Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Index percepcije korupcije CPI 2017
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Politički uticaj na javna preduzeća i medije
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Začarani krug oglašavanja javnog sektora
  • Beograd na vodi - geneza slučaja

Pod lupom

Prev Next

Sastanci u Vladi - kako se zakazuju i ko za njih zna

Želeći da demantuje tvrdnje iz jednog novinarskog teksta o sadržaju razgovora koji je vodila, premijerka je iznela nekoliko zanimljivih informacija koje su bile prethodno nepoznate. Tako smo saznali da je sastanak o kome je reč u tekstu "održan u sredu, 7. februara u 13 časova u sali za sastanke u zgradi Vlade Srbije u Beogradu u Nemanjinoj 11, u kojoj predsednica Vlade redovno održava službene sastanke, a svi učesnici su, prema protokolu koji nalaže ulazak u svaku zgradu vlade bilo gde na svetu, morali da se prijave na prijavnici i ostave svoje podatke". Takođe, "molbu za sastanak uputio je investitor, KKR grupe...

Zabrana predizbornog spota - poštovanje zakona ili stvaranje privida

Odluka REM da zabrani predizboni spot SNS za gradske izbore najverovatnije jeste u skladu sa Zakonom o oglašavanju. Tamo se zaista kaže da oglasna poruka može da sadrži „lično dobro na osnovu kojeg se može utvrditi identitet lica“ jedino ako postoji prethodni pristanak. Jasno je da prethodni pristanak predvodnika dve opozicione liste (Đilas i Šapić) nije postojao da se nađu na spotu SNS. Međutim, nije jasno na osnovu čega je Regulatorno telo za elektronske medije tako nešto utvrdilo. (https://goo.gl/VNRy5F) Naime, u odluci koja je objavljena na sajtu ovog tela nema ni traga o tome da je sprovođen nekakav postupak u kojem...

O ustavnim raspravama na dan ustavnosti

Danas se obeležava dan državnosti i dan ustavnosti Srbije. Upravo ovih dana u toku je jedna neobična i ograničena ustavna debata. Kao što je poznato, „na stolu“ su radne verzije amandmana na delove Ustava koji govore o pravosuđu, na predlog Ministarstva pravde. Davno je uočena potreba da se poveća nezavisnost sudija i tužilaca od zakonodavne i izvršne vlasti, i u domaćim pravnim aktima i od strane evropskih posmatrača. Ustav bi, između ostalog, trebalo da se menja kako bi takve promene imale trajniji karakter, budući da su trenutno predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti članovi tela koja utiču na izbor i razrešenje...

Krivično delo prikrivanje imovine ili prikrivanje krivičnog dela nelegalne gradnje

Prema novinarskom istraživanju, prvi na listi SNS za beogradske izbore, koji je i sada javni funkcioner (direktor klinike), Zoran Radojičić poseduje kuću u izgradnji bez dozvole na Zlatiboru i taj objekat nije prijavio u izveštaju o imovini koji je podneo Agenciji za borbu protiv korupcije krajem januara ove godine, sa stanjem od 31.12.2017. Sudeći po fotografijama sa lica mesta, gotovo je nemoguće da je kuća podignuta posle nove godine i da stoga nije podlegala dužnosti prijavljivanja. Neprijavljivanje imovine i prihoda javnih funkcionera ili davanje lažnih podataka o imovini je propisano kao krivično delo. Međutim, da bi postojala krivična odgovornost, traži se...

Danajski ustavopisci i propuštanje nepropuštene prilike

Tekst sa bloga sudije Miodraga Majića: Nedavno objavljeni radni tekst ustavnih amandmana Ministarstva pravde za kratko vreme uspeo je da učini nešto što je pre samo nekoliko nedelja izgledalo gotovo nemoguće. Umrtvljeno i naizgled u potpunosti zauzdano srpsko pravosuđe, naprasno se prenulo iz ropca! Razloge za neočekivanu reakciju ipak ne treba predugo tražiti. Po svemu sudeći, predložena rešenja su u toj meri neprihvatljiva, da su i srpske sudije, tradicionalno tolerantne spram različitih oblika mobinga, ovoga puta odlučile da dignu glas. Jedan za drugim, Visoki savet sudstva, Vrhovni kasacioni sud, ali i kolegijumi sudova u Kragujevcu, Negotinu i Novom Sadu, ovih dana zahtevaju povlačenje predloga koje opravdano smatraju ne samo neprihvatljivim...

