Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Prioriteti u borbi protiv korupcije 2016-2020
  • Indeks percepcije korupcije (CPI)
  • Funkcionerska kampanja - zloupotreba javnih resursa
  • Beograd na vodi - geneza slučaja
  • Aurelije Avgustin, “O državi Božjoj” (De civitate Dei)
  • Transparentnost Srbija u 2016. godini

Pod lupom

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
Prev Next
Žao mi je...

Žao mi je...

Dok Transparentnost Srbija čeka da od resornog ministarstva po zahtevu za pristup informacijama dobije kopije dokumenata iz kojih se može videti kako se došlo do zaključka da je upravo koncesija najbolje rešenje za razvoj i iskorišćavanje beogradskog aerodroma (delovi „studije o izvodljivosti“ ili „koncesionog akta“ koji su definisani Zakonom o javno – privatnim parterstvima i koncesijama), na sajtu Vlade se može pročitati objašnjenje kako se u stvari ovakve odluke donose. "Takođe, premijer je rekao da razmišlja o tome da Kinezima da u koncesiju deonicu autoputa do Crne Gore Požega–Boljare, ali i dodao da mu je žao da to uradi, jer je...

Vučić pozitivac, Janković i Jeremić negativci na naslovnim stranicama

Vučić pozitivac, Janković i Jeremić negativci na naslovnim stranicama

U okviru monitoringa izborne kampanje, Transparentnost Srbija prati pojavljivanje kandidata na naslovnim stranicama dnevnih listova. Pratimo ukupan broj pojavljivanja na  naslovnim stranicama 12 dnevnih listova (Politika, Danas, Blic, Novosti, Dnevnik, Vesti, Alo, Kurir, Informer, Srpski telegraf, Narodne novine i Sportski žurnal),  u koliko slučajeva od ukupnog broja su se kandidati pojavljivali kao glavna tema ili deo glavne teme na naslovnoj stranici, kakav je bio kontekst pojavljivanja (pozitivan/neutralan/negativan), kao i to da li je naslov ili tekst na naslovnoj stranici u kome se pojavljuje kandidat bio ilustrovan fotografijom kandidata. Aleksandar Vučić ima najviše pojavljivanja na naslovnim stranicama, delom zahvaljujući činjenici da i...

Propao i drugi pokušaj izbora direktora Agencije za borbu protiv korupcije

Propao i drugi pokušaj izbora direktora Agencije za borbu protiv korupcije

Odbor Agencije za borbu protiv korupcije ni iz drugog puta nije izabrao novog direktora. Članovi Odbora ponovo nisu uspeli da se saglase oko kandidata koji bi u narednih pet godina vodio Agenciju, piše Blic. Ovakav ishod bio je donekle i očekivan, iako je za direktorsku poziciju konkurisao 21 kandidat. Naime, prema saznanjima Blica, za četiri člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, od starta je favorit bila Ljiljana Blagojević, bivša savetnica Nikole Selakovića, dok je za dva njen izbor bio neprihvatljiv zbog slabih referenci i proseka na fakultetu od 6,51. Blagojevićeva se, inače, prijavila i na prošlom konkursu, ali nije dobila neophodnu...

Odnos Vlade Srbije prema odlukama kosovskih vlasti

Odnos Vlade Srbije prema odlukama kosovskih vlasti

Vlada Srbije objavila je u Službenom glasniku odluku kojom se poništava odluka kosovskih vlasti o preuzimanje imovine Srbije. Pun naziv tog akta je "Odluka o poništavanju svih pravnih posledica akata i radnji privremenih institucija samouprave u Prištini koji se odnose na neosnovano oduzimanje imovine Republike Srbije".  Kada se pročita odluka (inegralno priložena u ovom tekstu), jasno je da i dalje ostaju bez odgovora neka pitanja koja smo postavili u petak.  Jedno od najvažnijih jeste pitanje priznavanja akata „institucija u Prištini“ od strane države Srbije. Naime, kao što su ovom odlukom svi potencijalni kupci imovine Republike Srbije koja se nalazi na Kosovu, makar hipotetički upozoreni...

Krivična odgovornost zbog nerešavanja predmeta

Krivična odgovornost zbog nerešavanja predmeta

(povodom dopisa VJT Povereniku i Poverenika RJT) Poverenik za informacije od javnog značaja, Rodoljub Šabić, pisao je nedavno vrhu tužilačke hijerarhije u Srbiji, Zagorki Dolovac i to pismo podelio sa javnošću.  Povod je bio dopis kojim beogradski Viši javni tužilac obaveštava Poverenika da će postupiti po njegovom rešenju i dostavi informacije tražiocu, koje je bilo propraćeno pretnjom da će ispitati da li ima elemenata krivičnog dela u tome što je Poverenik doneo rešenje posle isteka zakonskog roka. Šabić na ovo traži „da Viši javni tužilac u Beogradu, ako je u stanju, artikuliše odgovarajući optužni akt za "neko krivično delo" i...

