Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Priručnik za rasipanje javnih resursa u 6 lakih lekcija
  • KORUPCIJA NA VISOKOM NIVOU I ZAKONI KROJENI PO MERI PRIVATNIH INTERESA U SRBIJI
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Otvorena vrata pravosuđa
  • Indeks percepcije korupcije CPI
  • BICA Izveštaj o stanju u Srbiji
  • Izborni sajt TS - monitoring izbornih procesa

Pod lupom

Prev Next

Nemanji Nenadiću priznanje OEBS-a Ličnost godine

Misija OEBS-a u Srbiji dodelila je nagradu Ličnost godine 2024. Ivani Stevanović, izvršnoj direktorki Fondacije Slavko Ćuruvija, Veranu Matiću, predsedniku Asocijacije nezavisnih elektronskih medija i članu Stalne radne grupe za bezbednost novinara i Nemanji Nenadiću, programskom direktoru organizacije Transparentnost Srbija, na svečanosti održanoj danas u Beogradu. Nagrada Ličnost godine odaje priznanje za važan doprinos pojedinaca u zalaganju za vrednosti i opredeljenja OEBS-a, u njihovom radu tokom čitave godine. Ivana Stevanović je nagrađena za značajan doprinos u borbi protiv nekažnjivosti za zločine nad novinarima i nepokolebljivu posvećenost promovisanju profesionalnog novinarstva.  Stevanović je dala zapažen doprinos ovom cilju, naročito u ulozi predstavnice civilnog društva...

Javno slušanje o budžetu za 2025. godinu

Programski direktor organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić rekao je da bi bilo smisleno da se država ugleda na svoje opštine koje organizuju javne rasprave i pitaju građane šta da finansiraju budžetom. Na javnom slušanju o predlogu budžeta Srbije za 2025 i izveštaju o završnom računu budžeta za 2023, Nenadić je naveo da neke opštine u Srbiji dnevno ili mesečno objavljuju trošenje budžeta, pa bi to mogla da radi i Vlada Srbije. Nenadić je pozvao poslanike da ne pristanu na objedinjenu raspravu o budžetu i zakonima koji sa njim nisu vezi. Pogledajte celo izlaganje predstavnika TS na našem sajtu. Pogledajte izveštaj i snimak javnog slušanja...

Sa tri na 16 miliona evra: Zašto su poskupeli radovi na Železničkoj stanici Novi Sad?

Predračun za radove na Železničkoj stanici u Novom Sadu, koji je objavila Nova ekonomija, pokazuje da je ukupna vrednost radova na zgradi sa spoljnim uređenjem prvobitno procenjena na oko tri miliona evra. Postavlja se pitanje kako je cena u međuvremenu narasla na 16 miliona evra, kako je rekao nedavno uhapšeni bivši ministar Goran Vesić. U vreme kada je sa Kinom potpisan ugovor o finansiranju celog projekta pruge, predračun za Železničku stanicu nije ni postojao. Dakle, najpre je ugovor sklopljen na jedan iznos, pa je tek posle napravljen predračun za radove na stanici, pa je na kraju i ta procena premašena, i...

Ne postoji osnov za tajnost ugovora o rekonstrukciji novosadske železničke stanice

Informacije o radovima koji su izvedeni pri rekonstrukciji novosadske železničke stanice, o ceni koja je za to plaćena i izvođaču radova, ni po jednom osnovu se ne mogu smatrati tajnim. Objavljivanje tih informacija ni na koji način ne može da ugrozi istragu o odgovornosti za urušavanje nadstrešnice i smrt 14 građana.    Ni sedam dana posle tragedije na novosadskoj železničkoj stanici, državni organi Srbije nisu predočili građanima dokumente o tome šta jeste bilo predmet radova tokom trogodišnje rekonstrukcije te zgrade, koliko je za te radove plaćeno i ko je radove izvodio. Kao navodna prepreka za objavljivanje informacija pominje se „odsustvo saglasnosti kineske...

Objavljena knjiga preporuka Nacionalnog konventa o EU

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji objavio je Sažetak Knjige preporuka za 2024. godinu. Ova redovna godišnja publikacija predstavlja najsveobuhvatniji pregled stanja pregovaračkog procesa Srbije u godini u kojoj se navršila puna decenija od zvaničnog početka pregovora između Srbije i Evropske unije i nastala je doprinosom više stotina članica Nacionalnog konventa, najveće mreže organizacija civilnog društva u Srbiji. Knjiga preporuka 2024. je odraz realnosti u koju je dospeo evropski put Srbije, pre svega činjenice da Srbija od kraja 2021. godine nije formalno napredovala u pregovaračkom procesu. Dve i po godine od početka rata u Ukrajini, Srbija i dalje sedi na klackalici hvatajući se...

