Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • KORUPCIJA NA VISOKOM NIVOU I ZAKONI KROJENI PO MERI PRIVATNIH INTERESA U SRBIJI
  • Inicijative u vezi sa COVID-19
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2020
  • Otvorena vrata pravosuđa
  • Indeks percepcije korupcije (CPI)
  • BICA Izveštaj o stanju u Srbiji

Pod lupom

Prev Next

Retroaktivno postavljanje vd direktora agencija nije pravno dopušteno

Vlada Srbije je na sednici održanoj 15. aprila 2021. godine postavila Filipa Radovića za vršioca dužnosti direktora Agencije za zaštitu životne sredine, ali retroaktivno na tri meseca, počev od 9. oktobra 2020. godine, pri čemu je u trenutku postavljenja već bio istekao i period na koji je imenovan. Ovde je očigledno bio cilj da se, kroz retroaktivno postavljenje ozakone akti koje je taj bivši vršilac dužnosti direktora donosio u periodu dok nije imao pravo da donosi odluke u ime Agencije, kaže za portal N1 Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija. „Nije mi poznato da se dešavalo ovako nešto, da Vlada vrši...

Bez suštinske promene ponašanja javnih funkcionera i poslanika nema vladavine prava

Saopštenje Radne grupe Nacionalnog konventa za EU za Poglavlje 23: Povodom niza aktivnosti Vlade na formalnom sprovođenju Akcionog plana za Poglavlje 23, Radna grupa za Poglavlje 23 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji upozorava da isključivo formalno ispunjavanje merila bez suštinske promene ponašanja, ne dovodi do unapređenja vladavine prava i poštovanja principa podele vlasti. Visoki savet sudstva 15. aprila 2021. godine doneo Odluku o izmenama dopunama Poslovnika Visokog saveta sudstva i time uspostavio mehanizam koji će omogućiti Savetu direktno reagovanje na slučajeve nedozvoljenog uticaja na sudstvo i sudije. Budući da su upravo javni funkcioneri i poslanici ti koji najčeće komentarišu rad i odluke sudija...

Predlozi TS za rad ogranka GOPAK-a u Srbiji

Predstavnici TS su prisustvovali prvoj sednici Izvršnog odbora Globalne organizacije parlamentaraca za borbu protiv korupcije (GOPAK) u Srbiji koji je izabran u novom sazivu Narodne skupštine. Dobili smo priliku da predložimo konkretne aktivnosti koje bi nacionalni ogranak GOPAK mogao da preduzme ili inicira u narednim mesecima, imajući u vidu oblast rada ovog tela, međunarodne obaveze Srbije u borbi protiv korupcije i aktivnosti Vlade i nezavisnih državnih organa. Između ostalog, predložili smo sledeće: Da GOPAK inicira organizovanje javnog slušanja u vezi sa ispunjavanjem preporuka GRECO, o čemu Srbija treba da izvesti do 31. oktobra 2021. U okviru ove teme, posebnu pažnju bi...

Srbija potpuno sprovela četiri od 17 preporuka GRECO

Srbija je većinu preporuka Grupe država protiv korupcije (GRECO) za sprečavanje korupcije medju poslanicima, sudijama i tužiocima sprovela samo delimično a potpuno je sprovela nešto manje od četvrtine, navodi se u godišnjem izveštaju ovog tela Saveta Evrope, prenosi Beta. Od 17 preporuka, potpuno su sprovedene četiri a 12 delimično, dok je jedna ostala nesprovedena. Izraženo u procentima, Srbija je potpuno sprovela 23,5 odsto a delimično 70,6 odsto preporuka, što je ispod proseka na nivou GRECO. Naime, u izveštaju se navodi da su članice GRECO do kraja 2020. potpuno sprovele gotovo 40 odsto preporuka za sprečavanje korupcije medju poslanicima, sudijama i tužiocima. U zemljama...

Najteže se utvrđuje korupcija „dođeš mi, dođem ti"

Od brojnih vidova korupcije, možda se najteže utvrđuje „razmena usluga", kaže za "Biznis i finansije" Nemanja Nenadić, programski direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija, koji ove godine u svoju „radnu knjižicu" beleži dvadesetu godinu staža u borbi protiv korupcije. Od tada do danas, uvećalo se znanje i bitno promenio stav građana prema korupciji. Ona je smanjena, ali je moglo da se uradi mnogo više da je bilo političke volje, ističe Nenadić, sa kojim razgovaramo o uticaju potkupljivanja na privredu i rizicima od povećanja državne korupcije tokom pandemije. Iako Nemanju Nenadića odmah  povezujemo sa borbom protiv korupcije, on nije planirao da se specijalizuje...

