Sedma plenarna sednica Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji i panel o korupciji

Na plenarnoj sednici Nacionalnog konventa EU, koja je 10. juna 2019. organizovana podovom novog izvštaja Evropske komisije o Srbiji, velika pažnja je posvećena borbi protiv korupcije, u okviru jednog od ukupno tri panela. Ovaj panel je organizovala i moderirala Transparentnost Srbija. Pored predstavnika naše organizacije (Zlata Đorđević i Nemanja Nenadić), na panelu su učestvovali ministarka pravde, Nela Kuburović, direktor Agencije za borbu protiv korupcije Dragan Sikimić i Slobodan Georgijev BIRN Srbija. Transparentnost Srbija u okviru NKEU koordiniše rad grupe za poglavlje 5 (javne nabavke i javno-privatna partnerstva) i aktivno učestvuje u radu grupe za poglavlje 23 (koje obuhvata vladavinu prava i borbu protiv korupcije unutar te celine).

Kompletan video snimak ovog panela dostupan je ovde. 

Nemanja Nenadić se kao četvrti panelista po redu, u svom izlaganju prvo nadovezao na temu javnih nabavki o kojoj je govorio prethodni panelista, Slobodan Georgiev. „Tačno je da bi bilo važno ukoliko bi se povećala konkurencija u javnim nabavkama. Međutim, postoji jedno još važnije pitanje, pitanje međudržavnih sporazuma. Mi imamo situaciju u javnim nabavkama, i žalosno je da treba EK o tome da nam priča umesto mi sami da počnemo da razmišljamo o tom problemu, da Srbija više nego što je to uobičajeno zaključuje međudržavnih sporazuma koji u potpunosti isključuju primenu domaćeg Zakona o javnim nabavkama. Možda ćemo jednom zadovoljiti kriterijume napretka o kojima je govorio Slobodan Georgiev, da imamo „dve nabavke po tedneru“, ali kojem tenderu? Biće konkurencije za nabavku kisele vode, a autoputeve, pruge, termoelektrane ćemo da gradimo na osnovu sporazuma kod kojeg se istovremeno ugovara i zajam i izvođač radova. I šaljemo u zatvor ovog što je namestio nabavku, uzeo za sebe 500 evra i oštetio državu za 5000 evra (što i treba da činimo), a slavimo kao veliki uspeh unapred dogovorenu nabavku koja vredi milijardu evra! To su neki od apsurda. EU nas upozorava na ovaj problem zbog svojih interesa, zato što njihove firme ne mogu da se nadmeću, ali mi sami treba da razmislimo šta radimo, da li je to nama u interesu i zašto podrivamo čitav sistem na ovaj način.“

Postupanje Skupštine sa izveštajima nezavisnih državnih organa je bilo takođe tema ove plenarne sednice NKEU. U vezi sa tim pitanjem, Nenadić je istakao:„Samo desetak dana nakon oštrih kririka koje su stigle u izveštaju EK, danas smo čuli najavu, koju su istim rečima izgovorili predsednica Skupštine i predsednik Republike, da će Skupština konačno staviti na dnevni red izveštaje nezavisnih državnih organa za prošlu godinu. Međutim, nije bilo prilike da ih podsetimo na to da je Skupština donela zaključke 2014. godine, i obavezala Vladu da je obavesti o ispunjenju tih zaključaka. Vlada to nikada nije učinila, a Skupština nije uradila ništa povodom toga. U naradne četiri godine nikakvi zaključci nisu ni donošeni.

Još nešto o Skupštini. Sa nama je tu direktor Agencije za borbu protiv korupcije. Agencija je svake godine slala izveštaje o ispunjavanju nacionalne antikorupcijske strategije. O tome se praktično nije vodila rasprava. Sada imamo situaciju da je Strategija istekla. To bi trebalo da bude povod za organizovanje javnog slušanja u Skupštini, na kojem bi se raspravljalo o tome zašto ova Strategija nije u većoj meri sprovedena, a zašto i tamo gde su sprovedene aktivnosti, one nisu dale rezultate.“

