnošću, kako na proaktivnoj osnovi, tako i na zahtev, presudna je za zaštitu javnog zdravlja...

APR reagovao na inicijativu Transparentnosti

Nakon što smo uputili inicijative Ministarstvu privrede i Agenciji za privredne registre da reše problem nezakonitih direktora javnih preduzeća, kojima je davno istekao mandat, dobili smo brzi odgovor od APR-a. Jednim mejlom su nam na svih 19 dopisa odgovorili da nisu nadležni da menjaju podatke. Nismo odustali, pa smo se obratili novim dopisom, ukazavši u prigovoru da postoje koraci koje mogu da preduzmu. To je urodilo plodom - dobili smo konačno odgovor da APR sama ne može da izmeni podatke ali će odmah proslediti inicijativu Ministarstvu privrede. Ministarstvo sada ima na stolu dve inicijative - našu i ovu prosleđenu od APR-a. Jasno je da...

Šta su ključna pitanja kod nabavke Vladine Kancelarije od firme Asseco?

Kao reakciju na konferenciju potpredsednice Stranke slobode i pravde, Marinike Tepić, direktor Vladine Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Mihailo Jovanović organizovao je svoju konferenciju za štampu 23. septembra 2020. Sve to je u vezi sa nabavkom softvera Centralnog registra stanovništva od firme Asseco SEE, u kojoj je jedan od direktora brat predsednice Vlade. Na ovoj konferenciji direktor Kancelarije je pročitao i neke delove iz dopisa koji je programski direktor Transparentnosti, Nemanja Nenadić uputio pomoćniku direktora te Kancelarije, kao odgovor na njegovo pitanje o mogućem sukobu interesa kod sprovođenju ove nabavke. Na usmeni upit predstavnika Kancelarije od 31. oktobra 2019, Nenadić je odgovorio...

Besplatna pomoć za pisanje zahteva za pristup informacijama i tužbi u upravnom sporu

Obaveštavamo vas da Transparentnost – Srbija (TS) pruža besplatnu pomoć zainteresovanim građanima i udruženjima koji žele da traže informacije u posedu Predsednika Republike, Narodne skupštine, Vlade Srbije, Vrhovnog kasacionog suda, Ustavnog suda Srbije i Republičkog javnog tužioca oko formulisanja zahteva, ali i u slučajevima kada tražioci ostanu uskraćeni za informacije. U takvim slučajevima, na osnovu člana 22. st. 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jedini pravni lek je vođenje upravnog spora. TS, koja je već vodila mnoge sporove ove vrste, pružiće pomoć tražiocima i u vezi sa time. Sa savetnicima možete komunicirati preko adrese Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena, za jednostavnije konsultacije ili zakazivanje sastanka možete nas zvati na broj 011 3033827.

Širi kontekst

Organizacija Transparentnost – Srbija u periodu od 01. aprila 2015. do 31. marta 2016. sprovodi projekat Jačanje uloge Upravnog suda u borbi protiv korupcije .

Projekat ima za cilj jačanje odgovornosti vlasti i unapređenje okruženja za rad nezavisnih tela kroz podršku Upravnom sudu u poboljšanju transparentnosti rada, kao i građanima i organizacijama civilnog društva sa ciljem boljeg prepoznavanja uloge Upravnog suda u primeni antikorupcijskog zakonodavstva.

Upravni sud ima značajnu ulogu u primeni nekoliko antikorupcijskih propisa. U vezi sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja,Upravni sud je organ kojem se tražioci informacija obraćaju u dve situacije. Oni to mogu učiniti kada im informaciju uskrati Narodne skupština, predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud, Ustavni sud i Republički javni tužilac, jer tada ne mogu izjaviti žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja, već jedino pokrenuti upravni spor. Druga moguća situacija je ona kada tražioci nisu zadovoljni rešenjem Poverenika po žalbi, pa protiv te odluke pokreću upravni spor.

Tako, na primer, po tužbi organizacije Transparentnost Srbija, Upravni sud je 27.11.2014 naložio Generalnom sekretarijatu Vlade RS da nam dostavi informacije o usklađivanju osnivačkih akata javnih preduzeća i imenovanju članova nadzornih odbora javnih preduzeća. Te informacije smo iskoristili u opsežnom istraživanju o prvoj godini primene ovog važnog antikorupcijskog Zakona. Istraživanje je inače pokazalo da mnoge obaveze iz Zakona nisu izvršene uopšte, nisu izvršene u propisanim rokovima ili na propisani način. [pogledajte primer ovde]

Šta konkretno možete očekivati od nas?

