Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Izveštaj o izbornoj kampanji 2018 Beograd
  • Index percepcije korupcije CPI 2017
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Politički uticaj na javna preduzeća i medije
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Začarani krug oglašavanja javnog sektora

Pod lupom

Prev Next

Tender po merama firme Šarčevićevog saradnika

Uskoro počinje nova školska godina, a sa njom i uvođenje elektronskih dnevnika u državne škole - što će građane koštati 1,6 miliona evra. Ministarstvo prosvete je ovaj posao dalo konzorcijumu u kom je kompanija "Tesla", a sa kojom je ministar Mladen Šarčević poslovno sarađivao, otkriva KRIK. Stručnjaci ističu da je tender za elektronske dnevnike sproveden tako da je samo "Tesla" mogla da pobedi. Upozoravaju i da bi Agencija za borbu protiv korupcije trebalo da ispita mogući sukob interesa ministra Šarčevića. U novembru 2014, na konferenciji o inovacijama u obrazovanju održanoj u Beogradu Mladen Šarčević, tada suvlasnik privatnih škola "Ruđer Bošković", sa...

Lobiranje u skupštini

Predlog zakona koji je upućen narodnim poslanicima neće rešiti neke neke od ključnih problema, mada je dobro što će konačno biti donet, a ima i pojedinih dobrih pravila. Iako je o nacrtu zakona bila organizovana živa javna rasprava, u obrazloženju zakona nema reči o razmatranju neusvojenih predloga, niti je objavljen poseban izveštaj sa javne rasprave, koji je obavezan na osnovu Poslovnika Vlade. Predlog zakona o lobiranju je u Skupštini http://www.parlament.gov.rs/…/predlozi_zak…/2018/2673-18.pdf Posle više od decenije čekanja u odnosu na prvobitne planove, rad na tom zakonu je aktiviran zbog negativnog publiciteta koji je dobilo saopštenje GRECO o tome da Srbija nije ispunila ni jednu od...

Ugrožavanje opstanka medija kroz naplatu izmišljenog poreskog dugovanja

Kako javlja internet portal Južne vesti iz Niša, Ministarstvo finansija pokrenulo je postupak prinudne naplate dugovanja za navodne poreske obaveze, što ugrožava opstanak ovog medija. https://www.juznevesti.com/…/Propisima-za-javni-sektor-Pore… Navodna poreska obaveza zasniva se na tumačenju Poreske uprave da poslovi glavnog i odgovornog urednika medija podrazumevaju javni odnos i da bez obzira na to što Predrag Blagojević, koji je upisan u registru kao urednik ovog medija, nije bio u radnom odnosu sa osnivačem Južnih vesti, postoji obaveza plaćanja poreza i doprinosa zato što "zakon ne dopušta faktički rad". Pri tom se Poreska uprava pozvala na član 32. Zakona o radu, prema kojem se "smatra da...

O novogodišnjoj rasveti tokom leta

Cena novogodišnje rasvete u glavnom gradu i poređenje sa drugim prestonicama nisu jedini podaci koji su bitni za ocenu o tome da li su javna sredstva utrošena na najbolji mogući način. Odgovarajući na pitanja novinara, predsednik Republike Vučić, u čijoj nadležnosti nisu ova pitanja, izneo je podatak prema kojem će Grad Beograd za sledeće novogodišnje praznike utrošiti na rasvetu 2,2 miliona evra i da je to značajno manje nego što će potrošiti Zagreb i Moskva. https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php… Kada se stavi na stranu to što predsednik Srbije nije javni funkcioner kojem bi uopšte trebalo postavljati pitanja o trošenju lokalnog budžeta i koji ne bi trebalo...

Nerušenje objekta na Kopaoniku - zahtevi TS

Povodom slučaja neizvršenja rešenja o uklanjanju bespravno podignutog ugostiteljskog objekta na vrhu Kopaonika i prebacivanju odgovornosti između Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Ministarstva unutrašnjih poslova u medijima koji su o tome izvestili, Transparentnost - Srbija je danas zatražila dokumenta i informacije od oba ova ministarstva. Predmet naših zahteva su obrazloženja zahteva za pružanje pomoći koji je upućen MUP u vezi sa rušenjem zakazanim za 7. avgust 2018, kao i informacije o postupanju Ministarstva građevine i MUP u ranijim slučajevima uklanjanja objekata po rešenju inspekcije. Najzad, s obzirom na mogućnost dvojakog tumačenja odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, zatražili smo informacije...

