Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Izveštaj o izbornoj kampanji 2018 Beograd
  • Index percepcije korupcije CPI 2017
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Politički uticaj na javna preduzeća i medije
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Začarani krug oglašavanja javnog sektora

Pod lupom

Prev Next

Državni revizor mora da kontroliše tajne javne nabavke

Programski direktor organizacije Transparentnost Srbija, Nemanja Nenadić kaže da državni revizor i skupštinski odbor treba da vrše kontrolu "tajnih" javnih nabavki, kako takve nabavke ne bi bile zloupotrebljene."Problem za postavljanje zakonskih ograničenja jeste to što neke nabavke zaista moraju biti tajne. Ako neko u službama bezbednosti ima nameru i podršku od pretpostavljenih da falsifikuje razloge za tajnost neke nabavke, mi ne možemo kao građani ili novinari da proverimo. Takve provere može da izvrši samo neko ko ima ovlašćenja za pristup tajnim podacima i ko može da ukaže da je određivanje tajnosti zloupotrebljeno", kaže Nenadić.To su, kako dodaje, članovi skupštinskog odbora i...

Vučićeva priča o predistražnom postupku - primer nedopustive, nezakonite prakse

Ma koliko bila važna buduća rešenja Ustava Srbije za umanjenje političkog uticaja na rad sudova i javnih tužilaštava u procesu njihovog izbora i razrešenja, još je bitnije da se uspostavi sistem u kojem će javni tužioci zaista voditi krivične istrage i obaveštavati javnost o tome, a u šta se neće mešati nosioci političkih funkcija, poput ministra unutrašnjih poslova, premijera i predsednika. Ta praksa je mnogo bolje merilo da se utvrdi postoji li napredak u vladavini prava, od bilo koje izjave i popisa (ne)ispunjenih obaveza normativnog karaktera.  Na to je ukazao i poverenik za samostalnost unutar Državnog veća tužilaca Goran Ilić, koji...

Ministarstvo pravde nastavlja lošu praksu

Transparentnost Srbija pozvala je Ministarstvo pravde da prekine sa lošom praksom i da otvori javnu raspravu o nacrtu zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije pre slanja Evropskoj komisiji na mišljenje, kao i da objavi izveštaj o prethodno održanoj raspravi o nacrtu iz 2016. godine. Naime, Insajder je objavio da je dobio odgovor Ministarstva na pitanje šta se dešava sa izmenama zakona, u kojem se navodi nacrt zakona završen, usaglašen s Agencijom za borbu protiv korupcije, kao i "komentarima sa javne rasprave". U toku sledeće nedelje Nacrt će biti upućen Evropskoj komisiji na mišljenje“. Kako se dodaje, Ministarstvo očekuje da će...

Nezakonit izbor člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije

Skupština Srbije je izabrala za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Živojina Rakočevića, novinara iz Gračanice, kome čestitamo na tom izboru. Skupština je takođe, na istu funkciju izabrala penzionisanog sudiju Vrhovnog suda Janka Lazarevića. Ovaj izbor je nezakonit, bez obzira na to što iza njega stoji nesumnjiva većina narodnih poslanika. Naime, ta poslanička većina mogla je Lazarevića da izabere jedino da je prethodno promenila Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i da je predvidela drugačiji način predlaganja kandidata. Prema sadašnjem tekstu zakona, a slično se predviđa i aktuelnim nacrtom novog zakona iz 2016, jednog kandidata za člana Odbora Agencije daju...

Čija je aplikacija "Izabrani doktor"

Ministarstvu zdravlja potrebno je više od pola meseca da utvrdi kako je nabavljena aplikacija „Izabrani doktor“ i kakva je veza Ministarstva sa tom aplikacijom. Početak rada aplikacije obeležen je promocijom od strane Ministarstva zdravlja i nepoštovanjem pravila o zaštiti podataka o ličnosti, koje je utvrdio Poverenik. Pošto iz objavljenih informacija nije jasno kakva je veza Ministarstva sa ovim portalom, zahtevom za pristup informacijama smo zatražili sledeće informacije: Da li je Ministarstvo zdravlja bilo naručilac aplikacije „Izabrani doktor“ https://izabranidoktor.mojdoktor.gov.rs/ i u kojem postupku je ta aplikacija nabavljena, ukoliko je Ministarstvo zdravlja bilo njen naručilac, odnosno gde se mogu preuzeti podaci o toj javnoj nabavci Informaciju...

Narušen sistem slobode pristupa informacijama

Dva zakona iz oblasti bezbednosti, koje je parlament usvojio prošlog meseca, uveli su apsolutne izuzetke od pristupa informacijama čime je narušen postojeći sistem slobode pristupa informacijama. Jedan od glavnih razloga zbog kojeg je srpski Zakon o slobodnom pristupu informacijama svojevremeno ocenjen kao najbolji na svetu jeste upravo taj što ne dopušta apsolutne izuzetke. To znači da potencijalno svaka informacija i dokument koji je nastao u radu ili u vezi sa radom organa vlasti, i koji je u njihovom posedu, može biti predmet zahteva i da se u svakom konkretnom slučaju mora utvrditi da li postoji osnov odnosno razlog za uskraćivanje pristupa. To...

