Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Indeks percepcije korupcije (CPI)
  • Funkcionerska kampanja - zloupotreba javnih resursa
  • Beograd na vodi - geneza slučaja
  • Aurelije Avgustin, “O državi Božjoj” (De civitate Dei)
  • Transparentnost Srbija u 2016. godini

Pod lupom

Prev Next

Tužba protiv Vlade Srbije

Transparentnost Srbija podnela je tužbu Upravnom sudu protiv Vlade Srbije zbog odbijanja da po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama dostavi ili objavi dokumente u vezi sa koncesijom za Aerodrom "Nikola Tesla". Dokumente u vezi sa ovom koncesijom nisu dostavili ni Ministarstvo saobraćaja niti Komisija za javno-privatno partnerstvo. Transparentnost Srbija je dve godine, od prvih pominjana mogućeg javno-privatnog partnerstva radi daljeg razvoja aerodroma, ukazivala da Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama propisuje da je pre ulaska u takav aranžman neophodno uraditi studiju koja bi pokazala da je upravo koncesija najbolji način za postizanje željenog cilja. Ovo je posebno važno zbog činjenice da su...

Nova ministarstva i nestanak Direkcije za e-upravu

Zakon o ministarstvima, o kojem danas raspravlja parlament, ponovo se menja kako bi se zadovoljile ne potrebe države, već potrebe stranaka koje čine Vladu Srbije ili pojedinaca iz tih stranaka kojima reba da "pripadnu" pojedini resori. Transparentnost Srbija zalaže se za donošenje Zakona o ministarstvima u kojem je podela nadležnosti isključivo u funkciji efikasnosti rada, a ne zadovoljenja potreba stranaka koje daju podršku Vladi . Taj predlog je među 15 priroitetnih aktivnosti (https://goo.gl/nALbVk9 koje smo uputili kandidatkinji za premijera Ani Brnabić i svim poslaničkim grupama koje su zastupljene u Narodnoj skupštini. TS ne osporava niti podržava predlog po kome zaštitu životne sredine...

Nadežda Milenković o odnosu vlasti i građana

Prenosimo jezgrovitu misao Nadežde Milenković o odnosu vlasti i građana iz njene najnovije kolumne na veb-portalu "Peščanik" . "Ova vlast se mnogo delotvornije bavi nama nego što se mi bavimo njome. Možda i stoga što je vlast u stalnoj prednosti. Ne zato što je pametnija (jer nije!) već zato što ona stvara uzroke, dok mi možemo da se bavimo tek posledicama. A budući da uzroci, po prirodi stvari, dolaze pre posledica, dešava se baš ono što vlast i želi: umesto da javnost prati i usmerava poteze vlasti, vlast prati i usmerava poteze javnosti."

Rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji – značaj za korupciju

Rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji , koju je još prošle godine pripremio specijalni izvestilac Dejvid Mekalister, i koja je u međuvremenu dopunjena amandmanima drugih poslanika u značajnoj meri se bavi i pitanjem borbe protiv korupcije. Podsećamo da je upravo jedna od rezolucija EP, pre pet godina, bila prelomna tačka u pogledu nezadovoljavajuće ocene učinka državnih organa Srbije na ovom polju (zahteva da se ispitaju 24 izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije koji se odnose na privatizaciju i druga pitanja). U ovom tekstu se ponavljaju brojne ocene koji su od ranije poznate, naročito iz godišnjih izveštaja Evropske komisije o napretku, ali i...

Subvencije: pomoć ili politička promocija?

U najnovijem izveštaju “Transparetnosti Srbija” (TS) pod nazivom “Subvencije investitorima – svrsishodna državna pomoć ili politička promocija” piše da je najveći problem prilikom davanja državnih subvencija investitorima – netransparentnost. Ne zna se na osnovu čega se određuje ko može i koliko novca da dobije, pa i ko ga je dobio. “Transparentnost Srbija” je analizirala subvencije koje je dobila 21 kompanija, a koje su od države, zajedno, dobile 180 miliona evra podsticaja! O tome kako su birali uzorak i šta je zajedničko svim tim slučajevima, za Biz Life govori Nemanja Nenadić, programski direktor “Transparentnosti Srbija”. – Postojali su razni izvori informacija. Analizirali smo...

Nije u našoj nadležnosti

Vlada Srbije oličena u Aleksandru Vučiću toliko je u prethodnih pet godina bila efikasna u obaranju na kolena ljudi, medija, organizacija, organa i institucija – da je često bilo teško razlikovati svesno od nesvesnog trabunjanja kako bi se umililo vođi. Odnosno, šta je bio deo udruženog štetočinskog delovanja kako bi se ispunile želje vladara, a šta uništavanje državnih organa u uverenju da su to potezi koji bi mu se dopali. Kroz tu prizmu se može posmatrati i novi izveštaj Transparentnosti Srbija o subvencijama investitorima i kontroli državne pomoći, posebno njegov deo koji se odnosi na funkcionisanje Komisije za kontrolu državne pomoći...