Radna grupa za izborni proces ponovo će tražiti od MUP-a informacije o biračkom spisku

Članovi Radne grupe za unapređenje izbornog procesa danas su odlučili da od Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) ponovo traže informacije o biračkom spisku da bi mogli da obuhvate sva pitanja od značaja za njegovu reviziju u skladu s međunarodnim preporukama. Predsedavajući te radne grupe Nemanja Nenadić je agenciji Beta kazao da su te informacije tražene u maju, kao i nedavno, posle prošle sednice, ali da nisu dobijene. On je kazao da je predložio dnevni red koji je sadržao predloge za izmene i dopune Krivičnog zakonika i Zakonika o krivlčnom postupku zbog sadržine izmena i dopuna tih zakona koje je Ministarstvo pravde ponudilo na...

Nenadić: Najteži oblici korupcije se događaju kada se pravila prilagođavaju nečijem interesu

Najteži oblici korupcije su oni koji se događaju da bi se pravila prilagodila nečijem interesu, rekao je Nemanja Nenadić iz organizacije "Transparentnost Srbija" o donošenju zakona pod uticajem korupcije. „Doneli smo mnogo takvih zakona, samo je tu problem što se tu neki interesi koji su bili skriveni ne mogu odmah prepoznati nego tek kasnije, a nekad je očigledno“, izjavio je Nenadić u emisiji „Među nama“ na TV Nova. Govoreći o zakonima, Nenadić je ukazao i na praksu da u Srbiji imamo zakone koji se donose samo za jedan projekat. „Imate ovaj zakon koji je donet za projekat ‘Beograd na vodi’ znači čak i...

Komentar koalicije prEUgovor na Reformsku agendu Vlade Srbije u oblasti „Osnove”

Vlada Srbije usvojila je na sednici 3. oktobra Reformsku agendu, plan mera koje će preduzeti u narednih nekoliko godina kako bi ostvarila pristup fondovima iz Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan. Reformska agenda je potvrđena na nivou EU 11. oktobra, čime se omogućava prvi transfer sredstava pre kraja godine. Reformska agenda sadrži 98 mera u četiri prioritizovane oblasti, među kojima su, na insistiranje EU, i Osnove (Klaster 1). Štaviše, jedan od posebnih ciljeva Plana rasta je „dalje jačanje osnova na kojima počiva proces proširenja, uključujući vladavinu prava i osnovna prava, funkcionisanje demokratskih institucija...” U skladu sa pristupom „osnove na prvom...

CPI 2015: Bez napretka u borbi protiv korupcije

Transparentnost Srbija predstavila je 27. januara Indeks percepcije korupcije (CPI) Transparency International za 2015. godinu i prioritete za Srbiju.

CPI 2015 MC02Srbija je drugu godinu zaredom zabeležila neznatan pad indeksa percepcije korupcije na rangiranju koje je objavio Transparency International. Sa skorom 40, Srbija zauzima 71. mesto među 168 zemalja i teritorija (prošle godine sa skorom 41 bila je na 78. mestu, ali je tada i broj zemalja na listi bio veći - 175). 

To znači da je Srbija i dalje, kao i u svih prethodnih 15 godina, svrstana među zemlje sa veoma raprostranjenom korupcijom. Pokazalo se da napredak na listi od pre dve godine (2013. godine indeks je sa 39 porastao na 42) nije bio početak pozitivnog trenda, već pre, odraz percepcije zasnovane na obećanjima i očekivanjima. Kako sistemske mere za sprečavanje korupcije nisu sprovedene ili je to činjeno sa kašnjenjem i u manjem obimu od potrebnog, rezultat se, bar za sada, ne prepoznaje.

Ovakav rezultat teško može biti iznenađenje kada se ni osnovni strateški dokumenti za suzbijanje korupcije - Nacionalna strategija i Akcioni plan iz 2013. godine - ne sprovode dosledno, a nema odgovornosti za kršenje propisanih rokova i obaveza.

U situaciji kada, medijski snažno eksploatisane, represivne aktivnosti u borbi protiv korupcije nemaju sudski epilog, a istovremeno izostaje ili kasni delovanje na preventivnoj strani, stagnacija na listi percepcije korupcije nije iznenađenje. Indeks se inače sačinjava na osnovu procena stručnjaka, predstavnika institucija i poslovnih ljudi, iz istraživanja koje sprovode međunarodne organizacije.