Nenadić je podsetio na to da je Transparentnost Srbija kritikovala pojedine delove Izveštaja EK koji nisu dovoljno jasni. „Jedan primer je ono na šta je podsetio i ambasador Fabrici u jutarnjoj sesiji. To je slučaj v.d. stanja u državnoj upravi. Isto tako kao što su istakli taj problem, mogli su da istaknu jedan još veći, gde je šteta mnogo veća – v.d. stanje u javnim preduzećima. Pomoćnik ministra u manjoj meri može da utiče na zbivanja u zemlji, a s druge strane direktor EPS-a potpisuje ugovore vredne stotine milione evra, direktor Puteva Srbije ne bi ni smeo da bude vršilac dužnosti već nekoliko godina, a ugovara isto vredne posle.... To je situacija opasna po pravni poredak. EK prati svoja utvrđena pravila i ističe više ona gde su ta pravila preciznija, što je ovde slučaj. Međutim, ovo je pitanje vladavine prava, i bilo bi nama kao društvu veoma korisno ukoliko bi bilo na taj način tretirano.“

U vezi sa radom represivnih organa, Nenadić se osvrnuo na izlaganje ministarke pravde: „Dobro je što smo danas od ministarke čuli razgranatiju statisiku postupanja u slučajevima korupcije. Danas smo već pričali na temu policijskih statisika. Tačno je da su neka poređenja teža, zbog novih krivičnih dela, ali se ona ne objavljuju ni za ona krivična dela koja su već odavno u pravnom poretku. Bitno je i da statistike sudova, tužilaštva i policije nisu uporedive.“

Pošto je ministarka upravo na ovoj sednici obznanila da je objavljena nova verzija revidiranog Akcionog plana za poglavlje 23, predstavnik TS je dao sledeće prve komentare: „Problemi su slični kao i u ranijoj verziji, neke stvari su pogrešno postavljene. Ako pogledamo Akcioni plan iz 2015, neke mere su realizovane, neke ne, veliki broj nije i to je problem samo po sebi. Stvar je o tome što probleme nismo rešili, čak ni kada je Akcioni plan spreoveden. Ako znamo da problem nismo rešili, nije dobro da se u reviziji bavimo samo onim pitanjima koja su se nalazile u akcionom planu, a nisu realizovane. Moramo da proširimo krug aktivnosti da bismo došli do željene promene. Na primer, slobodan pristup informacijama. Neko ko je radio skrining pre početka pregovara Srbije sa EU uočio je da postoje problemi sa pristupom informacijama u pojedinim oblastima, nešto su dobro uočili, nešto nisu. Te preporuke su potom prenete u Akcioni plan. Ali mi u stvarnosti imamo probleme koji uopšte nisu prepoznati tokom skrininga i za koje nisu uneta rešenja u Akcioni plan. Zato je u našem interesu da ovaj Akcioni plan razradimo, ako se to Briselu ne sviđa da donesemo posebni, i da navedemo sve one stvari koje su nam potrebne da bismo rešili problem. Na primer, prepoznato je kao problem to što nije adekvatan pristup informacijama koje se nalaze kod javnih preduzeća. Međutim, ključni problem nije to što neki organi vlasti uskraćuju informacije, već to što Vlada nikada do sada nije obezbedila izvršenje rešenja Poverenika po kojima organi vlasti ne postupe dobrovoljno. I vi sada imate nekoliko stotina takvih rešenja koja nikad nisu izvršena i koja su izlistana u godišnjem izveštaju Poverenika. Taj ključan problem nije pomenut ni u jednoj strategiji, a nije na žalost ni u izveštaju EK.“

Tok plenarne sednice

Plenarna sednica NKEU održana je 10. juna 2019.god. u Narodnoj skupštini RS. Povod za organizovanje bio je Godišnji izveštaj EK o Srbiji. Imajući u vidu da Izveštaj naročito naglašava izazove i probleme u oblasti borbe protiv koripcije i organizovanog kriminala, drugih pitanja iz Poglavlja 24 i odnosa Beograda i Prištine, ova sednica bila je fokusiranja upravo na ove teme. U uvodnom delu, učesnicima su se obratili predsednica Narodne skupštine, Maja Gojković, Ministarka za evropske integracije, Jadranka Joksimović, ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Republici SrbijiSem Fabrici I Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji. Godišnji izveštaj EK predstavili suSonja Licht (Beogradski fond za političku izuzetnost) i Milan Antonijević (Fondacija za otvoreno društvo). Na sesiji posvećenoj pitanjima odnosa Beograda i Prištine govorio je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, a moderirao je Dragiša Mijačić. Sednici su prisustvovali i predstavnici pregovaračkog tima Srbije, diplomatski kor, mediji i veliki broj zainteresovanih nevladinih organizacija.

Izveštaj sa dela sednice pre panela može se preuzeti ovde.