Vlada jeste tražila tajnost ugovora

Kako mediji prenose, predsednica Vlade izjavila je da Vlada Srbije nikad nije tražila da ugovor države i firme HPK Petera Kamaraša o upravljanju smederevskom Železarom bude tajni, već da je to bio - kako je rekla - zahtev Komisije za zaštitu konkurencije. http://rs.n1info.com/…/Brnabic-o-Zelezari-Smederevo-i-Peter… Stvari stoje upravo suprotno. Kako se može videti iz zaključka Komisije za zaštitu konkurencije od 2. juna 2015, koje je Transparentnost Srbija objavila još pre tri godine, Komisija je, postupajući u okviru svojih nadležnosti, svojim zaključkom samo prihvatila zahtev za zaštitu podataka koji su joj dostavili ovlašćeni predstavnici ugovrnih strana. Zahtev su zajednički podneli Peter Kamaraš, u ime svojih...

Ugovor potvrđuje nezakonito skrivanje informacija

Transparentnost – Srbija (članica Transparency International) zahteva da se utvrdi ko je odgovoran za trogodišnje skrivanje ugovora o upravljanju smederevskom železarom od javnosti, kao i za eventualni nastanak štete tokom njegove realizacije i raskida. Ujedno pozivamo Vladu Srbije i Ministarstvo privrede da objave ceo tekst ugovora, kao i podatke o njegovoj realizaciji na osnovu kojih bi građani mogli da steknu predstavu o tome da li su tvrdnje njenog bivšeg partnera na ovom poslu osnovane. Transparentnost – Srbija ukazuje da objavljeni delovi ugovora o upravljanju smederevskom železarom, koji je Vlada Srbije zaključila sa firmom Petera Kamaraša potvrđuju da je ovaj ugovor nezakonito...

Inicijativa za brisanje neustavnog člana Zakona o zaštiti konkurencije

Pravo na pristup informacijama ugroženo je nepoštovanjem Zakona o slobodnom pristupu informacijama i idejama da se on pokvari, od kojih su dve našle mesto i u aktuelnom nacrtu izmena i dopuna. Međutim, ne treba zaboraviti da jednako štetne mogu biti odredbe drugih zakona, kada se kroz njih pokušava stvaranje "apsolutnih izuzetaka". Jedan takav primer je norma člana 45. Zakona o zaštiti konkurencije, za koju je je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti podneo je Ustavnom sudu Republike Srbije Predlog za utvrđivanje neustavnosti. https://bit.ly/2OLmhAh Reč je o odredbi koja predviđa da podaci koje "zaštiti" Komisija za zaštitu konkurencije "nemaju...

Korisna zapažanja Evropske komisije o borbi protiv korupcije u Srbiji

Transparentnost Srbija (deo Transparency International) ističe da je glavna ocena iz ovogodišnjeg izveštaja Evropske komisije, kada je reč o borbi protiv korupcije, to da „nije ostvaren napredak u ostvarivanju prošlogodišnjih preporuka“ . U tom smislu, glavne kritike se odnose na to što nije usvojen novi Zakon o Agenciji za borbu protiv korucpije, niti izmene Krivičnog zakonika, što Vlada i dalje ne uzima u obzir preporuke sopstvenog Saveta za borbu protiv korupcije i, najzad, što se nije popravilo stanje u vezi sa primenom antikorupcijske strategije, primenom postojećih zakona i osudama u slučajevima korupcije na visokom nivou. Pored rešavanja ovih problema, EK poziva na bolju koordinaciju i obezbeđivanje kapaciteta svih aktera.

Transparentnost – Srbija smatra da je dobro to što Evropska komisija izričito pominje problem javnih preduzeća („naročito ranjiva od korupcije“), ali da je lošoj primeni Zakona o javnim preduzećima u svim njegovim aspektima (depolitizacija, javnost, odgovornost) trebalo posvetiti više pažnje. Dobro je što se navodi da je nedovoljno razvijen nezavisni nadzor za utvrđivanje nepravilnosti u vezi sa radom državnih firmi, kao i kod javno-privatnih i strateških partnerstava. Ovo su problemi na koje naša organizacija godinama ukazuje i smatramo izuzetno važnim što su konačno postali i predmet interesovanja EU. Međutim, problem je daleko veći – čak i kada mehanizmi kontrole postoje u zakonima Srbije, oni se ne koriste kada se veliki infrastrukturni projekti realizuju na osnovu međudržavnih sporazuma.   

