Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Izveštaj o izbornoj kampanji 2018 Beograd
  • Index percepcije korupcije CPI 2017
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Politički uticaj na javna preduzeća i medije
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Začarani krug oglašavanja javnog sektora

Pod lupom

Prev Next

Borba protiv korupcije – veći prioritet samita EU nego vlasti u Srbiji

Mada često možemo biti nezadovoljni time što ocene EU zvaničnika u pogledu stanja borbe protiv korupcije i vladavine prava nisu oštrije, zaključci i prioriteti Samita čelnika zemalja EU koji je održan u Sofiji, maja 2018, su ohrabrujući. U stvari, primetno je da su šefovi država ili vlada zemalja članica EU dali mnogo veći značaj borbi protiv korupcije nego što je to učinjeno u poslednja dva premijerska ekspozea. Drugim rečima, ispada da je borba protiv korupcije važnija onim državama koje Srbiju treba da prime u svoj klub, nego našoj državi koja želi da u taj klub uđe. U Deklaraciji u kojoj „EU potvrdjuje...

Nećemo vas obrazlagati

Taman kad se činilo da ništa iz Narodne skupštine ne može da iznenadi, stigli su novinski izveštaji sa sednice skupštinskog odbora za dijasporu. Vladajuća većina je rešila da iz nekog razloga smeni predsednika tog odbora, Ivana Kostića, koji inače dolazi iz jedne opozicone stranke (Dveri). Reklo bi se da u tome nema ničeg neobičnog, jer od dobre volje skupštinske većine i dobrih manira parlamentarizma zavisi da li će opozicionari dobiti priliku da vrše ovakve funkcije. Ovde je neobično obrazloženje, odnosno obrazloženje odsustva obrazloženja odluke. Naime, predlagač smene, Aleksandar Marković iz SNS, rekao je da je sa Kostićem imao dobru saradnju i...

Devet godina bez obrazloženja

Ministar unutrašnjih poslova objavio je da neće biti obaveznog šestomesečnog tehničkog pregleda za vozila starija od 15 godina. Nije prošlo ni tri nedelje otkako je ministar potpisao pravilnik kojim je zaživela odredba zakona od pre devet godina, a već stiže najava da će se ta odredba ukinuti. Bez obrazloženja, bar u prvom TV istupu u kome je ova izmena najavljena. Ministar je samo pojasnio da je obaveza šestomesečnog pregleda uvedena Zakonom o bezbednosti saobraćaja iz 2009. godine. Što zvuči kao prevaljivanje krivice za nepopularnu meru an neku "bivšu vlast". Tačno je da je ova obaveza uvedena tim zakonom, kao što su...

Upravni sud protiv toga da organi vlasti pokreću postupak protiv rešenja Poverenika

Saopštenje inicijative: Odbrani pravo na informacije - ne dam da javno bude tajno:  Upravni sud je svojim primedbama i predlozima na izmene  Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja upućenim Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, potvrdio stav grupe organizacija civilnog društva da mogućnost da organi vlasti vode upravni spor protiv obavezujućih, konačnih i izvršnih rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti nije u skladu sa načelom zakonitosti. Ova odredba narušava jedinstvo pravnog sistema, zato što sadrži drugačija pravila u odnosu na ona iz sistemskih zakona, kao što suodredbe Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona...

Da li će novi „lex specialis“ narušiti sistem javnih nabavki

Vest prema kojoj je Vlada Srbije usvojila „Nacrt posebnog zakona o gradnji stanova za pripadnike vojske, policije i službi bezbednosti“  ne donosi potpune podatke o bitnim pitanjima ovog državnog građevinsko-zakonodavnog poduhvata. Iako je, prema izjavi potpredsednice Vlade i resorne ministarke, predlog akta usvojen na današnjoj sednici, on nije dostupan na sajtu Vlade. Vlada inače dokumente na sednicama razmatra već godinama u elektronskom obliku, ali ih na sajtu objavljuje tek nekoliko dana kasnije ili ih ne objavljuje uopšte. Dalje, ovaj nacrt zakona nije bio otvoren za javnu raspravu, iako je to obaveza koja proističe iz Zakona o državnoj upravi, Poslovnika Vlade i strateških...

