EPS, Kotež i „Duing biznis“ lista

Koliko god bilo za pohvalu to što jedno javno preduzeće ispituje nepravilnosti u svom radu i kažnjava zaposlene koji ne obavljaju valjano svoje dužnosti, u slučaju „EPS-Kotež-Doing business“ i dalje postoje dve krupne nepoznanice. Prva je da li bi grešaka u radu bilo manje da ovim i drugim javnim preduzećima u Srbiji rukovode profesionalni direktori, a ne politički postavljenici, kao što je propisano Zakonom o javnim preduzećima još od 2012. Drugo pitanje je da li se unutrašnje kontrole sprovode redovno ili samo onda kada slučajevi dobiju veliki negativni publicitet, zbog kojeg reaguju uticajni političari?

Grupa zaposlenih i nižih rukovodilaca u EPS „smenjena je i prebačena na niže pozicije“ odlukom vršioca dužnosti najvećeg javnog preduzeća u Srbiji, Milorada Grčića. Kao razlog se navodi da su propusti 23 zaposlena iz Beograda, Vranja, Zrenjanina, Niša i Prijepolja doveli do „pada Srbije na Doing business listi Svetske banke“ i višekratnih prekida u snabdevanju električnom energiju u beogradskim naseljima Kotež i Krnjača. 

Kako EPS navodi, istraga unutrašnje kontrole pokazala je da su pojedini zaposleni odgovorni za kršenje procedura za izdavanje dozvola za priključenje na elektro mrežu i kašnjenje u izdavanju dozvola zbog čega je Srbija, između ostalog dobila nižu ocenu Svetske banke. „Pojedini su umešani i u korupciju i protiv njih su podnete krivične prijave, a deo zaposlenih kažnjen je zbog loših rezultata u smanjenu gubitaka i krađe električne energije, kažu u EPS-u“. Takođe se ističe da EPS i ODS "EPS Distribucija" „imaju odličnu saradnju sa Gradom Beogradom koja je dodatno ojačana u oblasti rešavanja problema sa nelegalnom gradnjom.

Svakako je za pohvalu to što jedno javno preduzeće sprovodi unutrašnju kontrolu i što preduzima mere da za kažnjavanje zaposlenih koji nisu valjano obavljali svoje dužnosti. Važno je, međutim, da se takve kontrole sprovode redovno i bez obzira na to da li su neki konkretni slučajevi zadobili medijsku pažnju ili pažnju političkih moćnika. U najnovijem slučaju EPS-a, činjenice ukazuju na to da je glavni motiv bio političko-promotivne prirode. Naime, prema nedemantovanim vestima od 6.11.2018, predsednik države Aleksandar Vučić, koji je bio na istom mestu sa članovima Vlade drugim povodom, „rekao je da nije zadovoljan nekim aktivnostima i radom pojedinih sektora u okviru Ministarstava energetike i Ministarstva privrede“ oko Duing biznis liste i „da je taj posao morao da se uradi mnogo brže i bolje“. Kako „Blic“ prenosi, reč je, između ostalog, o brzini dobijanja priključka za električnu energiju, ali i o tome da Zakon o stečaju nije kako treba odgovorio oko rešavanja bankrota. Najavio je da će zbog toga da odgovaraju i pojedini direktori javnih preduzeća, jer je na njima bilo da preduprede propuste“.  Iz ovoga bi se moglo zaključiti da je unutrašnja kontrola u EPS sprovedena kako bi v.d. direktora predupredio moguću štetu po sebe.

