Ugovor za Prokop još štetniji nego što se mislilo

Nove informacije pokazuju da je nezakoniti ugovor o izgradnji zgrade beogradske železničke stanice bio još štetniji nego što je ranije izgledalo

Planirana nabavka radova radi ojačanja peronskih greda na Prokopu („Beograd – centar“)^[1], pokazuje da će država snositi dodatne troškove kako bi železnička stanica bila bezbedna za korišćenje. U proteklih šest godina država je, u zamenu za izgradnju stanične zgrade, ustupila privatnom partneru zemljište čija je komercijalna vrednost, prema najskromnijim procenama, bila u tom momentu 3,5 puta veća od vrednosti javnih radova^[2]. Ovi dodatni troškovi su mogli da obuhvaćeni obavezama privatnog partnera da je kvalitet armature proveren ranije. Koliko će oni iznositi za sada je nepoznato, jer državno preduzeće „Infrastrukture železnice“ nije objavilo procenjenu vrednost radova.^[3]

Kao što je Transparentnost Srbija detaljno obrazložila u podnetim inicijativama i u studiji slučaja „Javno privatna partnerstva – koruptivni rizici i otvoreno kršenje zakona“, umesto da sprovedu postupak iz jednog od tri postojeća zakona pri izgradnji stanične zgrade u Prokopu i raspolaganja okolnim zemljištem, državni organi su zaključili ugovor sa kompanijom „Railway City“, ne primenivši ni jedan od njih.

Po Zakonu o javnim nabavkama je trebalo odabrati izvođača na tenderu, a zemljište namenjeno komercijalnim objektima prodati na javnom nadmetanju, kao što nalaže Zakon o javnoj svojini. Umesto toga, Republička direkcija za imovinu se opredelila da zemljište za izgradnju komercijalnih objekata ustupi firmi koja će za uzvrat dovršiti železničku stanicu. Ugovaranje ovog vida partnerstva između državnih organa i privatne kompanije nije sprovedeno primenom Zakona o javno-privatnom partnerstvu, već u „proceduri“ koja nije uređena ni jednim aktom i bez konkurencije.

U pripremi ovog nezakonitog raspolaganja javnim resursima su pored Republičke direkcije su učestvovali i Vlada, Ministarstvo finansija, Ministarstvo građevinarstva, Grad Beograd i Državno pravobranilaštvo, uz preduzeća Infrastrukture železnice Srbije i Beogradčvor. Javno tužilaštvo^[4] i Državno pravobranilaštvo^[5] su mogli da pokrenu postupak za poništenje ovog nezakonitog ugovora, na osnovu zajedničke inicijative TS i Koalicije za nadzor javnih finansija iz 2021, ali to nisu učinili.

Da je u pitanju ugovor koji je štetan po državu i grad može se zaključiti na osnovu dostupnih finansijskih pokazatelja i planskih dokumenata. Procenjena vrednost stanične zgrade bila je 7,43 miliona evra. U zamenu za obavljanje tog posla, privatni partner je, nakon izmena urbanističkih planova za samu stanicu i dodele zamenskog zemljišta na Novom Beogradu, dobio mogućnost da izgradi 93.157 kvadratnih metara poslovnog i stambenog prostora, što očigledno vredi znatno više od cene izvedenih radova.

^[1] https://forbes.n1info.rs/novac/otkrivamo-radice-se-rekonstrukcija-stanice-prokop-zbog-pojave-pukotina-ugradjena-znatno-manja-armatura-od-projektovane/

^[2] https://www.nin.rs/politika/vesti/41510/koliko-je-kostala-izgradnja-stanice-prokop

^[3] https://jnportal.ujn.gov.rs/plan-eo/20174

^[4] https://www.transparentnost.org.rs/index.php/sr/aktivnosti-2/pod-lupom/11907-tuzilastvo-bez-obrazlozenja-odbacilo-inicijativu-u-vezi-sa-prokopom

^[5] https://www.transparentnost.org.rs/images/dokumenti_uz_vesti/Inicijativa_-_Državno_pravobranilaštvo_-_Prokop.pdf