Minić: Gde nema konkurencije veći je rizik od korupcije

Zlatko Minić, član Upravnog odbora Transparentnosti Srbija, u intervjuu za portal UGS Nezavisnost objašanjav da gde god nema konkurencije i gde se skrivaju ugovori, praktično se omogućava korupcija.    Naš sagovornik smatra da vlast u Srbiji počiva na koruptivnoj piramidi koja opstaje na arčenju javnih resursa i nekontrolisanom trošenju novca poreskih obveznika. Zašto je u Srbiji neefikasna borba protiv sistemske korupcije?  – Najlakši odgovor na to pitanje bi bio da nema političke volje, međutim pored toga potrebni su odgovarajući propisi i mehanizmi koji bi omogućili otkrivanje korupcije, kao i represivni (policija i tužilaštvo) i nezavisni sudski organi koji bi procesuirali slučajeve korupcije. Jasno je...

Koncesija za aerodrom – da li je povređen javni interes u vezi sa kupovinom zemljišta

Istraživanje KRIK-a o koncesiji za beogradski aerodrom pruža dodatne razloge da se otvori pitanje da li je kod ovog posla javni interes bio valjano zaštićen. Odgovora na to pitanje nema, jer Vlada Srbije, više od dve godine nakon zaključenja ugovora neke od najznačajnijih podataka tretira kao tajne. Prema podacima do kojih je došao KRIK, koncesionar za beogradski aerodrom je za kupovinu zemljišta koje je potrebno radi proširenja kapaciteta aerodroma platio 4,36 puta više od vrednosti zemljišta koja je procenjena u jednom od neobjavljenih priloga ugovora između Vlade Srbije i „Vansija“ iz 2018 (436, naspram 100 evra po kvadratnom metru, a ukupno...

Kada Administrativni odbor administrira

Uvod U iščekivanju pismenog otpravka odluke Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja (u daljem tekstu: Odbor), čiju je izradu javno najavio predsednik Odbora, narodni poslanik Aleksandar Martinović, moramo ukratko da se osvrnemo na neke od najzanimljivijih trenutaka sednice od 23.3.2021. na kojoj su ''razmatrane'' prijave podnete zbog povreda odredaba Kodeksa ponašanja narodnih poslanika (u daljem tekstu: Kodeks). ’’Razmatrane’’ jer će način na koji je Odbor odlučivao o prvim prijavama podnetim zbog nepoštovanja Kodeksa zasluženo ući u skupštinske anale. I verovatno ostaviti još jedan trajan ožiljak na percepciju javnosti o narodnim poslanicima i radu Narodne skupštine. Neizvesno je samo da li će ova sednica Odbora dovesti do...

Besplatna pomoć za pisanje zahteva za pristup informacijama i tužbi u upravnom sporu

Obaveštavamo vas da Transparentnost – Srbija (TS) pruža besplatnu pomoć zainteresovanim građanima i udruženjima koji žele da traže informacije u posedu Predsednika Republike, Narodne skupštine, Vlade Srbije, Vrhovnog kasacionog suda, Ustavnog suda Srbije i Republičkog javnog tužioca oko formulisanja zahteva, ali i u slučajevima kada tražioci ostanu uskraćeni za informacije. U takvim slučajevima, na osnovu člana 22. st. 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jedini pravni lek je vođenje upravnog spora. TS, koja je već vodila mnoge sporove ove vrste, pružiće pomoć tražiocima i u vezi sa time. Sa savetnicima možete komunicirati preko adrese Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena, za jednostavnije konsultacije ili zakazivanje sastanka možete nas zvati na broj 011 3033827.

Širi kontekst

Organizacija Transparentnost – Srbija u periodu od 01. aprila 2015. do 31. marta 2016. sprovodi projekat Jačanje uloge Upravnog suda u borbi protiv korupcije .

Projekat ima za cilj jačanje odgovornosti vlasti i unapređenje okruženja za rad nezavisnih tela kroz podršku Upravnom sudu u poboljšanju transparentnosti rada, kao i građanima i organizacijama civilnog društva sa ciljem boljeg prepoznavanja uloge Upravnog suda u primeni antikorupcijskog zakonodavstva.

Upravni sud ima značajnu ulogu u primeni nekoliko antikorupcijskih propisa. U vezi sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja,Upravni sud je organ kojem se tražioci informacija obraćaju u dve situacije. Oni to mogu učiniti kada im informaciju uskrati Narodne skupština, predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud, Ustavni sud i Republički javni tužilac, jer tada ne mogu izjaviti žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja, već jedino pokrenuti upravni spor. Druga moguća situacija je ona kada tražioci nisu zadovoljni rešenjem Poverenika po žalbi, pa protiv te odluke pokreću upravni spor.

Tako, na primer, po tužbi organizacije Transparentnost Srbija, Upravni sud je 27.11.2014 naložio Generalnom sekretarijatu Vlade RS da nam dostavi informacije o usklađivanju osnivačkih akata javnih preduzeća i imenovanju članova nadzornih odbora javnih preduzeća. Te informacije smo iskoristili u opsežnom istraživanju o prvoj godini primene ovog važnog antikorupcijskog Zakona. Istraživanje je inače pokazalo da mnoge obaveze iz Zakona nisu izvršene uopšte, nisu izvršene u propisanim rokovima ili na propisani način. [pogledajte primer ovde]

Šta konkretno možete očekivati od nas?

