Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • When law doesn’t rule - State capture of the judiciary, prosecution, police in Serbia
  • Index percepcije korupcije CPI 2017
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Politički uticaj na javna preduzeća i medije
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • JAVNI POZIV građanima, udruženjima, predstavnicima stručne i zainteresovane javnosti za uključenje u postupak izrade Lokalnog antikorupcijskog plana

Pod lupom

Prev Next

Presuda zbog formiranja lokalnog antikorupcijskog tela

Presuda koju je doneo viši sud u Požarevcu značajna je i zbog procesa formiranja lokalnih antikorupcijskih tela u gradovima u kojima se tek sada (sa zakašnjenjem) radi na lokalnim antikorupcijskim planovima (LAP) i kojima taj posao tek predstoji. Transparentnost Srbija trenutno pruža podršku gradu Novom Pazaru u izradi LAP-a, a krajem godine predstoji izbor tela koje će pratiti sprovođenje plana. Reč je o projektu koji finansira Agencija za borbu protiv korupcije. Prenosimo vest Novinske agencije Beta: Viši sud u Požarevcu poništio je rešenje gradske skupštine o formiranju Lokalnog antikorupcijskog foruma (LAF), što je prva presuda kojom je kao  nelegalna proglašena odluka za...

Kupovina glasova

Kupovina glasova i zloupotrebe javnih sredstava su krivična dela i kada su u vezi sa izborima za nacionalne savete nacionalnih manjina. Ono što je zajedinčko za ova krivična dela i slične događaje koji se odnose na izbore za državne i lokalne organe jeste faktička nekažnjivost. Najočigledniji primer podmićivanja birača, koje je pri tom vršeno javnim sredstvima, se izgleda dogodio u Novoj Crnji. Prema navodima iz medija u ovoj opštini su pojedini Romi od predstavnika lokalne samouprave dobijali bonove za socijalno ugrožene u vrednosti od 3000 da bi glasali za jednu listu. Krivičnu prijavu je podneo jedan od učesnika tih izbora sa...

Spisak neizvršenih rešenja

Predstavnici Medijske koalicije u Timu za dijalog dostavili su Koordinacionoj grupi Vlade Srbije za saradnju sa medijima spisak od 601 neizvršenog rešenja koja su doneta po žalbama izjavljenim Povereniku zbog povrede prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zahtevali njihovo hitno izvršenje.  Izvršenje rešenja Poverenika za informacije je po oceni Transparentnosti, važno ne samo za građane, novinare i udruženja koja su tražila kopije dokumenata i podatke od organa vlasti, već i kao osnovni pokazatelj da li u Srbiji postoji vladavina prava. Činjenica da postoji makar jedno neizvršeno rešenje Poverenika, i da to prolazi bez reakcije Vlade, koja po zakonu...

N1: Kad poziv predsednika promeni sve i - "preskoči" institucije

"Majstorski potez predsednika Srbije - pomogao samohranoj majci" - tako su, između ostalog, tabloidi bliski vlasti preneli vest da je predsednik Aleksandar Vučić rešio skoro dvogodišnju pravnu bitku jedne meštanke Boljevaca. Ona je govorila za N1, rekla da se ljuti na vlast, predsednika su njene reči dirnule i, kako kaže, pozvao ju je telefonom. Osim što je ovoj ženi pomogao da reši problem, predsednik je, radeći nešto što nije u opisu njegovog posla, preskočio najmanje pet institucija u čijem je opisu baš to. Čemu nam onda služe institucije? Decenijama je Slobodan Petrić, meštanin sela kraj Ljiga, od nadležnih opštinara tražio da naprave...

Tužilaštvo ne reaguje na višemilionsku zloupotrebu sredstava

Više javno tužilaštvo u Beogradu nije pokrenulo istragu na osnovu podataka koje je izneo list Danas, da je 208,5 miliona dinara jednokratne socijalne pomoći beogradskog Gradskog centra za socijalni rad podeljeno sigurnim glasačima SNSa pred lokalne izbore, u martu ove godine. Naime, list Danas je došao do dokumenata koji potvrđuju da je po 15.000 dinara dobilo 13.900 osoba iz opština Obrenovac, Barajevo, Vračar, Grocka, Sopot i Lazarevac, koji, inače, nisu korisnici usluga centara za socijalni rad. Organizacije Transparentnost Srbija poslala je u septembru Višem javnom tužilaštvu zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, postavljajući pitanje šta je Tužilaštvo preduzelo povodom navoda...

