Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Index percepcije korupcije CPI 2017
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Politički uticaj na javna preduzeća i medije
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Začarani krug oglašavanja javnog sektora
  • Beograd na vodi - geneza slučaja

Pod lupom

Prev Next

Sastanci u Vladi - kako se zakazuju i ko za njih zna

Želeći da demantuje tvrdnje iz jednog novinarskog teksta o sadržaju razgovora koji je vodila, premijerka je iznela nekoliko zanimljivih informacija koje su bile prethodno nepoznate. Tako smo saznali da je sastanak o kome je reč u tekstu "održan u sredu, 7. februara u 13 časova u sali za sastanke u zgradi Vlade Srbije u Beogradu u Nemanjinoj 11, u kojoj predsednica Vlade redovno održava službene sastanke, a svi učesnici su, prema protokolu koji nalaže ulazak u svaku zgradu vlade bilo gde na svetu, morali da se prijave na prijavnici i ostave svoje podatke". Takođe, "molbu za sastanak uputio je investitor, KKR grupe...

Zabrana predizbornog spota - poštovanje zakona ili stvaranje privida

Odluka REM da zabrani predizboni spot SNS za gradske izbore najverovatnije jeste u skladu sa Zakonom o oglašavanju. Tamo se zaista kaže da oglasna poruka može da sadrži „lično dobro na osnovu kojeg se može utvrditi identitet lica“ jedino ako postoji prethodni pristanak. Jasno je da prethodni pristanak predvodnika dve opozicione liste (Đilas i Šapić) nije postojao da se nađu na spotu SNS. Međutim, nije jasno na osnovu čega je Regulatorno telo za elektronske medije tako nešto utvrdilo. (https://goo.gl/VNRy5F) Naime, u odluci koja je objavljena na sajtu ovog tela nema ni traga o tome da je sprovođen nekakav postupak u kojem...

O ustavnim raspravama na dan ustavnosti

Danas se obeležava dan državnosti i dan ustavnosti Srbije. Upravo ovih dana u toku je jedna neobična i ograničena ustavna debata. Kao što je poznato, „na stolu“ su radne verzije amandmana na delove Ustava koji govore o pravosuđu, na predlog Ministarstva pravde. Davno je uočena potreba da se poveća nezavisnost sudija i tužilaca od zakonodavne i izvršne vlasti, i u domaćim pravnim aktima i od strane evropskih posmatrača. Ustav bi, između ostalog, trebalo da se menja kako bi takve promene imale trajniji karakter, budući da su trenutno predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti članovi tela koja utiču na izbor i razrešenje...

Krivično delo prikrivanje imovine ili prikrivanje krivičnog dela nelegalne gradnje

Prema novinarskom istraživanju, prvi na listi SNS za beogradske izbore, koji je i sada javni funkcioner (direktor klinike), Zoran Radojičić poseduje kuću u izgradnji bez dozvole na Zlatiboru i taj objekat nije prijavio u izveštaju o imovini koji je podneo Agenciji za borbu protiv korupcije krajem januara ove godine, sa stanjem od 31.12.2017. Sudeći po fotografijama sa lica mesta, gotovo je nemoguće da je kuća podignuta posle nove godine i da stoga nije podlegala dužnosti prijavljivanja. Neprijavljivanje imovine i prihoda javnih funkcionera ili davanje lažnih podataka o imovini je propisano kao krivično delo. Međutim, da bi postojala krivična odgovornost, traži se...

Danajski ustavopisci i propuštanje nepropuštene prilike

Tekst sa bloga sudije Miodraga Majića: Nedavno objavljeni radni tekst ustavnih amandmana Ministarstva pravde za kratko vreme uspeo je da učini nešto što je pre samo nekoliko nedelja izgledalo gotovo nemoguće. Umrtvljeno i naizgled u potpunosti zauzdano srpsko pravosuđe, naprasno se prenulo iz ropca! Razloge za neočekivanu reakciju ipak ne treba predugo tražiti. Po svemu sudeći, predložena rešenja su u toj meri neprihvatljiva, da su i srpske sudije, tradicionalno tolerantne spram različitih oblika mobinga, ovoga puta odlučile da dignu glas. Jedan za drugim, Visoki savet sudstva, Vrhovni kasacioni sud, ali i kolegijumi sudova u Kragujevcu, Negotinu i Novom Sadu, ovih dana zahtevaju povlačenje predloga koje opravdano smatraju ne samo neprihvatljivim...

