Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • CPI 2021
  • KORUPCIJA NA VISOKOM NIVOU I ZAKONI KROJENI PO MERI PRIVATNIH INTERESA U SRBIJI
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2021
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Inicijative u vezi sa COVID-19
  • Otvorena vrata pravosuđa
  • Indeks percepcije korupcije (CPI)
  • BICA Izveštaj o stanju u Srbiji

Pod lupom

Prev Next

Srbija na najnižem nivou u poslednjih 10 godina na svetskoj listi Indeksa percepcije korupcije Transparency International

Srbija je, prema najznačajnijem globalnom rangiranju zemalja po percepciji korupcije u javnom sektoru, i dalje među zemljama sa izrazito visokim nivoom korupcije. Transparentnost Srbija (članica međunarodne organizacije Transparency International) predstavila je danas Indeks percepcije korupcije (CPI) 2021 po kome Srbija ima 38 od idealnih 100 poena, isto kao i prethodne godine. To je  istovremeno najlošiji rezultat u proteklih 10 godina, iako je borba protiv korupcije sve to vreme slovila kao jedan od državnih prioriteta. Sa tim skorom Srbija, treću godinu za redom, zauzima mesto u donjoj polovini svetske liste - jer je 96. od 180 zemalja, dve pozicije lošije rangirana nego...

Značaj izmena Ustava za borbu protiv korupcije

Opšte ocene Ustavna reforma u oblasti pravosuđa ima uglavnom posredan uticaj na borbu protiv korupcije, usled činjenice da se najvećim delom ustavne norme ne primenjuju direktno, već da krajnji efekti zavise od zakonskih rešenja koja tek treba da se napišu. Među ustavnim amandmanima ima onih koji povećavaju šanse da pravosuđe doprinese borbi protiv korupcije, ali i rešenja koja donose nove rizike za korupciju. Smanjuju se mogućnosti za vršenje direktnog političkog uticaja na sudije i tužioce, kroz postupak njihovog izbora (uz bojazan da će taj uticaj biti vršen posredno). Još veću potencijalnu korist donosi stvaranje ustavnih osnova za jačanje samostalnosti dosadašnjih zamenika javnih...

Da li političke stranke moraju da odgovaraju na zahteve za pristup informacijama

Zakon o slobodnom pristupu informacijama propisuje da se organima vlasti smatra i svako pravno lice koje je u godini na koju se odnose tražene informacije “ostvarilo više od 50% prihoda od jednog ili više organa vlasti” poput budžeta Republike, pokrajine, grada, opštine, sredstava preduzeća u državnom vlasništvu i javnih ustanova, osim “crkve i verske zajednice”. Kod ovih pravnih lica pravo na pristup informacijama je ograničeno samo na one aktivnosti “koje se finansiraju tim prihodima”. Ta norma, između ostalog, omogućava da se informacije traže od sportskih društava koja su dobila potporu iz budžeta za svoj rad, od udruženja ili osnivača medija koji...

Priznanje iz vlasti o nelegalnom statusu v.d. direktora

Prvi put smo od nekog od predstavnika vlasti dobili priznanje da su vršioci dužnosti direktora kojima je istekao mandat u nelegalnom statusu. TS već godinama ukazuje na ovaj problem, a predstavnici vlasti su to do sada ignorisali ili negirali, tvrdeći da vršiocima dužnosti ne prestaje mandat dok se ne izabere novi direktor. Državna sekretarka Ministarstva rudarstva i energetike Jovanka Atanacković izjavila je, naime, za Insajder da je Ministarstvo podnelo krivične prijave protiv Milorada Grčića zbog vršenja dužnosti direktora EPS iako mu je po zakonu istekao mandat kao i zbog obmanjivanja javnosti i vrha države o situaciji u energetskom sektoru.  Grčić je za...

Vlada propustila priliku da značajnije poboljša zakone koji se menjaju pred izbore

Transparentnost Srbija ocenjuje da je Vlada propustila priliku da značajnije poboljša zakone koji se menjaju pred najavljene aprilske izbore, iako su nadležna ministarstva dobila niz konkretnih predloga u okviru javne rasprave. Usled toga, ni za ove izbore neće biti sprečeno vođenje „funkcionerske kampanje“, troškovi izborne kampanje neće biti zakonski ograničeni, javnost će ostati uskraćena za većinu informacija o izvorima finansiranja i rashodima dok izborna kampanja traje, a propuštena je i prilika da se adekvatno uredi zaštita uzbunjivača u vezi sa izbornim postupkom. Na sednici od 17.1.2022, Vlada je usvojila i uputila Skupštini niz predloga zakona koji se menjaju pred predsedničke, parlamentarne...