Bavi li se predsednik Srbije direktorima javnih preduzeća

Medijske spekulacije o tome da predsednik države, Aleksandar Vučić, nezadovoljan padom Srbije na rangiranju zemalja po lakoći poslovanja, traži smene direktora pojedinih javnih preduzeća, ne bi bila značajna, da ju je bilo ko demantovao i predočio građanima da direktore javnih preduzeća postavlja i razrešava Vlada Srbije, kada se, po proceduri iz Zakona o javnim preduzećima utvrdi da nisu ispunili planove ili da su nestručno obavljali poslove, a ne predsednik Republike. Transparentnost Srbija ovim povodom podseća da Srbija ima i drugi, znatno veći problem kada je reč o direktorima javnih preduzeća - velika većina njih uopšte nije ni postavljena nakon konkursa koji...

Kupovina vremena za TV i radijsko emitovanje

Transparentnost Srbija podržala je zajednički amandman organizacija civilnog društva Balkanska istraživačka mreža, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Slavko Ćuruvija fondacija u okviru javne rasprave o Nacrtu zakona o javnim nabavkama, koji se odnosi na kupovinu vremena za TV i radijsko emitovanje. Odredba iz nacrta predviđa (kao i važeći zakon) izuzetak po kome naručioci ne primenjuju ZoJN na "kupovinu vremena za televizijsko, odnosno radijsko emitovanje, odnosno vremena za emitovanje programskih sadržaja, koje naručilac dodeljuje pružaocu medijskih usluga“. Smatramo, međutim, da je potrebno precizirati da se ovaj izuzetak odnosi isključivo na situaciju kada je naručilac javni medijski servis i na ugovore koje organi...

Otvoreni podaci o javnim nabavkama

Transparentnost Srbija dostavila je Upravi za javne nabavke primedbe i predloge u okviru javne rasprave o izmenama Zakona o javnim nabavkama. Jedan od predloga je u vezi sa otvorenim podacima, odnosno objavljivanjem podataka u mašinski čitljivom obliku i omogućavanjem da se pretražuju i upoređuju za odabranu grupu javnih nabavki na Portalu javnih nabavki. Naime, Nacrt Zakona predviđa objavljivanje velikog broja podataka koji se odnose na pojedinačne postupke javnih nabavki, planove javnih nabavki i izveštaje o sprovedenim javnim nabavkama, kao i o onim nabavkama na koje se Zakon ne primenjuje. Nacrt takođe sadrži odredbe koje postavljaju kao pravilo elektronsku komunikaciju i korišćenje...

Korisna zapažanja Evropske komisije o borbi protiv korupcije u Srbiji

Transparentnost Srbija (deo Transparency International) ističe da je glavna ocena iz ovogodišnjeg izveštaja Evropske komisije, kada je reč o borbi protiv korupcije, to da „nije ostvaren napredak u ostvarivanju prošlogodišnjih preporuka“ . U tom smislu, glavne kritike se odnose na to što nije usvojen novi Zakon o Agenciji za borbu protiv korucpije, niti izmene Krivičnog zakonika, što Vlada i dalje ne uzima u obzir preporuke sopstvenog Saveta za borbu protiv korupcije i, najzad, što se nije popravilo stanje u vezi sa primenom antikorupcijske strategije, primenom postojećih zakona i osudama u slučajevima korupcije na visokom nivou. Pored rešavanja ovih problema, EK poziva na bolju koordinaciju i obezbeđivanje kapaciteta svih aktera.

Transparentnost – Srbija smatra da je dobro to što Evropska komisija izričito pominje problem javnih preduzeća („naročito ranjiva od korupcije“), ali da je lošoj primeni Zakona o javnim preduzećima u svim njegovim aspektima (depolitizacija, javnost, odgovornost) trebalo posvetiti više pažnje. Dobro je što se navodi da je nedovoljno razvijen nezavisni nadzor za utvrđivanje nepravilnosti u vezi sa radom državnih firmi, kao i kod javno-privatnih i strateških partnerstava. Ovo su problemi na koje naša organizacija godinama ukazuje i smatramo izuzetno važnim što su konačno postali i predmet interesovanja EU. Međutim, problem je daleko veći – čak i kada mehanizmi kontrole postoje u zakonima Srbije, oni se ne koriste kada se veliki infrastrukturni projekti realizuju na osnovu međudržavnih sporazuma.   