Kandidati i izborne liste na naslovnim stranicama

Izborna lista "Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd!" bila je ubedljivo najzastupljenija na naslovnim stranicama dnevnih listova u prve četiri nedelje kampanje, a njeni kandidati i lider naprednjaka bili su gotovo 90% slučajeva prikazani u pozitivnom kontekstu. Aleksandar Vučić, Siniša Mali, Goran Vesić i drugi kandidati sa liste (ukupno 13), kao i SNS, imali su 171 pojavljivanje na naslovnim stranicama devet dnevnih listova koji izlaze u Beograd. Od toga 149 u pozitivnom kotekstu (87%), sedam u neutralnom (4%) i 15 u negativnom (9%), i to svih 15 u listu "Danas". Drugi po broju pojavljivanja su Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Saša...

Kod Mađara tender, a kod nas?

Iako znamo da je modernizacija pruge Beograd – Budimpešta dogovorena i da će biti finansirana iz kineskog kredita, još uvek ne znamo koja je računica isplativosti ovog posla. Za razliku od eventualne koncesije kod koje bi isplativost investicije bila pitanje o kojem se stara investitor, ovde je reč o novcu koji će otplaćivati poreski obveznici. Još zanimljivije je pitanje pravne procedure koja će se sprovesti pre radova. Naime, dosadašnji aranžmani koji uključuju kredite kineske banke podrazumevali su i kineske izvođače radova koji posao dobijaju bez nadmetanja. To je, na primer, bio slučaj kod izgradnje Pupinovog mosta i novog postrojenja termoelektrane...

Lepe želje, dugački rokovi i promašene teme

Mnogi državni organi, jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća, ustanove i drugi obveznici izrade planova integriteta prihvatili su da načine ambiciozne korake kako bi sprečili korupciju. Oni su, naime, u planovima integriteta koje su krajem prošle godine predali Agenciji za borbu protiv korupcije, izabrali mere za unapređenje integriteta, među kojima su mnoge za čije se uvođenje Transparentnost Srbija zalaže već godinama. Iz oblasti transparentnosti lokalne samouprave, to su neke mere (indikatori) obuhvaćeni našim LTI istraživanjem (https://goo.gl/dN1E8G): - Propisati obavezu objavljivanja nacrta/predloga akata koji se usvajaju u Skupštini lokalne samouprave. - Usvojiti interni akt kojim se reguliše održavanje javnih rasprava o predlozima/nacrtima akata koji se...

Nacionalni konvent o EU za Poglavlje 23

Predstavnik TS, Nemanja Nenadić, govorio je na konferenciji „Implementacija aktivnosti predviđenih Akcionim planom za poglavlje 23“, nacionalnog konventa o EU za poglavlje 23, koja je održana 1. novembra 2016. u Narodnoj skupštini Republike Srbije. U toku diskusije povodom tačke „Pravosuđe u kontekstu implementacije aktivnosti u okviru Poglavlja 23 i neophodne izmene Ustava“, on je ukazao na nekoliko pitanja koja uvodničari nisu pomenuli. Naime, iako se izmena Ustava Republike Srbije planira upravo zbog eliminisanja upliva zakonodavne i izvršne vlasti na proces izbora i razrešenja sudija i javnih tužilaca, to nipošto nije jedini razlog da se Ustav menja kako bi se rešili problemi u vezi sa korupcijom i antikorupcijskim mehanizmima. On je podsetio na dopis TS iz marta 2016. gde je ukazano na devet tačaka (status narodnih poslanika, imunitet funkcionera, definicija sukoba interesa, status nezavisnih organa, garancije javnosti rada dražvnih organa, garancije za učešće građana u zakonodavnom postupku, garancije jedinstva pravnog poretka, ograničenja pri preuzimanju obaveza i zaključivanju međunarodnih sporazuma...). (https://goo.gl/OVmmH6)