Netransparentnost u procesu donošenja odluka, kao i odbijanje ili oklevanje visokih organa vlasti da objave pojedine dokumente čak i kada time krše Zakon o slobodnom pristupu informacijama, dodatno doprinose stvaranju percepcije o postojanju korupcije. Sličan efekat ima i pravljenje izuzetaka u sprovođenju procedura – npr. odsustvo nadmetanja prilikom zaključivanja ugovora velike vrednosti, primenom međunarodnih sporazuma umesto domaćeg Zakona o javnim nabavkama i Zakona o javno – privatnom partnerstvu.

Iako je partijski uticaj na javni sektor, posebno na preduzeća u državnom vlasništvu, već godinama prepoznat kao jedan od najvećih problema, te je 2012. godine usvojen zakon koji je trebalo da donese profesionalizaciju javnih preduzeća, njegove antikorupcijske odredbe, u najvećem delu i obimu nisu primenjene i u toku je donošenje novog zakona.

Brojni problemi na koje je Transparentnost Srbija ukazivala u toku i posle izbornih kampanja 2012. i 2014, a u nekim slučajevima još od 2004. nisu rešeni i Srbija će očigledno ući u novi izborni proces bez razrešenih optužbi za kupovinu glasova, sa neuređenom „funkcionerskom kampanjom“ i nizom spornih pitanja u vezi sa finansiranjem kampanje i njenom kontrolom.

Na predstavljanju CPI 2014 izrazili smo nadu da bi reforme u u pravcu racionalizacije javne uprave, rada inspekcija, kao i sistema za izdavanje dozvola mogle dugoročno odraziti na poslovno okruženje i smanjenje percepcije korupcije. Do takvih efekata očigledno još uvek nije došlo. Čak i kada se takve reforme u potpunosti sprovedu u delo, što još uvek nije slučaj, za promenu percepcije je potrebno više vremena.

Problemi koji su, po oceni Transparentnosti, mogli uticati na utisak o rasprostranjenosti korupcije:

  • Kršenje preventivnih antikorupcijskih zakona, kao plod odsustva „političke volje“ (pristup informacijama, javna preduzeća)

  • Nedovoljni kapaciteti organa koji vrše nadzor i kontrolu nad primenom zakona; diskreciona ovlašćenja u određivanju predmeta provere

  • Nepotpun pravni okvir (potrebno: potrebne izmene i dopune mnogih zakona i snažnije ustavne garancije); narušavanje pravne sigurnosti usvajanjem kontradiktornih ili nejasnih odredaba u propisima

  • Nema učenja na osnovu otkrivenih slučajeva korupcije i otkrivenih obrazaca koruptivnog ponašanja

  • Vaninstitucionalna moć političkih stranaka i pojedinaca, koja se odražava na rad čitavog javnog sektora

  • Nedovoljno transparentan proces donošenja odluka, nemogućnost građana da utiču na njihov sadržaj i neuređeno lobiranje

  • Nepotrebne procedure i državne intervencije koje povećavaju broj situacija u kojima do korupcije može da dođe

 

Preporuke za aktivnosti u borbi protiv korupcije koje bi, po oceni Transparentnosti, dugoročno mogle dovesti do porasta CPI

  • Obezbeđenje veće javnosti rada državnih organa (uključujući i pravila o javnim raspravama i lobiranju, povećanju javnosti podataka o radu Vlade, javnih preduzeća i drugih institucija),

  • Smanjenje regulatornih i finansijskih intervencija države

  • Temeljna reforma uređenja javnog sektora

  • Poštovanje i jačanje uloge nezavisnih državnih organa i obezbeđenje primene njihovih odluka i preporuka

  • Stvaranje uslova za nesputan rad medija, raskidanjem obruča oko medija koji čine politika, biznis i marketinške kuće

  • Pravosuđe koje demonstrira nezavisnost i efikasnost u radu i u kojem funkcionišu mehanizmi odgovornosti

  • Veći broj otkrivenih slučajeva kroz zaštitu uzbunjivača i svedoka korupcije, proaktivni pristup u istraživanju korupcije i mere za kontrolu imovine javnih funkcionera i službenika

  • Striktna kontrola tačnosti i potpunosti izveštaja o finansiranju kampanja i političkih stranaka, ispitivanje sumnji i navoda o kupovini glasova na izborima i zloupotrebama javnih resursa u kampanjama

  • Dosledno rešavanje svih slučajeva u kojima su iznete dokumentovane sumnje na korupciju i uspostavljanje stalne strukture državnog represivnog aparata koja će se baviti otkrivanjem ovakvih slučajeva, nezavisno od postojanja „političke podrške".       

 

Dodatni detalji u saopštenju: CPI_2015.doc

foto: www.mc.rs

Vesti