Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • KORUPCIJA NA VISOKOM NIVOU I ZAKONI KROJENI PO MERI PRIVATNIH INTERESA U SRBIJI
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2021
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Inicijative u vezi sa COVID-19
  • Otvorena vrata pravosuđa
  • Indeks percepcije korupcije (CPI)
  • BICA Izveštaj o stanju u Srbiji

Pod lupom

Prev Next

Ima li direktora u javnim preduzećima

Više od 70 odsto republičkih preduzeća na koje se primenjuje Zakon o javnim preduzećima imaju vršioce dužnosti ili direktore čiji mandat nije u skladu sa zakonom, izjavio je programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić, i ocenio da se u tom slučaju umesto primene pribegava promeni zakona. Nenadić je na skupu "Ima li direktora u javnim preduzećima", u organizaciji Biznis info grupe, ukazao da Vlada ima sva sredstva na raspolaganju da pitanje vršilaca dužnosti jednostavno razreši tako što će sprovesti konkurse za izbor direktora u skladu sa zakonom."Mi sada imamo problem ne samo njihovog vd stanja već i nezakonitog rada, i to...

Funkcionerski keš, GRECO obaveze i „neposlušni“ odbor

U Skupštini se ponovo menja Zakon o sprečavanju korupcije, a da nije bilo rasprave čak ni o onim izmenama koje su u njemu bitne niti će ih po svoj prilici biti pre usvajanja. Sve se to dešava u još jednom talasu urgentnog doterivanja pred izveštaj koji Srbija treba da pošalje GRECO, a u vezi sa obavezama koje je trebalo ispuniti još pre pet godina.  Donošenje i prethodne izmene Zakon o sprečavanju korupcije, iako usvojen krajem maja 2019, a počeo da se primenjuje od 1.9.2020, sada se menja već treći put. Glavni problem sa tim zakonom, kao što sam ovde već pisao, jeste to...

Predlog za poboljšanje Vladinog predloga izmena Zakona o sprečavanju korupcije

Transparentnost Srbija je, u ime koalicije PrEUgovor, čija je članica, dostavila poslaničkim grupama i radnim telima Narodne skupštine, Vladi Srbije, Ministarstvu pravde, Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo i Agenciji za sprečavanje korupcije predloge za poboljšanje Vladinog predloga izmena i dopuna Zakona o sprečavanju korupcije.   Reč je o 10 konkretnih amandmana.   Zakon o sprečavanju korupcije imao je dvostruki debi – najpre je, krajem maja 2019. godine, Zakon „stupio na snagu“, da bi 1. septembra 2020. počela njegova primena. Ministarstvo pravde je početak primena Zakona propratilo objašnjenjem da je usaglašen sa preporukama država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope (GREKO) i da su njegovi osnovni...

TS traži informacije u vezi sa "Pokretnom kancelarijom Gorana Vesića"

Transparentnost Srbija uputila  je Gradu Beogradu i Agenciji za sprečavanje korupcije više zahteva za dostavljanje informacija u vezi sa “Pokretnom kancelarijom Gorana Vesića”. Zamenik gradonačelnika objavio je, naime, da u okviru “akcije Beograd pobeđuje” u društvu rukovodilaca javnih preduzeća obilazi građane kombi vozilom (kamperom) koji je lično dobio na  korišćenje od svog prijatelja, advokata. U vezi sa ovim navodima, TS je od Grada Beograda zatražila sledeće informacije, odnosno dokumente: Dokument o akciji “Beograd pobeđuje”, koja je obznanjena na sajtu Grada Beograda, a iz koga se može videti šta su ciljevi ove akcije, koga Grad Beograd treba da pobedi u okviru ove akcije...

Poverenik poništio rešenje RFZO kojim je uskraćen pristup podacima o Covid-19 nabavkama

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, rešavajući po žalbi Transparentnosti, poništio je 1. septembra 2021. rešenje kojim je Republički fond zdravstvenog osiguranja odbio da dostavi podatke o vrednosti sprovedenih nabavki radi suprotstavljanja pandemiji. Poverenik je takođe naložio RFZO da utvrdi „da li postoje svi uslovi da se isključi ili ograniči slobodan pristup informacijama“, a ako je to slučaj, „da li bi u konkretnom slučaju i koje teške pravne ili druge posledice realno mogle nastupiti ukoliko se tražene informacije učine dostupnim javnosti“.  Transparentnost Srbija je u julu prošle godine od RFZO tražila podatke o nabavkama iz prve...