Privid pravne države

Povodom vesti o priznanju krivice i uslovoj osudi jedinog optuženog za slučaj „Savamala,“ podsećamo na komentar koji smo dali kada je pre dve nedelje podneta krivična prijava: „Vest da je uoči druge godišnjice policija podnela krivičnu prijavu protiv šefa smene policijske stanice na Savskom vencu, više je podsetnik na to da odgovornosti za kršenje zakona nema, nego što može da se razume kao znak da je pravna država počela da funkcioniše. Činjenice utvrđene od strane Zaštitnika građana o propustima u radu MUP u noći između 24. i 25. aprila 2016, dugogodišnji „ping-pong“ na relaciji tužilaštvo-policija i između višeg i osnovnog javnog tužilaštva...

Značaj konkursa za zamenika direktora Agencije

Odbor Agencije za borbu protiv korupcije raspisao je konkurs za zamenika direktora te institucije. Koliko je mesto zamenika direktora Agencije važno pokazalo se već u nekoliko slučajeva. Prva direktorka Agencije, Zorana Marković, imala je zamenika Vladimira Jankovića, a oboje su izabrani jula 2009. Međutim, zamenik je dao ostavku na tu funkciju a postupak za izbor novog zamenika nije bio pokrenut do razrešenja prve direktorke krajem 2012. godine Sledeća direktorka Agencije, Tatjana Babić, takođe je imala zamenika, Vladana Joksimovića. Međutim, krajem 2016. je ostavku zbog odlaska na drugu funkciju (Ustavni sud) dala direktorka, a odmah potom i zamenik, zbog prelaska u Regionalnu...

Rešiti probleme za rad medija i borbu protiv korupcije

Transparentnost – Srbija (članica Transparency International), povodom Međunarodnog dana slobode medija, ukazuje da nedavna najava obnove rada na medijskoj strategiji predstavlja samo mali korak u nizu mera koje državni organi treba da preduzmu da bi poporavili stanje u ovoj oblasti. U praksi se pokazalo da ni najbitnija dostignuća prethodne strategije, poput konkursnog finansiranja medijskog programa, nisu donela željene efekte niti se sprovode kako je zamišljeno. Stanje je još gore u onim oblastima u kojima reforme nisu pretočene u zakonske norme ili nisu čak ni bile planirane. To je, između ostalog, slučaj sa nedovoljno uređenim pitanjem državnog oglašavanja, koje se koristi za...

Korisna zapažanja Evropske komisije o borbi protiv korupcije u Srbiji

Transparentnost Srbija (deo Transparency International) ističe da je glavna ocena iz ovogodišnjeg izveštaja Evropske komisije, kada je reč o borbi protiv korupcije, to da „nije ostvaren napredak u ostvarivanju prošlogodišnjih preporuka“ . U tom smislu, glavne kritike se odnose na to što nije usvojen novi Zakon o Agenciji za borbu protiv korucpije, niti izmene Krivičnog zakonika, što Vlada i dalje ne uzima u obzir preporuke sopstvenog Saveta za borbu protiv korupcije i, najzad, što se nije popravilo stanje u vezi sa primenom antikorupcijske strategije, primenom postojećih zakona i osudama u slučajevima korupcije na visokom nivou. Pored rešavanja ovih problema, EK poziva na bolju koordinaciju i obezbeđivanje kapaciteta svih aktera.

Transparentnost – Srbija smatra da je dobro to što Evropska komisija izričito pominje problem javnih preduzeća („naročito ranjiva od korupcije“), ali da je lošoj primeni Zakona o javnim preduzećima u svim njegovim aspektima (depolitizacija, javnost, odgovornost) trebalo posvetiti više pažnje. Dobro je što se navodi da je nedovoljno razvijen nezavisni nadzor za utvrđivanje nepravilnosti u vezi sa radom državnih firmi, kao i kod javno-privatnih i strateških partnerstava. Ovo su problemi na koje naša organizacija godinama ukazuje i smatramo izuzetno važnim što su konačno postali i predmet interesovanja EU. Međutim, problem je daleko veći – čak i kada mehanizmi kontrole postoje u zakonima Srbije, oni se ne koriste kada se veliki infrastrukturni projekti realizuju na osnovu međudržavnih sporazuma.   