U vezi sa konkretnim pitanjem članstva ministra pravde i predsednika Odbora za pravosuđe Narodne skupštine u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca, Nenadić je ukazao da pre izmena Ustava, ako postoji već politička volja koja je zapisana u Akcionom planu, problem uticaja može da se reši jednostavno – tako što ovi politički funkcioneri jednostavno ne bi učestvovali u radu VSS i DVT. Nenadić je skrenuo pažnju i na pitanje koje je izmaklo pažnji i izlagača i predstavnicima Ministarstva pravde i drugih institucija koje su radile na izveštaju o praćenju sprovođenja Akcionog plana za poglavlje 23. (https://goo.gl/Uj01O5)  Naime, Srbija ima obavezu na osnovu preporuka iz četvrtog kruga evaluacije GREKO da uredi bolje sistem za sprečavanje i rešavanje sukoba interesa kod sudija, tužilaca i narodnih poslanika, rok za izveštavanje o urađenom ističe do kraja godine (2016), a za sada nije bilo pomaka.

U okviru sesije „Ispunjavanje obaveza iz AP 23 u oblasti borbe protiv korupcije. Borba protiv korupcije u medijima. Najavljene izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i međunarodni standardi i preporuke“, Nenadić je govorio posle predstavnika Saveta za borbu protiv korupcije (M. Milićević) i Agencije za borbu protiv korupcije (M. Božanić). On je, govoreći o ispunjavanju Akcionog plana za poglavlje 23 najpre naglasio da je u Srbiji glavni problem to što se motor EU integracija ne koristi dovoljno za borbu protiv korupcije, a da je jedan od razloga za to i sam akcioni plan.

Naime, postoji mnogo pitanja koja nisu ni obuhvaćena ovim akcionim planom, a veoma su bitna za borbu protiv korupcije (npr. zaobilaženje antikorupcijskih pravila primenom međunarodnih sporazuma).

Dalje, problem je i to što su neka pitanja obuhvaćena, ali ne na adekvatan način ni u odgovarajućem obimu. Primer za to je pitanje pristupa informacijama od javnog značaja, gde je uočena potreba da se unaprede propisi, ali ne i da se otklone postojeće prepreke za obezbeđivanje pristupa informacijama koji je već obavezan po Zakonu (slučajevi neizvršenih rešenja Poverenika za informacije koji se mogu videti iz godišnjeg izveštaja ove institucije).

Na sledećem nivou su one aktivnosti koje nisu dovoljno dobro koncipirane u AP, pa se ne može očekivati da donesu željeni efekat. Kao primer se mogu navesti brojne obuke kod kojih je predviđeno da se uspešnost ceni po tome da li je obuka realizovana, bez zalaženja u to koji je broj obučenih, obim stečenog znanja, obuhvat obuke itd.

Sledeći po redu je problem kašnjenja u realizaciji aktivnosti, za šta su primer brojni zakoni, koje je po akcionim planovima iz 2013 već odavno trebalo doneti ili izmeniti – Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, Zakon o lobiranju... Najzad tu su i propisi koji su doneti, ali aktivnosti nisu donele suštinsku promenu. Na primer, donet je Zakon o zaštiti uzbunjivača, neki ljudi su dobili zaštitu pred sudovima ali nije ostvaren krajnji cilj – povećanje broja prijavljenih slučajeva korupcije, pa treba osmišljavati nova rešenja. On je naglasio značaj praćenja promena i izveštavanja o njima, kao i na problem nepostojanja dovoljnog obima podataka o izvršenju zakona, pri čemu se neki od njih pre mogu videti u izveštajima Evropske komisije nego državnih organa Srbije.

Nenadić je podsetio prisutne na to da je koalicija prEUgovor predstavila izveštaj o napretku Srbije na putu EU integracija (https://goo.gl/cx45rQ) , kao i na posebne izveštaje TS (prioriteti u borbi protiv korupcije, studija Sistema društvenog integriteta). Kad je reč o Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, što je bila jedna od tema ove sesije, Nenadić je posebno ukazao na pitanja koja nisu obuhvaćena aktuelnim nacrtom – u vezi sa mešanjem javne i političke funkcije i u vezi sa mogućim sukobom interesa kod savetnika, koji nisu ni javni službenici ni državni funkcioneri i nemaju obavezu da nikoga obaveštavaju o eventualnim privatnim interesima koji utiču na davanje saveta. (https://goo.gl/OQAnEq)

nacionalnikonvent

Vesti