Mnoge Vučićeve aktivnosti za cilj imaju promociju stranke

Programski direktor Transparenstnosti Srbija Nemanja Nenadić izjavio je da mnoge aktivnosti predsednika Srbije Aleksandra Vučića i drugih javnih funkcionera poslednjih meseci imaju za cilj promociju stranke kojoj pripadaju za izbore sledeće godine, ali da takvi vidovi promocije nisu uredjeni postojećim zakonima. "Iako je povod okupljanja nešto drugo, sve te aktivnosti i masovna okupljanja imaju za rezultat promociju javnih funkcionera, a posredno i političkih stranaka kojima oni pripadaju", rekao je Nenadić za agenciju Beta. Kako je Nenadić dodao, prema Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti izborna kampanja je samo ono što se desi "nakon raspisvanja izbora", pa ukoliko stranke imaju neke troškove u vezi...

Korisni, ali nedovoljni predlozi sa dijaloga o izbornim uslovima

Transparentnost Srbija ukazuje da predlozi sa dva međustranačka dijaloga o izbornim uslovima koji su do sada objavljeni ne nude jasna rešenja za neke od najvažnijih problema finansiranja izborne kampanje i korišćenja javne funkcije za promociju političkih subjekata. Imajući u vidu da je preduslov za unapređenje izbornog ambijenta neophodna izmena propisa, a da je do početka izborne kampanje ostalo manje od pola godine, postoji realna opasnost da do promena dođe bez javne rasprave. Podsećamo da je uporedo sa ovim dijalozima radna grupa Vlade Srbije za saradnju sa OEBS/ODIHR u junu ove godine već uputila ODIHR nacrt izmena i dopuna Zakona o...

Saopštenje povodom rada na novom Zakonu o javnom informisanju i medijima

Asocijacija medija, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“, Transparentnost Srbija i Udruženje novinara Srbije (UNS), saopštili su danas da su se Vladi Republike Srbije i Ministarstvu kulture i informisanja obratili dopisima u kojima su izrazili zabrinutost dosadašnjim radom Radne grupe Ministarstva kulture i informisanja za izradu radne verzije Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima. Asocijacija medija, ANEM, AOM, NDNV, NUNS, Lokal Pres, Transparentnost Srbija i UNS, prihvatili su ciljeve definisane Strategijom razvoja sistema...

Besplatna pomoć za pisanje zahteva za pristup informacijama i tužbi u upravnom sporu

Obaveštavamo vas da Transparentnost – Srbija (TS) pruža besplatnu pomoć zainteresovanim građanima i udruženjima koji žele da traže informacije u posedu Predsednika Republike, Narodne skupštine, Vlade Srbije, Vrhovnog kasacionog suda, Ustavnog suda Srbije i Republičkog javnog tužioca oko formulisanja zahteva, ali i u slučajevima kada tražioci ostanu uskraćeni za informacije. U takvim slučajevima, na osnovu člana 22. st. 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jedini pravni lek je vođenje upravnog spora. TS, koja je već vodila mnoge sporove ove vrste, pružiće pomoć tražiocima i u vezi sa time. Sa savetnicima možete komunicirati preko adrese Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena, za jednostavnije konsultacije ili zakazivanje sastanka možete nas zvati na broj 011 3033827.

Širi kontekst

Organizacija Transparentnost – Srbija u periodu od 01. aprila 2015. do 31. marta 2016. sprovodi projekat Jačanje uloge Upravnog suda u borbi protiv korupcije .

Projekat ima za cilj jačanje odgovornosti vlasti i unapređenje okruženja za rad nezavisnih tela kroz podršku Upravnom sudu u poboljšanju transparentnosti rada, kao i građanima i organizacijama civilnog društva sa ciljem boljeg prepoznavanja uloge Upravnog suda u primeni antikorupcijskog zakonodavstva.

Upravni sud ima značajnu ulogu u primeni nekoliko antikorupcijskih propisa. U vezi sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja,Upravni sud je organ kojem se tražioci informacija obraćaju u dve situacije. Oni to mogu učiniti kada im informaciju uskrati Narodne skupština, predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud, Ustavni sud i Republički javni tužilac, jer tada ne mogu izjaviti žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja, već jedino pokrenuti upravni spor. Druga moguća situacija je ona kada tražioci nisu zadovoljni rešenjem Poverenika po žalbi, pa protiv te odluke pokreću upravni spor.

Tako, na primer, po tužbi organizacije Transparentnost Srbija, Upravni sud je 27.11.2014 naložio Generalnom sekretarijatu Vlade RS da nam dostavi informacije o usklađivanju osnivačkih akata javnih preduzeća i imenovanju članova nadzornih odbora javnih preduzeća. Te informacije smo iskoristili u opsežnom istraživanju o prvoj godini primene ovog važnog antikorupcijskog Zakona. Istraživanje je inače pokazalo da mnoge obaveze iz Zakona nisu izvršene uopšte, nisu izvršene u propisanim rokovima ili na propisani način. [pogledajte primer ovde]

Šta konkretno možete očekivati od nas?