Kandidati i izborne liste na naslovnim stranicama

Izborna lista "Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd!" bila je ubedljivo najzastupljenija na naslovnim stranicama dnevnih listova u prve četiri nedelje kampanje, a njeni kandidati i lider naprednjaka bili su gotovo 90% slučajeva prikazani u pozitivnom kontekstu. Aleksandar Vučić, Siniša Mali, Goran Vesić i drugi kandidati sa liste (ukupno 13), kao i SNS, imali su 171 pojavljivanje na naslovnim stranicama devet dnevnih listova koji izlaze u Beograd. Od toga 149 u pozitivnom kotekstu (87%), sedam u neutralnom (4%) i 15 u negativnom (9%), i to svih 15 u listu "Danas". Drugi po broju pojavljivanja su Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Saša...

Kod Mađara tender, a kod nas?

Iako znamo da je modernizacija pruge Beograd – Budimpešta dogovorena i da će biti finansirana iz kineskog kredita, još uvek ne znamo koja je računica isplativosti ovog posla. Za razliku od eventualne koncesije kod koje bi isplativost investicije bila pitanje o kojem se stara investitor, ovde je reč o novcu koji će otplaćivati poreski obveznici. Još zanimljivije je pitanje pravne procedure koja će se sprovesti pre radova. Naime, dosadašnji aranžmani koji uključuju kredite kineske banke podrazumevali su i kineske izvođače radova koji posao dobijaju bez nadmetanja. To je, na primer, bio slučaj kod izgradnje Pupinovog mosta i novog postrojenja termoelektrane...

Lepe želje, dugački rokovi i promašene teme

Mnogi državni organi, jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća, ustanove i drugi obveznici izrade planova integriteta prihvatili su da načine ambiciozne korake kako bi sprečili korupciju. Oni su, naime, u planovima integriteta koje su krajem prošle godine predali Agenciji za borbu protiv korupcije, izabrali mere za unapređenje integriteta, među kojima su mnoge za čije se uvođenje Transparentnost Srbija zalaže već godinama. Iz oblasti transparentnosti lokalne samouprave, to su neke mere (indikatori) obuhvaćeni našim LTI istraživanjem (https://goo.gl/dN1E8G): - Propisati obavezu objavljivanja nacrta/predloga akata koji se usvajaju u Skupštini lokalne samouprave. - Usvojiti interni akt kojim se reguliše održavanje javnih rasprava o predlozima/nacrtima akata koji se...

Neprijavljena korupcija najveći problem, mere države za sada bez uspeha

Transparentnost  Srbija je predstavila rezultate Globalnog barometra korupcije 2015/16 za našu zemlju. Predsednik TS prof Vladimir Goati i programski direktor Nemanja Nenadić govorili su o rezultatima ovog istraživanja, a saradnik TS Rade Đurić predstavio je rad Antikorupcijskog savetovališta TS (ALAC).

IMG 1968U Srbiji se godišnje dogodi najmanje 374.000 neotkrivenih slučajeva podmićivanja radi dobijanja usluga javnog sektora ili zaštite od kažnjavanja, podatak je koji proizilazi iz istraživanja Globalni barometar korupcije 2015/16, koji je danas predstavila organizacija Transparentnost Srbija (deo globalne mreže Transparency International). Istovremeno, godišnje se zbog primanjа i davanjа mita podnese 220 krivičnih prijava, a za zloupotrebu službenog položaja oko 3.000, što je stotinu puta manje od broja slučajeva sitne korupcije na koje ukazuje ovo istraživanje. Ovi nalazi potvrđuju da prioritet za Srbiju i dalje mora da bude otkrivanje većeg broja slučajeva korupcije. Istraživanje takođe ukazuje da mere koje preduzimaju državni organi, kroz periodične akcije hapšenja i primenu strategija i akcionih planova nisu donele bitan napredak. Do tog cilja se može doći jedino ako tužilaštvo preduzme uverljive istrage svih prijavljenih sumnji na korupciju i obavesti javnost o ishodu i ako potencijalni uzbunjivači i svedoci korupcije budu sigurni da neće pretrpeti štetu, što sada očigledno nisu.

Istraživanje neposrednog iskustva građana sa korupcijom (slučajevi kada su građani dali mito, takozvana „sitna korupcija“) bilo je fokusirano na osam sektora (odnosno institucija): saobraćajna policija, javno zdravstvo, obrazovni sistem (u dve kategorije), sudovi – građanske parnice, javne službe koje izdaju službene isprave (npr. pasoš, izvodi iz službenih evidencija, uknjiženje), službe nadležne za naknade za nezaposlene i za druge naknade u okviru socijalnog osiguranja.

