Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Prioriteti u borbi protiv korupcije 2016-2020
  • Indeks percepcije korupcije (CPI)
  • Funkcionerska kampanja - zloupotreba javnih resursa
  • Beograd na vodi - geneza slučaja
  • Aurelije Avgustin, “O državi Božjoj” (De civitate Dei)
  • Transparentnost Srbija u 2016. godini

Pod lupom

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
Prev Next
Pokazna vežba pranja novca

Pokazna vežba pranja novca

Podaci o tome kako je Siniša Mali pre sedam godina sam sebi prodao firmu, a potom od tog novca kupio nekretnine, deluju kao pokazna vežba pranja novca. Reč je o podacima koje je pre dva meseca objavio portal Krik (deo je bio dostupan samo pretplatnicima), a ovih dana, uz neke nove podatke (npr. naziv firme) aktuelizovao portal Pištaljka. Inače, u tekstu je više prostora posvećeno napadima na Agenciju za borbu protiv korupcije zbog "dostavljanja informacija na kašičicu" nego Malijevim transakcijama. Bez obzira na to što je Agencija nakon naloga Poverenika očigledno uskratila javnosti više informacija nego što je trebalo, ostaje...

Resavica - slika i prilika

Resavica - slika i prilika

Problemi sa Resavicom odslikavaju stanje u javnim preduzećima u Srbiji. Onim javnim preduzećima za koje Fiskalni savet godinama upozorava da su kamen o vratu privrede Srbije, dok Vlada godinama ponavlja da radi na reformisanju i profesionalizaciji njihovih menadžmenta. Ovo javno preduzeće za podzemnu eksploataciju je godinama delilo milione na sponzorstva i donacije, a od Vlade Srbije istovremeno dobijalo milijarde subvencija. Kriterijumi za dodelu donacija predviđali su da se daju za sport ili za verske potrebe, ali ne i za programe borbe protiv korupcije. A onda su u dve godine dvojica direktora uhapšeni pod optužbom da su primili mito. U nadzornom odboru sedeo...

Ko je na čelu Razvojne agencije Srbije

Ko je na čelu Razvojne agencije Srbije

Usložnjava se problem u vezi sa bivšim ministrom Željkom Sertićem, kome Agencija za borbu protiv korupcije brani da istovremeno bude vršilac dužnosti direktora Razvojne agencije Srbije (RAS) i član Upravnog odbora Kineske banke. Nije više samo pitanje da li on može istovremeno da obavlja dve funkcije, već da li je Željko Sertić zapravo Željko Sertić i ako nije, ko je na čelu Razvojne agencije Srbije. Da nije Sertić izgubio ličnu kartu? I ako nijedan Sertić nije na čelu RAS-a, zašto je vlada zaboravila da postoji ova agencija zbog čijeg osnivanja je koliko prošle jeseni ukinula dve druge agencije – Agenciju za...

Ko treba da štiti sudije

Ko treba da štiti sudije

Pre nekoliko dana pohvalii smo uspostavljanje novog mehanizma za zaštitu javnih tužilaca od političkih i drugih piritisaka - uspostavljanje poverenika za samostalnost. To je učinjeno na osnovu Akcionog plana za poglavlje 23 pregovora sa EU. Međutim, treba istaći da je isti Akcioni plan bio pokretač da se uvede i novi sistem zaštite sudija, pri Visokom savetu sudstva. Mehanizam iz članova 27a do 27v Poslovnika VSS je drugačiji. Sudija, koji smatra da postoji politički uticaj na njegov rad, može pismeno da se obrati Savetu. Predsednik Saveta po sopstvenoj inicijativi, na predlog bilo kog člana VSS ili na osnovu obraćanja sudije, saziva sednicu...

Poverenik za samostalnost - dobra vest iz Državnog veća tužilaca

Poverenik za samostalnost - dobra vest iz Državnog veća tužilaca

Organ koji ima ključnu ulogu u zakonitom suzbijanju korupcije je javno tužilaštvo.  U mnogim prilikama kada slučajevi moguće korupcije nisu bili temeljno i pravovremeno ispitani sumnjalo se na to da tužioci nisu obavili svoj posao zbog političkih ili drugih pritisaka. Postoje mnogi razlozi zbog kojih ta samostalnost može biti ugrožena, i mnogi uslovi koji moraju biti ispunjeni da bi se ta samostalnost ostvarila, o čemu smo pisali i u studiji sistema društvenog integriteta iz 2015, čije su preporuke i dalje aktuelne. Najvažniji preduslov je svakako da postoji želja i spremnost kod tužioca da svoj posao urade nepristrasno, časno i profesionalno...

Rizici od korupcije u nacrtu Zakona o zdravstvenoj zaštiti

Rizici od korupcije u nacrtu Zakona o zdravstvenoj zaštiti

Agencija za borbu protiv korupcije uputila je Ministarstvu zdravlja detaljno mišljienje o novom nacrtu Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji nije rešio brojne probleme u ovoj oblasti. Jedna od tema koja nije dovoljno uređena je pitanje sukoba interesa. Ovom prilikom podsećamo da je 2013. bilo predviđeno sveobuhvatno rešavanje problema sukoba interesa u javnom sektoru, koji pored državne uprave obuhvata lokalnu samoupravu, ali i zaposlene u ustanovama zdravstva, prosvete, nauke i kulture, kao i u javnim preduzećima. Međutim, umesto da se ova aktivnost realizuje u potpunosti, donet je samo zakon koji se odnosi na službenike lokalne vlasti (pored od ranije obuhvaćenih državnih službenika)...