Nenadić za N1: Bezakonje u javnim preduzećima

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija izjavio je u Danu uživo da "postoji vrlo snažna volja unutar Vlade da se očuva politička kontrola u javnim preduzećima". "Međutim, ovde više nije samo reč o političkoj kontroli, nego o potpunom bezakonju u čak 70 odsto javnih preduzeća jer su istekli mandati i direktorima i vršiocima dužnosti direktora, a novi nisu imenovani. EPS je samo jedno od takvih preduzeća, nažalost ima ih još", kaže on. Pogledajte snimak uključenja Nemanje Nenadića na našem Youtube kanalu.

Lokalni antikorupcijski planovi: Niko neće da se bori protiv korupcije

Uvođenje lokalnih antikorupcijskih planova (LAP) još uvek ne ide zamišljenim tempom, jer se čak petina od ukupnog broja opština i gradova nije odazvala obavezi da usvoji neophodna dokumenta i formira telo koje bi nadgledalo njihovo sprovođenje, piše list Danas. Tek četvrtina lokalnih samouprava je odgovorilo na oba zahteva, a najveći deo, njih 107, samo je, moglo bi se reći forme radi, usvojio antikorupcijski plan, ali nije formiralo telo.  Biro za društvena istraživanja (BIRODI) objavio je nedavno spisak opština i gradova, odnosno imena odgovornih lokalnih funkcionera koji još nisu uradili ništa po pitanju implementacije LAP-a, i nazvao ga „crnom listom“. Zoran Gavrilović...

Elektroprivreda Srbije i dalje bez zakonitog direktora

Vlada Srbije razrešila je Milorada Grčića sa mesta „vršioca dužnosti direktora Elektroprivrede Srbije“, iako mu je mandat prestao pre 1.758 dana, zbog čega je samo mogla da to konstatuje. Pri tome nije imenovan novi vršilac dužnosti, niti je okončan konkurs za direktora koje je raspisan još pre pet godina. U „Službenom glasniku Republike Srbije“ od petka 14.januara 2022. objavljena je odluka Vlade Srbije, na osnovu koje je Milorad Grčić razrešen „dužnosti vršioca dužnosti direktora JP Elektroprivreda Srbije, „zbog podnošenja pismene ostavke“.  Vlada se pri tom poziva na odredbu Zakona o javnim preduzećima na osnovu koje mandat direktora javnog preduzeća prestaje „istekom perioda...

CPI 2015: Bez napretka u borbi protiv korupcije

Transparentnost Srbija predstavila je 27. januara Indeks percepcije korupcije (CPI) Transparency International za 2015. godinu i prioritete za Srbiju.

CPI 2015 MC02Srbija je drugu godinu zaredom zabeležila neznatan pad indeksa percepcije korupcije na rangiranju koje je objavio Transparency International. Sa skorom 40, Srbija zauzima 71. mesto među 168 zemalja i teritorija (prošle godine sa skorom 41 bila je na 78. mestu, ali je tada i broj zemalja na listi bio veći - 175). 

To znači da je Srbija i dalje, kao i u svih prethodnih 15 godina, svrstana među zemlje sa veoma raprostranjenom korupcijom. Pokazalo se da napredak na listi od pre dve godine (2013. godine indeks je sa 39 porastao na 42) nije bio početak pozitivnog trenda, već pre, odraz percepcije zasnovane na obećanjima i očekivanjima. Kako sistemske mere za sprečavanje korupcije nisu sprovedene ili je to činjeno sa kašnjenjem i u manjem obimu od potrebnog, rezultat se, bar za sada, ne prepoznaje.

Ovakav rezultat teško može biti iznenađenje kada se ni osnovni strateški dokumenti za suzbijanje korupcije - Nacionalna strategija i Akcioni plan iz 2013. godine - ne sprovode dosledno, a nema odgovornosti za kršenje propisanih rokova i obaveza.

U situaciji kada, medijski snažno eksploatisane, represivne aktivnosti u borbi protiv korupcije nemaju sudski epilog, a istovremeno izostaje ili kasni delovanje na preventivnoj strani, stagnacija na listi percepcije korupcije nije iznenađenje. Indeks se inače sačinjava na osnovu procena stručnjaka, predstavnika institucija i poslovnih ljudi, iz istraživanja koje sprovode međunarodne organizacije.