Od čega REM štiti građane

Od čega REM štiti građane

Savet Regulatornog tela za elektronske medije je zabranio jedan od promotivnih spotova za kandidata Aleksandra Vučića. Prema mišljenju Saveta REM, to što se na kraju spota čuje uzvikivanje sa stadiona „Vučiću, pe...!“ znači povredu čl. 6. stav 3. Zakona o oglašavanju u kome se precizira da „oglasna poruka ne sme da sadrži izjave ili vizuelno predstavljanje koje se može smatrati uvredljivim“, „bez obzira što je u konkretnom slučaju, u spotu predsedničkog kandidata, skandiranje potpuno individualizovano“. Ovo objašnjenje je veoma čudno. Kako se navodi u saopštenju REM, postupak je pokrenut „na osnovu reakcija jednog broja nevladinih organizacija koje se bave zaštitom prava LGBT...

Javnost odluka Vlade i kosovske odluke

Javnost odluka Vlade i kosovske odluke

Vlada Srbije objavila je šta je Aleksandar Vučić rekao o "poništavanju" kosovske odluke o preuzimanju imovine, ali ne i dokument koji je Vlada usvojila: "Predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ... da je Vlada donela odluku kojom je uredbu Prištine o preuzimanju srpske imovine na Kosovu i Metohiji proglasila ništavnom, kao što je ranije učinila i u slučaju Trepče".  Građanima koji su zainteresovani za sadržinu pravnih mera koje je Vlada Srbije preduzela ovim povodom ostaje da premijeru veruju na reč. Naime, u izveštaju sa 44. Sednice Vlade, održane 17. marta 2017. nalazi se samo Uredba o izmenama i dopuni...

Izveštaj o nedelotvornosti procesa evropskih integracija – slučaj 23

Izveštaj o nedelotvornosti procesa evropskih integracija – slučaj 23

Autor teksta je Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija. Tekst je sastavni deo deveti broja rEUformatora - informatora o poglavljima 23 i 24. POLUGODIŠNJA STATISTIKA - OSNOVNI PODACI  Posle nekoliko dvojezičnih tromesečnih izveštaja o primeni Akcionog plana za poglavlje 23 pregovora Srbije sa EU u januaru je objavljen i prvi polugodišnji izveštaj. Ovaj dokument postoji samo na engleskom jeziku, zato što je namenjen evropskoj publici, kao deo formalnog mehanmizma za praćenje napretka. Statistički pokazatelji su od tri potpoglavlja najlošiji u onom koje govori o borbi protiv korupcije. Prema oceni samog Vladinog Saveta za praćenje primene Akcionog plana, ispunjeno je 52% aktivnosti, još 34% se...

Podsećanje na propuštene prilike

9 decembarTransparentnost Srbija, povodom 9. decembra, Međunarodnog dana borbe protiv korupcije, ocenjuje da su i tokom protekle godine propuštene brojne prilike da se zakoni poboljšaju, institucije ojačaju a odgovorni za korupciju otkriju i kazne.

U proteklih 12 meseci zvaničnici su nekoliko puta predstavljali akcije masovnih hapšenja međusobno nepovezanih lica kao dokaz proklamovane „nulte tolerancije“ u borbi protiv korupcije. U stvari, mnogi od uhapšenih u tim akcijama su osumnjičeni za krivična dela koja nisu korpcijska. Istovremeno, nekoliko stotina hiljada slučajeva korupcije u Srbiji svake godine ostane neotkriveno(1).  To se po našem shvatanju dešava zbog nedovoljne aktivnosti i selektivnosti u postupanju organa gonjenja, neefikasnosti pravosuđa, a u manjoj meri i zbog nepotpunih zakonskih rešenja.

Transparentnost Srbija već godinama predlaže izmene Krivičnog zakonika koje bi obavezno oslobodile odgovornosti prijavioce korupcije od kojih je mito iznuđeno, kao i uvođenje krivičnog dela nezakonitog bogaćenja iz člana 20. Konvencije UN protiv korupcije ("znatno uvećanje imovine javnog funkcionera/službenika koje se ne može razumno objasniti s obzirom na zakonita primanja"). Prilika da se uvedu ovi efikasni mehanizmi za gonjenje većeg broja slučajeva korupcije ponovo je propuštena u novembru 2016, kada je menjan Krivični zakonik. S druge strane, u ekspozeu premijera iz avgusta 2016, najavljeno je usvajanje posebnog Zakona o ispitivanju porekla imovine. Još uvek nije objavljen nacrt, niti je poznat koncept ovog akta, koji se inače ne pominje ni u jednom strateškom dokumentu Vlade ili Skupštine Srbije. Da ni usvajanje antikorupcijskih pravila nije dovoljno pokazuje neizvršena depolitizacija javnog sektora, što je naročito vidljivo u javnim preduzećima, ali i iz velikog broja neraspisanih ili nedovršenih konkursa za najviše položaje u državnoj upravi.

Transparentnost – Srbija smatra da i dalje postoji snažan potencijal da borba protiv korupcije bude uspešnija, jer to traže građani, privreda i mediji, a ovo pitanje je važno i u kontekstu evropskih integracija za koje se Srbija opredelila. Preduslov za uspeh je striktno poštovanje vladavine prava i uloge svake od institucija, i više spremnosti, pre svega kod izvršne vlasti, za prihvatanje konkstruktivnih i obrazloženih kritika i predloga.


[1] Na osnovu podataka iz Globalnog barometra korupcije Transparency International za 2015/2016, može se proceniti da se u Srbiji svake godine dogodi oko 347 hiljada slučajeva podmićivanja javnih službenika. Za krivična dela primanja i davanja mita se godišnje podnese ukupno 220 krivičnih prijava.  

 

Saopštenje TS

Vesti