Problemi sa Fiskalnim savetom

Problemi sa Fiskalnim savetom

Fiskalni savet je dobio pažnju medija kada je obelodanjen još jedan problem koji je donela autosuspenzija Narodne skupštine – mandat ističe, Skupština ne može da izabere nove članove, ali će postojeći nastaviti da rade do izbora novih (ili istih). U međuvremenu, ostaje činjenica da Skupština, ni Fiskalnom savetu ni drugim nezavisnim organima nije dala podršku kroz usvajanje zaključaka na osnovu godišnjih izveštaja o radu koje ti organi podnose Skupštini. Podrška bi se, između ostalog, mogla ogledati u uticaju na Vladu da na vreme priprema fiskalnu strategiju i budžet, pa da analize tih akata koje priprema Fiskalni savet, imaju više uticaja na...

Reforma javne uprave

Reforma javne uprave

Predstavnik Transparentnosti Nemanja Nenadić upoznao je predstavnike Evropske komisije koji su ove nedelje boravili u radnoj poseti sa nalazima monitoringa sprovođenja pojedinih zakona i strateških akata koji je sprovodila TS u proteklom periodu. Za njih su naročito bili zanimljivi podaci o primeni Zakona o državnim službenicima, u pogledu organizovanja konkursa za službenike na položaju, gde se pravila i dalje krše, postavljenjem vršilaca dužnosti. Na ovaj problem je TS inače ukazala još 2011, kada je počelo masovno kršenje pravila imenovanjem službenika „na osnovu ranijih propisa“. Problem nije rešen ni nekoliko godina kasnije. Jedina razlika se ogleda u tome što se sada na...

Zakon o zaštiti uzbunjivača - norme i rezultati primene

Transparentnost Srbija organizovala je okrugli sto o primeni Zakona o zaštiti uzbudjivača. Na okruglom stolu predstavljena je analiza propisa i upućen poziv zainteersovanima da dostave svoje sugestije i komentare kako bi se eventualno našli u konačnoj verziji publikacije, koja će biti štampana.

 

uzbunjivaci mc 2

foto: www.mc.rs

Zakon o zaštiti uzbunjivača jedan je od boljih zakona koje Srbija ima, ali su pojedine odredbe kontradiktorne, nerazumljive, pa bi u nekim segmentima ovaj propis trebalo da bude određeniji, ocenjeno je u raspravi. Programski direktor Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić rekao je da su posebno osetljive situacije kada Zakon o zaštiti uzbunjivača "dolazi u dodir sa drugim zakonima", posebno kada je u pitanju Zakon o tajnosti podataka.

On je rekao da je glavno pitanje da li će osoba koja iznese u javnost podatak o nekoj nezakonitoj radnji, potencijalnoj velikoj šteti za državu i građane, uživati zaštitu ako je istovremeno taj podatak ili dokument označen nekim stepenom tajnosti.

"Potencijalni uzbunjivač se nalazi na vrlo klizavom terenu. Može da obelodani podatak i da tvrdi da je cilj označavanja tajnosti bio da se sakrije neka zloupotreba, ali ako to učini izlaže sebe krivičnoj odgovornosti, a u nekim slučajevima ne uživa zaštitu na osnovu Zakona o zaštiti uzbunjivača", istakao je Nenadić.

Nenadić je podsetio da je Zakon o zaštiti uzbunjivača usvojen u Skupštini Srbije krajem 2014.godine, a počeo je da se primenjuje u leto 2015.godine. On je rekao da je strah od posledica glavni razlog što građani ne prijavljuju korupciju i zbog toga je potrebna efikasna zaštita uzbunjivača. Nenadić je rekao da se građani suočavaju i sa manjkom poverenja u to da će slučaj biti rešen, da će sistem funkcionisati i da će njihovo prijavljivanje imati koristan efekat. On je rekao i da građani ne znaju kome da se obrate i zato ne prijavljuju korupciju. 

U Transparentnosti Srbija navode da je pitanje da li se zaštita pruža i kada je informacija koju dostavlja uzbunjivač bila od ranije poznata. Oni ukazuju na to da bi zaštita trebalo da bude sveobuhvatna, bez obzira na to ko je uzbunjivač, kao i da bi uzbunjivači trebalo da budu ne samo zaštićeni, već i nagrađeni.

Sudija Vrhovnog kasacionog suda Snežana Andrejević je ocenila da je postupak "spoljašnjeg uzbunjivanja", koji je predviđen Zakonom, problematičan i da bi trebalo da bude bolje uređen.

Ona je rekla da građani, da bi znali kako će da zaštite svoja prava kao uzbunjivači, ne mogu da prođu obuku koju su prošle sudije i zato bi Zakon o zaštiti uzbunjivača, u nekim segmentima, trebalo da bude određeniji. Andrejević je rekla da ne postoji nijedna država na svetu u kojoj je dozvoljeno obelodanjivanje javnosti tajnih podataka i navela da Zakon o zaštiti uzbunjivača ne bi trebalo da uređuje tajnost podataka, već bi ta oblast trebalo sveobuhvatno da bude rešena posebnim zakonom.

Vršilac funkcije zaštitnika građana Miloš Janković rekao je da zakonska rešenja nisu dovoljno jasna. "Mnoge odredbe se mogu tumačiti i na jedan i na drugi način, neke su kontradiktorne, nerazumljive", rekao je Janković.

Vesti