Ukupno je 68% ispitanika imalo kontakt sa nekom od posmatranih institucija, a od tog broja 22% njih (ili članova domaćinstva) je dalo mito makar jednom u poslednjih godinu dana. Kada se ovi procenti prenesu na ukupan broj domaćinstava u Srbiji (popis iz 2011), dolazimo do minimalnog broja od 374.205 slučajeva sitne korupcije na godišnjem nivou, dok je stvarni verovatno značajno veći.

S druge strane, na godišnjem nivou, prema poslednjim dostupnim podacima (2014) za krivično delo zloupotrebe službenog položaja bilo je prijavljeno 3014 ljudi, za primanje mita 142, za davanje mita 84, trgovinu uticajem 33 a zloupotrebe u vezi sa javnom nabavkom 79. U istoj  godini su zbog korupcije optužene 1044 osobe.

To znači da manje od 1% krivičnih dela korupcije ikada bude prijavljeno, a da je broj optuženih i kažnjenih daleko manji!

S obzirom na to da sa njima veliki broj građana dolazi u kontakt, najviše slučajeva podmićivanja je registrovano u odnosu na saobraćajnu policiju i zdravstvene službe. Čak 31% ispitanika onih koji su imali posla sa saobraćajnom policijom u poslednjih godinu dana tvrdi da su platili mito. Zdravstvo i razne službe koje izdaju dozvole i odobrenja slede sa 14 i 12 % podmićivanja, što je bolje nego stanje iz sličnog istraživanja iz 2012, ali i dalje lošije nego u barometrima iz ranijeg perioda.  Pri tome treba napomenuti da je sa zdravstvom kontakt imalo 50% anektiranih, a sa službama koje izdaju dozvole 21% građana.

Građani, pokazuje istraživanje, smatraju da je borba protiv korupcije bitnija nego što to čine političari na vlasti. Oni svrstavaju borbu protiv korupcije među tri najvažnija zadatka za Vladu. Naime, na prvom mestu je nezaposlenost (52%), sledi ekonomija (50%), pa korupcija (39%), kriminal (38%) i zdravstvo (25%).

S druge strane, značaj koji se pridaje borbi protiv korupcije u planovima Vlade opada (ekspoze premijera iz avgusta 2016. u poređenju sa onima iz 2014, 2013 -rekonstrukcija, i naročito 2012).

Stoga ne čudi da je umanjena i percepcija napretka u borbi protiv korupcije. Dok nešto više od četvrtine građana smatra da sada korupcije ima manje nego pre četiri godine, 40% njih je uvereno u suprotno. Gotovo jedna trećina ne daje jasan odgovor na ovo pitanje.

U prošlom ispitivanju za Barometar (2012/13)zabeležen je nagli skok optimizma nakon promene vlasti. Tada jeviše od polovine ispitanika bilo uvereno da je stanje bolje nego u prošlosti. Sada se broj onih koji veruju da je ostvaren napredak u odnosu na stanje iz ranijih godina, to jest da korupcije ima manje, prepolovio (26%), dok čak dve trećine građana smatra da napretka nema. Ipak, procenat ispitanika koji su zadovoljni rezultatima u borbi protiv korupcije je i dalje značajno veći nego što je bio 2009. i 2005. godine (13%).

Broj građana koji su nezadovoljni učinkom Vlade u borbi protiv korupcije je znatno veći od broja onih koji smatraju izvršnu vlast uspešnom (44% spram 28%). Da je Vlada veoma uspešna na tom poslu smatra samo 2% ispitanika, dok je veoma nezadovoljnih 11%. Građani tradicionalno ocenjuju da Vlada loše vodi borbu protiv korupcije. Sadašnji skor je, iako veoma loš, jedan od najboljih, sa ispodpolovičnim udelom negativnih komentara i sa drugom najboljom „prosečnom ocenom“ za Vladu na globalnom barometru (iza 2007).

Istraživanje nudi i odgovore na pitanje zašto ljudi ne prijavljuju slučajeve korupcije. Naime, očigledno je da dosadašnja antikorupcijska politika, uključujući tu i donošenje Zakona o zaštiti uzbunjivača i proklamovanu „nultu toleranciju“, nije donela rezultate. Državni organi nisu uverili jednu trećinu građana u osnovnu stvar – da neće trpeti štetu ako prijave korupciju (24% ne prijavljuje korupciju u strahu od posledica, a 6% jer se plaši da će sebe označiti kao davaoca mita). Sledeću trećinu su državni organi propustili da uvere da će zaista ispitati slučaj korupcije koji im je prijavljen (17% ne prijavljuje jer je „korupciju teško dokazati", 10% jer „ništa neće biti urađeno" i 2% jer veruju da su „službenici kojima treba prijaviti i sami korumpirani"). Najzad, jedna četvrtina čak i ne zna kome i kako da prijavi korupciju.