  1. Ukoliko tragate za nekim informacijama za koje mislite da su u posedu organa vlasti i spremni ste da se koristite Zakonom o slobodnom pristupu informacijama, mi vas možemo uputiti na to kako da zahtev što bolje formulišete i podnesete. Čini se da je podnošenje zahteva jednostavna stvar, zato što se vrlo često na internetu mogu naći formulari. Međutim, mnogo toga zavisi od načina na koji će pitanje biti postavljeno i od toga da li tražite obaveštenje ili određene dokumente. Dakle, mi Vas možemo, na osnovu desetogodišnjeg iskustva, posavetovati na koji način da uobličite zahtev kako biste dobili precizniji i detaljniji odgovor na pitanja koja vas suštinski zanimaju. Osim saveta o samoj sadržini pitanja, možemo sačiniti i konkretan zahtev i posavetovati Vas o načinu slanja.
  2. Organi vlasti često ignorišu primljene zahteve ili ih odbijaju neformalnim obaveštenjima. Ponekada donose rešenja u kojima se pozivaju na neke razloge zbog kojih se zahtev odbija, ali su ti razlozi formalno ili suštinski neispravni. Ponekada nude jedan vid pristupa informacijama, iako ste tražili neki drugi, kojem mogu da udovolje. U takvim slučajevima treba sačiniti žalbu Povereniku za informacije ili tužbu radi pokretanja upravnog spora (ako informaciju uskrati neki od šest organa vlasti iz člana 22. st. 2). Ponekada će pre pisanja tužbe biti nužno poslati i «požurnicu». Na osnovu velikog iskustva Transparentnosti – Srbija u formulisanju kako žalbi tako i tužbi, moći ćemo da vam pomognemo da ove dokumente uobličite tako da što jasnije predstavite problem Povereniku ili Upravnom sudu i da oborite argumente organa vlasti koji uskraćuje informaciju, ukoliko razlozi za uskraćivanje zaista nisu sasvim opravdani i utemeljeni na Zakonu (što je veoma redak slučaj).

Kako da nam se obratite?

Najpogodnije rešenje je da nam pišete na adresu za prijem elektronske pošte ili na adresu Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena možete nas zvati na broj 011 3033827.

U svakom slučaju, ukoliko nam se obratite za pomoć, sve informacije koje od vas dobijamo ćemo tretirati sa poverenjem i nećemo ih obelodanjivati drugima, osim ako se drugačije dogovorimo.

Opis postupka

U situaciji kada neki od šest najviših državnih organa izčlana 22. st. 2 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. glasnik RS, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010), (Narodna skupština, predsednik Republike Srbije, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud Srbije, Ustavni sud i Republički javni tužioc) ne postupi po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, ne može se izjaviti žalba Povereniku za informacije od javnog značaja, već je obezbeđena sudska zaštita u upravnom sporu pred Upravnim sudom Srbije, pa tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu.

Tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu u situaciji kada neki od šest navedenih državnih organa uopšte ne postupi po zahtevu u propisanom roku, s tim što sud u  ovim situacijama, zahteva da je ispunjen još jedan formalni uslov iz Zakona o upravnim sporovima, a to je da  tražilac ponovi zahtev organu (urgencija) i da ovaj ne odgovori ni u daljem roku od sedam dana po ponovljenom zahtevu.

Druga situacija je da organ vlasti postupi po zahtevu za pristup informacijama i donese rešenje kojim se zahtev delimično ili u celini odbija. Tada tražilac osporava takvo rešenje.

Tužba mora da sadrži ime i prezime, adresu i mesto stanovanja, odnosno naziv i sedište tužioca, označenje upravnog akta protiv koga je tužba podneta, razloge zbog kojih se tužba podnosi, predlog u kom pravcu i obimu se predlaže poništavanje upravnog akta, kao i potpis tužioca.

Tužba se podnosi u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno po isteku naknadnog roka od 7 dana (urgencija) u slučaju „ćutanja uprave“.

Sve tužbe se predaju isključivo u sedištu Upravnog suda u Beogradu, neposredno na šalteru za prijem (radno vreme je od 7.30 do 15.30), ili se šalju poštom, na adresu Beograd, Nemanjina 9.

Uz tužbu (u dovoljnom broju primeraka za sud i tuženi organ) se podnosi kopija upućenog zahteva uz dokaz o prijemu, kao i ponovljeni zahtev uz dokaz o prijemu (urgencija), a u slučaju da je organ doneo rešenje koje se osporava uz tužbu se prilaže i kopija tog rešenja.

 

usaidmala

Vesti