Vršioci dužnosti

Na činjenicu da se u Srbiji zloupotrebljava status vršioca dužnosti Transparentnost Srbija već godinama ukazuje i u svojim izveštajima o praćenju ove oblasti ističe da je manje od trećine položaja popunjeno na osnovu konkursa. To je bila jedna od tema kojom su se bavili i eksperti SIGMA (inicijativa EU i OECD) i koji su predstavljeni 14. juna na sastanku kome je, u ime TS, prisustvovala Zlata Đorđević. Analizirajući zakonski okvir i realno stanje u vezi sa državnim službenicima na položaju, eksperti su zaključili da najveći problem u Srbiji predstavlja činjenica da ne postoji obaveza da se zaposle predloženi kandidati, kao...

Korisne ali nedovoljno snažne preporuke

Transparentnost Srbija (članica globalne mreže Transparency International) ocenjuje da nacrt nove rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji, koju je pripremio izvestilac Dejvid Mekalister, sadrži neke korisne ali nedovoljno snažne preporuke, a da se iz dokumenta ne vide razmere problema u Srbiji, U oblasti demokratije u izveštaju je naglašeno da Skupština i dalje ne ne vrši delotvoran nadzor nad radom Vlade. Veoma je bitno da se u izveštaju pominje, mada na uvijen način, novi običaj parlamentarne većine da podnošenjem besmislenih amandmana uskraćuje mogućnost rasprave o opozicionim amandmanima. Naglašeno je da „treba izbegavati aktivnosti koje ograničavaju mogućnost skupštine da delotvorno raspravlja o zakonima“. Budući...

Zakon o zaštiti uzbunjivača - norme i rezultati primene

Transparentnost Srbija organizovala je okrugli sto o primeni Zakona o zaštiti uzbudjivača. Na okruglom stolu predstavljena je analiza propisa i upućen poziv zainteersovanima da dostave svoje sugestije i komentare kako bi se eventualno našli u konačnoj verziji publikacije, koja će biti štampana.

 

uzbunjivaci mc 2

foto: www.mc.rs

Zakon o zaštiti uzbunjivača jedan je od boljih zakona koje Srbija ima, ali su pojedine odredbe kontradiktorne, nerazumljive, pa bi u nekim segmentima ovaj propis trebalo da bude određeniji, ocenjeno je u raspravi. Programski direktor Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić rekao je da su posebno osetljive situacije kada Zakon o zaštiti uzbunjivača "dolazi u dodir sa drugim zakonima", posebno kada je u pitanju Zakon o tajnosti podataka.

On je rekao da je glavno pitanje da li će osoba koja iznese u javnost podatak o nekoj nezakonitoj radnji, potencijalnoj velikoj šteti za državu i građane, uživati zaštitu ako je istovremeno taj podatak ili dokument označen nekim stepenom tajnosti.

"Potencijalni uzbunjivač se nalazi na vrlo klizavom terenu. Može da obelodani podatak i da tvrdi da je cilj označavanja tajnosti bio da se sakrije neka zloupotreba, ali ako to učini izlaže sebe krivičnoj odgovornosti, a u nekim slučajevima ne uživa zaštitu na osnovu Zakona o zaštiti uzbunjivača", istakao je Nenadić.

Nenadić je podsetio da je Zakon o zaštiti uzbunjivača usvojen u Skupštini Srbije krajem 2014.godine, a počeo je da se primenjuje u leto 2015.godine. On je rekao da je strah od posledica glavni razlog što građani ne prijavljuju korupciju i zbog toga je potrebna efikasna zaštita uzbunjivača. Nenadić je rekao da se građani suočavaju i sa manjkom poverenja u to da će slučaj biti rešen, da će sistem funkcionisati i da će njihovo prijavljivanje imati koristan efekat. On je rekao i da građani ne znaju kome da se obrate i zato ne prijavljuju korupciju. 

U Transparentnosti Srbija navode da je pitanje da li se zaštita pruža i kada je informacija koju dostavlja uzbunjivač bila od ranije poznata. Oni ukazuju na to da bi zaštita trebalo da bude sveobuhvatna, bez obzira na to ko je uzbunjivač, kao i da bi uzbunjivači trebalo da budu ne samo zaštićeni, već i nagrađeni.

Sudija Vrhovnog kasacionog suda Snežana Andrejević je ocenila da je postupak "spoljašnjeg uzbunjivanja", koji je predviđen Zakonom, problematičan i da bi trebalo da bude bolje uređen.

Ona je rekla da građani, da bi znali kako će da zaštite svoja prava kao uzbunjivači, ne mogu da prođu obuku koju su prošle sudije i zato bi Zakon o zaštiti uzbunjivača, u nekim segmentima, trebalo da bude određeniji. Andrejević je rekla da ne postoji nijedna država na svetu u kojoj je dozvoljeno obelodanjivanje javnosti tajnih podataka i navela da Zakon o zaštiti uzbunjivača ne bi trebalo da uređuje tajnost podataka, već bi ta oblast trebalo sveobuhvatno da bude rešena posebnim zakonom.

Vršilac funkcije zaštitnika građana Miloš Janković rekao je da zakonska rešenja nisu dovoljno jasna. "Mnoge odredbe se mogu tumačiti i na jedan i na drugi način, neke su kontradiktorne, nerazumljive", rekao je Janković.

Vesti