  1. Ukoliko tragate za nekim informacijama za koje mislite da su u posedu organa vlasti i spremni ste da se koristite Zakonom o slobodnom pristupu informacijama, mi vas možemo uputiti na to kako da zahtev što bolje formulišete i podnesete. Čini se da je podnošenje zahteva jednostavna stvar, zato što se vrlo često na internetu mogu naći formulari. Međutim, mnogo toga zavisi od načina na koji će pitanje biti postavljeno i od toga da li tražite obaveštenje ili određene dokumente. Dakle, mi Vas možemo, na osnovu desetogodišnjeg iskustva, posavetovati na koji način da uobličite zahtev kako biste dobili precizniji i detaljniji odgovor na pitanja koja vas suštinski zanimaju. Osim saveta o samoj sadržini pitanja, možemo sačiniti i konkretan zahtev i posavetovati Vas o načinu slanja.
  2. Organi vlasti često ignorišu primljene zahteve ili ih odbijaju neformalnim obaveštenjima. Ponekada donose rešenja u kojima se pozivaju na neke razloge zbog kojih se zahtev odbija, ali su ti razlozi formalno ili suštinski neispravni. Ponekada nude jedan vid pristupa informacijama, iako ste tražili neki drugi, kojem mogu da udovolje. U takvim slučajevima treba sačiniti žalbu Povereniku za informacije ili tužbu radi pokretanja upravnog spora (ako informaciju uskrati neki od šest organa vlasti iz člana 22. st. 2). Ponekada će pre pisanja tužbe biti nužno poslati i «požurnicu». Na osnovu velikog iskustva Transparentnosti – Srbija u formulisanju kako žalbi tako i tužbi, moći ćemo da vam pomognemo da ove dokumente uobličite tako da što jasnije predstavite problem Povereniku ili Upravnom sudu i da oborite argumente organa vlasti koji uskraćuje informaciju, ukoliko razlozi za uskraćivanje zaista nisu sasvim opravdani i utemeljeni na Zakonu (što je veoma redak slučaj).

Kako da nam se obratite?

Najpogodnije rešenje je da nam pišete na adresu za prijem elektronske pošte ili na adresu Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena možete nas zvati na broj 011 3033827.

U svakom slučaju, ukoliko nam se obratite za pomoć, sve informacije koje od vas dobijamo ćemo tretirati sa poverenjem i nećemo ih obelodanjivati drugima, osim ako se drugačije dogovorimo.

Opis postupka

U situaciji kada neki od šest najviših državnih organa izčlana 22. st. 2 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. glasnik RS, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010), (Narodna skupština, predsednik Republike Srbije, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud Srbije, Ustavni sud i Republički javni tužioc) ne postupi po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, ne može se izjaviti žalba Povereniku za informacije od javnog značaja, već je obezbeđena sudska zaštita u upravnom sporu pred Upravnim sudom Srbije, pa tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu.

Tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu u situaciji kada neki od šest navedenih državnih organa uopšte ne postupi po zahtevu u propisanom roku, s tim što sud u  ovim situacijama, zahteva da je ispunjen još jedan formalni uslov iz Zakona o upravnim sporovima, a to je da  tražilac ponovi zahtev organu (urgencija) i da ovaj ne odgovori ni u daljem roku od sedam dana po ponovljenom zahtevu.

Druga situacija je da organ vlasti postupi po zahtevu za pristup informacijama i donese rešenje kojim se zahtev delimično ili u celini odbija. Tada tražilac osporava takvo rešenje.

Tužba mora da sadrži ime i prezime, adresu i mesto stanovanja, odnosno naziv i sedište tužioca, označenje upravnog akta protiv koga je tužba podneta, razloge zbog kojih se tužba podnosi, predlog u kom pravcu i obimu se predlaže poništavanje upravnog akta, kao i potpis tužioca.

Tužba se podnosi u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno po isteku naknadnog roka od 7 dana (urgencija) u slučaju „ćutanja uprave“.

Sve tužbe se predaju isključivo u sedištu Upravnog suda u Beogradu, neposredno na šalteru za prijem (radno vreme je od 7.30 do 15.30), ili se šalju poštom, na adresu Beograd, Nemanjina 9.

Uz tužbu (u dovoljnom broju primeraka za sud i tuženi organ) se podnosi kopija upućenog zahteva uz dokaz o prijemu, kao i ponovljeni zahtev uz dokaz o prijemu (urgencija), a u slučaju da je organ doneo rešenje koje se osporava uz tužbu se prilaže i kopija tog rešenja.

 

usaidmala

Vesti