U pogledu suzbijanja korupcije EK kritikuje to što se sistematski ne koriste finansijske istrage. S druge strane, EK primećuje da policija i tužilaštvo „češće koriste“ proaktivne istrage, ali da u tome postoje prepreke – manjak opreme, obuke i platfromi za bezbednu razmenu informacija. EK izražava ozbiljnu bojazan zbog toga što političari često komentarišu istrage i sudske odluke o korupciji, kao i zbog „curenja“ informacija o istragama ka medijima. S druge strane, „brojni slučajevi korupcije visokog profila, uključujući i neke o kojima su izveštavali mediji, još uvek nisu ozbiljno istraženi“.

U ovom poglavlju se EU osvrće i na Zakon o slobodnom pristupu informacijama. Oni opominju da Zakon još uvek nije promenjen, kako bi se omogućilo povećanje uspešnosti rada Poverenika, ali i da još uvek nije obezbeđeno izvršenje nekih Poverenikovih odluka. Na žalost, propuštena je prilika da se u Akcionom planu za poglavlje 23 pregovora Srbije i EU planiraju aktivnosti za rešavanje ovog problema (TS je blagovremeno, u vreme izrade AP na ovaj nedostatak ukazala i Ministarstvu pravde i EK). U izveštaju se govori i o preprekama koje stoje na putu uspešnijem radu Agencije za borbu protiv korupcije (posebno kada je reč o pristupu bazama podataka drugih organa), kao i o potrebi da se donese Zakon o lobiranju i izmene propisi o sukobu interesa.

Evropska komisija po našem mišljenju s pravom ističe kao problem preterano korišćenje odredaba Krivičnog zakonika o „zloupotrebi ovlašćenja u privredi“. Po mišljenju TS, političari, pa čak i neki javni tužioci u Srbiji greše kada istrage privrednog kriminala prikazuju kao suzbijanje korupcije, iako u njima nije utvrđeno da je bilo podmićivanja ili učešća bilo kog javnog funkcionera ili službenika. Transparentnost – Srbija smatra da ni EK ne bi trebalo da podstiče ovu konfuziju i da bi komentare u vezi sa privrednim kriminalom trebalo prikazati u drugim delovima izveštaja, kako se ne bi zamaglila suština borbe protiv korupcije. S druge strane, naglašavamo da je potrebno izmeniti i dopuniti delove Krivičnog zakonika koji se neposredno odnose na korupciju, ali se ne tome još uvek ništa ne radi. 

Ocene Evropske komisije su bile relativno blage u vezi sa primenom antikorupcijske strategije i akcionog plana, ali se ipak konstatuje da su rezultati primene „ograničeni“ i da su „brojne mere odložene“. Ne pominju se uzroci ovakvog stanja – potpuno odsustvo odgovornosti u slučaju neispunjavanja obaveza, uključujući i odsustvo reakcije Narodne skupštine na izveštaje Agencije za borbu protiv korupcije. Otuda verovatno proizlazi i zaključak EK na kraju ovog dela izveštaja: „Za borbu protiv korucije u Srbiji nedostaju i dugoročna strateška vizija i politička volja koja bi podstakla reforme.“  

Transparentnost Srbija podseća da se važni komentari za borbu protiv korupcije mogu naći i u drugim poglavljima, među kojima su javne nabavke, gde se konstatuje određeni napredak i sloboda izražavanja, gde se situacija nije poporavila. Naročito je značajna konstatacija problema „zamagljene razlike između državnih i partijskih aktivnosti“ javnih funkcionera, u vezi sa čime podsećamo da je TS incirala preciziranje zakonskih obaveza i ograničenja.

Generalno, i ove godine je izveštaj Evropske komisije realno konstatovao stanje u mnogim važnim oblastima za borbu protiv korupcije. Izveštaj donosi dobre preporuke, ali treba imati u vidu da njima nisu obuhvaćena sva bitna pitanja. U kojoj meri će preporuke EU biti od koristi za Srbiju, zavisi prevashodno od odnosa naših državnih organa prema njima. Na osnovu toga što su mnoga zapažanja ponovljena, može se zaključiti da evropske integracije za sada nisu u dovoljnoj meri iskorišćene da budu motor antikorupcijskih reformi.

Vesti