Netransparentnost u procesu donošenja odluka, kao i odbijanje ili oklevanje visokih organa vlasti da objave pojedine dokumente čak i kada time krše Zakon o slobodnom pristupu informacijama, dodatno doprinose stvaranju percepcije o postojanju korupcije. Sličan efekat ima i pravljenje izuzetaka u sprovođenju procedura – npr. odsustvo nadmetanja prilikom zaključivanja ugovora velike vrednosti, primenom međunarodnih sporazuma umesto domaćeg Zakona o javnim nabavkama i Zakona o javno – privatnom partnerstvu.

Iako je partijski uticaj na javni sektor, posebno na preduzeća u državnom vlasništvu, već godinama prepoznat kao jedan od najvećih problema, te je 2012. godine usvojen zakon koji je trebalo da donese profesionalizaciju javnih preduzeća, njegove antikorupcijske odredbe, u najvećem delu i obimu nisu primenjene i u toku je donošenje novog zakona.

Brojni problemi na koje je Transparentnost Srbija ukazivala u toku i posle izbornih kampanja 2012. i 2014, a u nekim slučajevima još od 2004. nisu rešeni i Srbija će očigledno ući u novi izborni proces bez razrešenih optužbi za kupovinu glasova, sa neuređenom „funkcionerskom kampanjom“ i nizom spornih pitanja u vezi sa finansiranjem kampanje i njenom kontrolom.

Na predstavljanju CPI 2014 izrazili smo nadu da bi reforme u u pravcu racionalizacije javne uprave, rada inspekcija, kao i sistema za izdavanje dozvola mogle dugoročno odraziti na poslovno okruženje i smanjenje percepcije korupcije. Do takvih efekata očigledno još uvek nije došlo. Čak i kada se takve reforme u potpunosti sprovedu u delo, što još uvek nije slučaj, za promenu percepcije je potrebno više vremena.

Problemi koji su, po oceni Transparentnosti, mogli uticati na utisak o rasprostranjenosti korupcije:

  • Kršenje preventivnih antikorupcijskih zakona, kao plod odsustva „političke volje“ (pristup informacijama, javna preduzeća)

  • Nedovoljni kapaciteti organa koji vrše nadzor i kontrolu nad primenom zakona; diskreciona ovlašćenja u određivanju predmeta provere

  • Nepotpun pravni okvir (potrebno: potrebne izmene i dopune mnogih zakona i snažnije ustavne garancije); narušavanje pravne sigurnosti usvajanjem kontradiktornih ili nejasnih odredaba u propisima

  • Nema učenja na osnovu otkrivenih slučajeva korupcije i otkrivenih obrazaca koruptivnog ponašanja

  • Vaninstitucionalna moć političkih stranaka i pojedinaca, koja se odražava na rad čitavog javnog sektora

  • Nedovoljno transparentan proces donošenja odluka, nemogućnost građana da utiču na njihov sadržaj i neuređeno lobiranje

  • Nepotrebne procedure i državne intervencije koje povećavaju broj situacija u kojima do korupcije može da dođe

 

Preporuke za aktivnosti u borbi protiv korupcije koje bi, po oceni Transparentnosti, dugoročno mogle dovesti do porasta CPI

  • Obezbeđenje veće javnosti rada državnih organa (uključujući i pravila o javnim raspravama i lobiranju, povećanju javnosti podataka o radu Vlade, javnih preduzeća i drugih institucija),

  • Smanjenje regulatornih i finansijskih intervencija države

  • Temeljna reforma uređenja javnog sektora

  • Poštovanje i jačanje uloge nezavisnih državnih organa i obezbeđenje primene njihovih odluka i preporuka

  • Stvaranje uslova za nesputan rad medija, raskidanjem obruča oko medija koji čine politika, biznis i marketinške kuće

  • Pravosuđe koje demonstrira nezavisnost i efikasnost u radu i u kojem funkcionišu mehanizmi odgovornosti

  • Veći broj otkrivenih slučajeva kroz zaštitu uzbunjivača i svedoka korupcije, proaktivni pristup u istraživanju korupcije i mere za kontrolu imovine javnih funkcionera i službenika

  • Striktna kontrola tačnosti i potpunosti izveštaja o finansiranju kampanja i političkih stranaka, ispitivanje sumnji i navoda o kupovini glasova na izborima i zloupotrebama javnih resursa u kampanjama

  • Dosledno rešavanje svih slučajeva u kojima su iznete dokumentovane sumnje na korupciju i uspostavljanje stalne strukture državnog represivnog aparata koja će se baviti otkrivanjem ovakvih slučajeva, nezavisno od postojanja „političke podrške".       

 

Dodatni detalji u saopštenju: CPI_2015.doc

foto: www.mc.rs

Vesti