Zakon o javnim preduzećima poznaje mogućnost razrešenja profesionalnih direktora koji su imenovani na te položaje nakon sprovedenog javnog konkursa. Na osnovu člana 50. Zakona, takav direktor može biti razrešen pre isteka roka ako javno preduzeće ne dostavi tromesečni izveštaj u roku, ako ne ispuni planirane aktivnosti iz programa poslovanja, utroši sredstva iznad planiranih za određene namene bez salgasnoti, prekrši pravila o zaradama, ne poštuje pravila o finansijskom izveštavanju i preporuke revizora ili ne izvršava odluke nadzornog odbora. Drugim rečima, ako je plasman Srbije na „Duing biznis“ listi bio toliko bitan, rešavanje problema u vezi sa brzinom odobravanja priključenja korisnika je moglo da da bude uvršteno u plan poslovanja ovog preduzeća, ali ga tamo nema 

S druge strane, vršioci dužnosti direktora javnih preduzeća mogu biti razrešeni bez bilo kakvog obrazloženja na bilo kojoj sednici Vlade, što ih čini dodatno zavisnim od političara koji odlučuju o njihovoj sudbini. Kako bi takvo stanje trajalo što kraće, Zakon propisuje, u članu 52. da se vršilac dužnosti može imenovati „do imenovanja direktora po sprovedenom javnom konkursu“ i ujedno ograničava trajanje takvog mandata na period „ne duži od jedne godine“, s tim da „isto lice ne može biti dva puta imenovano za vršioca dužnosti direktora“. Aktuelni direktor ovog preduzeća je preuzeo dužnost preuzeo 15. marta 2016. godine. Na sajtu preduzeća se ne navodi da li je nakon 15. marta 2017. izvršeno ponovno imenovanje. Sve i da jeste, ono ne bi moglo da traje duže od 15. marta 2018. U međuvrenu, konkurs koji je Vlada objavila 23. marta 2016, sa pozivom kandidatima da se prijave u roku od 30 dana, očigledno nije okončan. Kao što su pokazala istraživanja Transparentnost – Srbija, slično je stanje i u većini drugih republičkih javnih preduzeća, i to stanje je nepromenjeno već pet godina. 

Politički uticaj na sprovođenje interne kontrole u slučaju havarije u beogradskom naselju Kotež dolazi sa nižeg mesta u hijerarhiji vlasti. Samo jedan dan je protekao između pitanja koje je (zamenik) gradonačelnika Beograda, Goran Vesić, „javno uputio“ Elektrodistribuciji Beograd  zbog toga što je neimenovani nelegalni graditelj izazvao havariju i objave reakcije javnog preduzeća. Takve reakcije nije bilo u prethodna tri dana, dok su stanovnici 50 ulica bili bez struje. Naravno, sasvim je izvesno da su zaposleni iz EDB i pre Vesićevog pitanja utvrđivali razloge havarije i radili na tome da se ona otkloni, pa ostaju pitanja da li je pitanje političara ubrzalo kontrolu EPS, da li je ono ponukalo javno preduzeće da se oglasi saopštenjem i imenuje odgovorne ili su se obe strane dogovorile oko načina kojim im je omogućio promociju u vezi sa istim događajem. Kako god bilo, posledica ovakve promocije jeste da će se u budućnosti građani obraćati političkim moćnicima da reše probleme koji bi trebalo da budu sastavni deo rada depolitizovanih delova javnog sektora.   

U normalnom toku stvari, u pravnoj državi, javnim preduzećem bi rukovodio direktor koji je imenovan u skladu sa zakonom, a odgovornost za njegov rad bi se utvrđivala na osnovu ostvarenih planova. Ako je rešavanje problema koji se ocenjuju u rangiranju Svetske banke o lakoći poslovanja prioritet za Srbiju, taj prioritet bi bio definisan u planu rada ovog i drugih javnih preduzeća. Najzad, unutrašnje kontrole bi ispitivale odgovornost zaposlenih za propuste kad god do njih dođe, a građani bi o preduzetim merama dobijali informacije uvek, i bez obzira na zainteresovanost političara ili direktora zbog negativnog publiciteta u javnosti.

Tekst je objavljen na sajtu Peščanik: https://pescanik.net/eps-kotez-i-duing-biznis-lista/