  1. Ukoliko tragate za nekim informacijama za koje mislite da su u posedu organa vlasti i spremni ste da se koristite Zakonom o slobodnom pristupu informacijama, mi vas možemo uputiti na to kako da zahtev što bolje formulišete i podnesete. Čini se da je podnošenje zahteva jednostavna stvar, zato što se vrlo često na internetu mogu naći formulari. Međutim, mnogo toga zavisi od načina na koji će pitanje biti postavljeno i od toga da li tražite obaveštenje ili određene dokumente. Dakle, mi Vas možemo, na osnovu desetogodišnjeg iskustva, posavetovati na koji način da uobličite zahtev kako biste dobili precizniji i detaljniji odgovor na pitanja koja vas suštinski zanimaju. Osim saveta o samoj sadržini pitanja, možemo sačiniti i konkretan zahtev i posavetovati Vas o načinu slanja.
  2. Organi vlasti često ignorišu primljene zahteve ili ih odbijaju neformalnim obaveštenjima. Ponekada donose rešenja u kojima se pozivaju na neke razloge zbog kojih se zahtev odbija, ali su ti razlozi formalno ili suštinski neispravni. Ponekada nude jedan vid pristupa informacijama, iako ste tražili neki drugi, kojem mogu da udovolje. U takvim slučajevima treba sačiniti žalbu Povereniku za informacije ili tužbu radi pokretanja upravnog spora (ako informaciju uskrati neki od šest organa vlasti iz člana 22. st. 2). Ponekada će pre pisanja tužbe biti nužno poslati i «požurnicu». Na osnovu velikog iskustva Transparentnosti – Srbija u formulisanju kako žalbi tako i tužbi, moći ćemo da vam pomognemo da ove dokumente uobličite tako da što jasnije predstavite problem Povereniku ili Upravnom sudu i da oborite argumente organa vlasti koji uskraćuje informaciju, ukoliko razlozi za uskraćivanje zaista nisu sasvim opravdani i utemeljeni na Zakonu (što je veoma redak slučaj).

Kako da nam se obratite?

Najpogodnije rešenje je da nam pišete na adresu za prijem elektronske pošte ili na adresu Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena možete nas zvati na broj 011 3033827.

U svakom slučaju, ukoliko nam se obratite za pomoć, sve informacije koje od vas dobijamo ćemo tretirati sa poverenjem i nećemo ih obelodanjivati drugima, osim ako se drugačije dogovorimo.

Opis postupka

U situaciji kada neki od šest najviših državnih organa izčlana 22. st. 2 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. glasnik RS, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010), (Narodna skupština, predsednik Republike Srbije, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud Srbije, Ustavni sud i Republički javni tužioc) ne postupi po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, ne može se izjaviti žalba Povereniku za informacije od javnog značaja, već je obezbeđena sudska zaštita u upravnom sporu pred Upravnim sudom Srbije, pa tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu.

Tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu u situaciji kada neki od šest navedenih državnih organa uopšte ne postupi po zahtevu u propisanom roku, s tim što sud u  ovim situacijama, zahteva da je ispunjen još jedan formalni uslov iz Zakona o upravnim sporovima, a to je da  tražilac ponovi zahtev organu (urgencija) i da ovaj ne odgovori ni u daljem roku od sedam dana po ponovljenom zahtevu.

Druga situacija je da organ vlasti postupi po zahtevu za pristup informacijama i donese rešenje kojim se zahtev delimično ili u celini odbija. Tada tražilac osporava takvo rešenje.

Tužba mora da sadrži ime i prezime, adresu i mesto stanovanja, odnosno naziv i sedište tužioca, označenje upravnog akta protiv koga je tužba podneta, razloge zbog kojih se tužba podnosi, predlog u kom pravcu i obimu se predlaže poništavanje upravnog akta, kao i potpis tužioca.

Tužba se podnosi u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno po isteku naknadnog roka od 7 dana (urgencija) u slučaju „ćutanja uprave“.

Sve tužbe se predaju isključivo u sedištu Upravnog suda u Beogradu, neposredno na šalteru za prijem (radno vreme je od 7.30 do 15.30), ili se šalju poštom, na adresu Beograd, Nemanjina 9.

Uz tužbu (u dovoljnom broju primeraka za sud i tuženi organ) se podnosi kopija upućenog zahteva uz dokaz o prijemu, kao i ponovljeni zahtev uz dokaz o prijemu (urgencija), a u slučaju da je organ doneo rešenje koje se osporava uz tužbu se prilaže i kopija tog rešenja.

 

usaidmala

Vesti