U pogledu suzbijanja korupcije EK kritikuje to što se sistematski ne koriste finansijske istrage. S druge strane, EK primećuje da policija i tužilaštvo „češće koriste“ proaktivne istrage, ali da u tome postoje prepreke – manjak opreme, obuke i platfromi za bezbednu razmenu informacija. EK izražava ozbiljnu bojazan zbog toga što političari često komentarišu istrage i sudske odluke o korupciji, kao i zbog „curenja“ informacija o istragama ka medijima. S druge strane, „brojni slučajevi korupcije visokog profila, uključujući i neke o kojima su izveštavali mediji, još uvek nisu ozbiljno istraženi“.

U ovom poglavlju se EU osvrće i na Zakon o slobodnom pristupu informacijama. Oni opominju da Zakon još uvek nije promenjen, kako bi se omogućilo povećanje uspešnosti rada Poverenika, ali i da još uvek nije obezbeđeno izvršenje nekih Poverenikovih odluka. Na žalost, propuštena je prilika da se u Akcionom planu za poglavlje 23 pregovora Srbije i EU planiraju aktivnosti za rešavanje ovog problema (TS je blagovremeno, u vreme izrade AP na ovaj nedostatak ukazala i Ministarstvu pravde i EK). U izveštaju se govori i o preprekama koje stoje na putu uspešnijem radu Agencije za borbu protiv korupcije (posebno kada je reč o pristupu bazama podataka drugih organa), kao i o potrebi da se donese Zakon o lobiranju i izmene propisi o sukobu interesa.

Evropska komisija po našem mišljenju s pravom ističe kao problem preterano korišćenje odredaba Krivičnog zakonika o „zloupotrebi ovlašćenja u privredi“. Po mišljenju TS, političari, pa čak i neki javni tužioci u Srbiji greše kada istrage privrednog kriminala prikazuju kao suzbijanje korupcije, iako u njima nije utvrđeno da je bilo podmićivanja ili učešća bilo kog javnog funkcionera ili službenika. Transparentnost – Srbija smatra da ni EK ne bi trebalo da podstiče ovu konfuziju i da bi komentare u vezi sa privrednim kriminalom trebalo prikazati u drugim delovima izveštaja, kako se ne bi zamaglila suština borbe protiv korupcije. S druge strane, naglašavamo da je potrebno izmeniti i dopuniti delove Krivičnog zakonika koji se neposredno odnose na korupciju, ali se ne tome još uvek ništa ne radi. 

Ocene Evropske komisije su bile relativno blage u vezi sa primenom antikorupcijske strategije i akcionog plana, ali se ipak konstatuje da su rezultati primene „ograničeni“ i da su „brojne mere odložene“. Ne pominju se uzroci ovakvog stanja – potpuno odsustvo odgovornosti u slučaju neispunjavanja obaveza, uključujući i odsustvo reakcije Narodne skupštine na izveštaje Agencije za borbu protiv korupcije. Otuda verovatno proizlazi i zaključak EK na kraju ovog dela izveštaja: „Za borbu protiv korucije u Srbiji nedostaju i dugoročna strateška vizija i politička volja koja bi podstakla reforme.“  

Transparentnost Srbija podseća da se važni komentari za borbu protiv korupcije mogu naći i u drugim poglavljima, među kojima su javne nabavke, gde se konstatuje određeni napredak i sloboda izražavanja, gde se situacija nije poporavila. Naročito je značajna konstatacija problema „zamagljene razlike između državnih i partijskih aktivnosti“ javnih funkcionera, u vezi sa čime podsećamo da je TS incirala preciziranje zakonskih obaveza i ograničenja.

Generalno, i ove godine je izveštaj Evropske komisije realno konstatovao stanje u mnogim važnim oblastima za borbu protiv korupcije. Izveštaj donosi dobre preporuke, ali treba imati u vidu da njima nisu obuhvaćena sva bitna pitanja. U kojoj meri će preporuke EU biti od koristi za Srbiju, zavisi prevashodno od odnosa naših državnih organa prema njima. Na osnovu toga što su mnoga zapažanja ponovljena, može se zaključiti da evropske integracije za sada nisu u dovoljnoj meri iskorišćene da budu motor antikorupcijskih reformi.

Vesti