Prijatno iznenađenje iz Skupštine

Na sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, održanoj 13. juna 2017, razmatrani su i podržani predlozi kandidata za izbor člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. U pitanju su predlog koji je podnela Državna revizorska institucija (dr Jelena Stanković docent Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Nišu), Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije (Ivan Kovačević) i predlog koji su zajedno podneli Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, (Vida Petrović Škero).Prema raspoloživim infomracijama, još ranije su podržani i čekaju na izbor u Skupštini kandidati novinarskih udruženja i (bivšeg) predsednika Nikolića. Ako Skupština izabere ove...

Govor novog predsednika i najava izmene Ustava

Predsednik Republike nema mnogo nadležnosti koje su u vezi sa borbom protiv korupcije. Po svojim ustavnim i zakonskim ovlašćenjima, predsednik može da privremeno zaustavi donošenje štetnih zakona, da predloži dobre kandidate na pojedine državne funkcije, da ne daje pomilovanja onima koji su osuđeni za koruptivna krivična dela. Stoga je i razumljivo da u inauguracionom govoru bivšeg premijera ova tema nije pomenuta. Međutim, bitno je da je pomenuta izmena Ustava. To je učinjeno na sledeći način: "Planiram da otvorimo razgovore o ustavnim reformama. Na to smo obavezani nastavkom našeg evropskog puta, ali i unutrašnjim potrebama. Do tih promena ne možemo da dođemo...

Zakon o zaštiti uzbunjivača - norme i rezultati primene

Transparentnost Srbija organizovala je okrugli sto o primeni Zakona o zaštiti uzbudjivača. Na okruglom stolu predstavljena je analiza propisa i upućen poziv zainteersovanima da dostave svoje sugestije i komentare kako bi se eventualno našli u konačnoj verziji publikacije, koja će biti štampana.

 

uzbunjivaci mc 2

foto: www.mc.rs

Zakon o zaštiti uzbunjivača jedan je od boljih zakona koje Srbija ima, ali su pojedine odredbe kontradiktorne, nerazumljive, pa bi u nekim segmentima ovaj propis trebalo da bude određeniji, ocenjeno je u raspravi. Programski direktor Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić rekao je da su posebno osetljive situacije kada Zakon o zaštiti uzbunjivača "dolazi u dodir sa drugim zakonima", posebno kada je u pitanju Zakon o tajnosti podataka.

On je rekao da je glavno pitanje da li će osoba koja iznese u javnost podatak o nekoj nezakonitoj radnji, potencijalnoj velikoj šteti za državu i građane, uživati zaštitu ako je istovremeno taj podatak ili dokument označen nekim stepenom tajnosti.

"Potencijalni uzbunjivač se nalazi na vrlo klizavom terenu. Može da obelodani podatak i da tvrdi da je cilj označavanja tajnosti bio da se sakrije neka zloupotreba, ali ako to učini izlaže sebe krivičnoj odgovornosti, a u nekim slučajevima ne uživa zaštitu na osnovu Zakona o zaštiti uzbunjivača", istakao je Nenadić.

Nenadić je podsetio da je Zakon o zaštiti uzbunjivača usvojen u Skupštini Srbije krajem 2014.godine, a počeo je da se primenjuje u leto 2015.godine. On je rekao da je strah od posledica glavni razlog što građani ne prijavljuju korupciju i zbog toga je potrebna efikasna zaštita uzbunjivača. Nenadić je rekao da se građani suočavaju i sa manjkom poverenja u to da će slučaj biti rešen, da će sistem funkcionisati i da će njihovo prijavljivanje imati koristan efekat. On je rekao i da građani ne znaju kome da se obrate i zato ne prijavljuju korupciju. 

U Transparentnosti Srbija navode da je pitanje da li se zaštita pruža i kada je informacija koju dostavlja uzbunjivač bila od ranije poznata. Oni ukazuju na to da bi zaštita trebalo da bude sveobuhvatna, bez obzira na to ko je uzbunjivač, kao i da bi uzbunjivači trebalo da budu ne samo zaštićeni, već i nagrađeni.

Sudija Vrhovnog kasacionog suda Snežana Andrejević je ocenila da je postupak "spoljašnjeg uzbunjivanja", koji je predviđen Zakonom, problematičan i da bi trebalo da bude bolje uređen.

Ona je rekla da građani, da bi znali kako će da zaštite svoja prava kao uzbunjivači, ne mogu da prođu obuku koju su prošle sudije i zato bi Zakon o zaštiti uzbunjivača, u nekim segmentima, trebalo da bude određeniji. Andrejević je rekla da ne postoji nijedna država na svetu u kojoj je dozvoljeno obelodanjivanje javnosti tajnih podataka i navela da Zakon o zaštiti uzbunjivača ne bi trebalo da uređuje tajnost podataka, već bi ta oblast trebalo sveobuhvatno da bude rešena posebnim zakonom.

Vršilac funkcije zaštitnika građana Miloš Janković rekao je da zakonska rešenja nisu dovoljno jasna. "Mnoge odredbe se mogu tumačiti i na jedan i na drugi način, neke su kontradiktorne, nerazumljive", rekao je Janković.

Vesti