U pogledu suzbijanja korupcije EK kritikuje to što se sistematski ne koriste finansijske istrage. S druge strane, EK primećuje da policija i tužilaštvo „češće koriste“ proaktivne istrage, ali da u tome postoje prepreke – manjak opreme, obuke i platfromi za bezbednu razmenu informacija. EK izražava ozbiljnu bojazan zbog toga što političari često komentarišu istrage i sudske odluke o korupciji, kao i zbog „curenja“ informacija o istragama ka medijima. S druge strane, „brojni slučajevi korupcije visokog profila, uključujući i neke o kojima su izveštavali mediji, još uvek nisu ozbiljno istraženi“.

U ovom poglavlju se EU osvrće i na Zakon o slobodnom pristupu informacijama. Oni opominju da Zakon još uvek nije promenjen, kako bi se omogućilo povećanje uspešnosti rada Poverenika, ali i da još uvek nije obezbeđeno izvršenje nekih Poverenikovih odluka. Na žalost, propuštena je prilika da se u Akcionom planu za poglavlje 23 pregovora Srbije i EU planiraju aktivnosti za rešavanje ovog problema (TS je blagovremeno, u vreme izrade AP na ovaj nedostatak ukazala i Ministarstvu pravde i EK). U izveštaju se govori i o preprekama koje stoje na putu uspešnijem radu Agencije za borbu protiv korupcije (posebno kada je reč o pristupu bazama podataka drugih organa), kao i o potrebi da se donese Zakon o lobiranju i izmene propisi o sukobu interesa.

Evropska komisija po našem mišljenju s pravom ističe kao problem preterano korišćenje odredaba Krivičnog zakonika o „zloupotrebi ovlašćenja u privredi“. Po mišljenju TS, političari, pa čak i neki javni tužioci u Srbiji greše kada istrage privrednog kriminala prikazuju kao suzbijanje korupcije, iako u njima nije utvrđeno da je bilo podmićivanja ili učešća bilo kog javnog funkcionera ili službenika. Transparentnost – Srbija smatra da ni EK ne bi trebalo da podstiče ovu konfuziju i da bi komentare u vezi sa privrednim kriminalom trebalo prikazati u drugim delovima izveštaja, kako se ne bi zamaglila suština borbe protiv korupcije. S druge strane, naglašavamo da je potrebno izmeniti i dopuniti delove Krivičnog zakonika koji se neposredno odnose na korupciju, ali se ne tome još uvek ništa ne radi. 

Ocene Evropske komisije su bile relativno blage u vezi sa primenom antikorupcijske strategije i akcionog plana, ali se ipak konstatuje da su rezultati primene „ograničeni“ i da su „brojne mere odložene“. Ne pominju se uzroci ovakvog stanja – potpuno odsustvo odgovornosti u slučaju neispunjavanja obaveza, uključujući i odsustvo reakcije Narodne skupštine na izveštaje Agencije za borbu protiv korupcije. Otuda verovatno proizlazi i zaključak EK na kraju ovog dela izveštaja: „Za borbu protiv korucije u Srbiji nedostaju i dugoročna strateška vizija i politička volja koja bi podstakla reforme.“  

Transparentnost Srbija podseća da se važni komentari za borbu protiv korupcije mogu naći i u drugim poglavljima, među kojima su javne nabavke, gde se konstatuje određeni napredak i sloboda izražavanja, gde se situacija nije poporavila. Naročito je značajna konstatacija problema „zamagljene razlike između državnih i partijskih aktivnosti“ javnih funkcionera, u vezi sa čime podsećamo da je TS incirala preciziranje zakonskih obaveza i ograničenja.

Generalno, i ove godine je izveštaj Evropske komisije realno konstatovao stanje u mnogim važnim oblastima za borbu protiv korupcije. Izveštaj donosi dobre preporuke, ali treba imati u vidu da njima nisu obuhvaćena sva bitna pitanja. U kojoj meri će preporuke EU biti od koristi za Srbiju, zavisi prevashodno od odnosa naših državnih organa prema njima. Na osnovu toga što su mnoga zapažanja ponovljena, može se zaključiti da evropske integracije za sada nisu u dovoljnoj meri iskorišćene da budu motor antikorupcijskih reformi.

Vesti