Rezultati koji se odnose na procenat građana spremnih da prijave korupciju ne daju razlog za optimizam. Trećina građana smatra da i „obični ljudi“ mogu da doprinesu borbi protiv korupcije, a približno isti broj smatra moralnom obavezom da prijavi korupciju čiji je svedok. Međutim, pre četiri godine broj građana spremnih da prijave korupciju je bio znatno viši (58%). Svega 21% građana smatra da je prijavljivanje korupcije „društveno prihvaćeno“, što ne deluje obećavajuće za uzbunjivače. 

Prezentacija sa grafičkim prikazom nalaza dostupna je na sajtu Transparentnosti Srbija na stranici Istraživanja o korupciji / GCB http://www.transparentnost.org.rs/index.php/sr/istraivanja-o-korupciji/globalni-barometar-korupcije-gcb

Preporuke Transparentnosti Srbija na osnovu istraživanja:

•     Sprovesti uverljive istrage svih prijavljenih slučajeva sumnji na korupciju i saopštavanje rezultata

•     Proaktivno delovanje tužilaštva (na osnovu dostupnih izveštaja i podataka, bez čekanja na krivičnu prijavu)

•     Izmene Krivičnog zakonika (oslobađanje od odgovornosti lica koje prijavi korupciju, preciziranje postojećih koruptivnih krivičnih dela) i dopune Zakona o zaštiti uzbunjivača (uzbunjivanje sa tajnim podacima, nagrada u slučajevima direktne koristi za budžet, brojna preciziranja odredbi)

•     Informisanje potencijalnih uzbjnivača i svedoka o mogućnostima za prijavljivanje korupcije i zaštiti

•     Preduzimanje sistemskih promena na osnovu ispitanih slučajeva korupcije (izmene propisa i prakse) 

O istraživanju

•     Globalni barometar korupcije, koji je osmislio Transparency International, sprovodi se u saradnji sa TNS/Gallup International od 2003. godine. Ovaj put su podaci prikupljeni u okviru šireg istraživanja. Obradu podataka je izvršio sektor za istraživanja Transparency International, a tumačenja za Srbiju i poređenja Transparentnost Srbija.

•     Globalni barometar korupcije je najveće svetsko istraživanje o iskustvima građana sa korupcijom, percepcijom građana o korumpiranosti pojedinih institucija i njihovoj spremnosti da se uključe u borbu protiv korupcije

•     U Srbiji je terenski deo istraživanja sproveden u periodu od 26. novembra 2015. do 22. februara 2016. na nacionalnom uzorku od 1508 ispitanika koji reprezentuje celokupno stanovništvo (centralna Srbija i Vojvodina). Istraživanje je sprovedeno CAPI metodom “licem u lice”.

 

O Antikorupcijskom savetovalištu 

 

Građani su jako osetljivi kad je u pitanju zdravstvo ili obrazovanje, ali I gnevni kad je u pitanju pravosuđe. Građani mnogo više prijavljuju slučajeve u zdravstvu nego u poređenju sa policijom, ali različito nastupaju. Kada je u pitanju zdravstvo, uglavnom ostaju anonimni, dok na primer kada je u pitanju obrazovanje, žele da izađu i u javnost.  

 

Napominjemo da se građani ne obraćaju tako često zbog korupcije kod saobraćajne policije, najverovatnije jer i sami iniciraju da plate mito umesto da im se napiše tri do četiri puta veća kazna za učinjeni prekšaj ili oduzimanje saobraćajne dozvole, tako da  rado pristaju na to.  

Davanje mita se najčešće javlja kod izdavanja različitih dozvola. Najčešći razlozi koji vode ka nuđenju mita su predugo čekanje na izdavanje dozvola, dodatni zahtevi, usložnjavanje procedura.

 

Kod prijavljivanja slučajeva, građane najčešće sprečava da strah od mogućih kasnijih posledica (naročito izraženo u zdravstvu i kod slučajeva vezanih za policiju), nepoverenje u institucije, naročito izraženo u pravosuđu I kod lokalnih inspekcijskih službi, dugo trajanje postupaka, gde se gubi faktička korist od rešavanja, veliki broj nerešenih slučajeva, neprocesuiranje od strane nadležnih organa koji vode ka ideji da je sama prijava beskorisna.

Dobro je znati da se na osnovu naših iskustava, sumnja na korupciju mnogo češće javlja kada se neki postupci odvijaju predugo ili je u njima nešto neregularno, a da je broj slučajeva direktnog traženja mita daleko manji. Tako da, kada se govori o korupciji u Srbiji treba imati u vidu da je ona verovatno još raširenija nego što pokazuju rezultati danas predstavljenog istraživanja

Vesti