Koncesija bez objavljenog ugovora i studije koja pokazuje opravdanost
Vest da je koncesionar uplatio 501 milion evra jednokratne koncesione naknadu u skladu s Ugovorom o koncesiji, i da je postao operater aerodroma beogradskog aerodroma na 25 godina nije praćena objavljivanjem ugovora iz kojeg bi se videle sve obaveze koje je Republika Srbija preuzela, niti objavljivanjem onih delova ugovora i aneksa koji nisu označeni kao poverljivi.
Da apsurd bude još veći, još uvek nije objavljena ni studija, koja je trebalo da pokaže i dokaže zbog čega je uopšte aerodrom dat u koncesiju, nakon dvogodišnjeg prikazivanja od strane zvaničnika da aerodrom dobro posluje i prihoduje (iako se odricao prihoda od kompanije Air Serbia). Transparentnost Srbija tražila je tu studiju i koncesioni akt još početkom 2017. godine, od Vlade i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Postupak koji traje gotovo dve godine slika je i prilika iznalaženja raznih izgovora da se ove važne informacije ne saopšte građanima u koje je uključeno nekoliko aktera. Usled toga, ne samo da građanima nije jasno predočeno zbog čega je koncesija najisplativiji vid razvoja beogradskog aerodroma, već se ne može sa sigunošću tvrditi ni da li ova analiza, čija izrada je zakonska obaveza, uopšte postoji.
Vlada na zahtev TS nije odgovorila, zbog čega je podneta urgencija, a potom i tužba Upravnom sudu. Ministarstvo saobraćaja je odbilo zahtev, navodeći da bi objavljivanjem Koncesionog akta i Studije opravdanosti bili ugroženi vitalni interesi Republike Srbije. TS je podnela žalbu Povereniku protiv ovog rešenja, ali je istovremeno suzila obim zahteva, tražeći da Ministarstvo dostavi samo one delove ovih dokumenata na osnovu kojih se može zaključiti da li je odabrani model koncesije za Srbiju povoljniji od alternativnih rešenja (nastavak rada na dosadašnji način, ulaganje sopstvenog kapitala ili sredstava iz kredita, prodaja aerodroma, drugi oblik JPP).
Nakon što je Poverenik doneo rešenje po kome moraju da dostave tražene dokumente, iz Ministarstva je stigao novi odgovor – da oni uopšte nemaju ni koncesioni akt ni studiju, već su ti dokumenti u posedu Vlade. Na novi zahtev TS, da dostave dokument na osnovu kojeg će se videti kako su od 3. marta do 24. aprila dokumenti izgubljeni ili premešteni iz poseda Ministarstva, stigao je odgovor da ih nikada nisu ni imali, a da su prethodno odbili da ih dostave zbog „mogućeg ugrožavanja vitalnih interesa“.
Upravni sud potom je presudio po tužbi TS, ali nije naložio da Vlada dostavi tražene dokumente, već da, umesto što ignoriše zahtev, odluči po njemu. Vlada je i ovu presudu ignorisala, pa je TS tražila od suda da on donese akt. U tom trenutku Vlada se budi i donosi rešenje – odbija zahtev. TS podnosi novu tužbu Upravnom sudu u februaru 2018. zbog neopravdanog odbijanja zahteva. Po ovoj tužbi sud bi mogao da naloži Vladi da dostavi tražene dokumente. Međutim, sud u aprilu vraća tužbu i traži od TS da dostavi dokaze da je potpisnik tužbe pravni zastupnik organizacije. TS dostavlja i te dokaze. Od tada je prošlo osam meseci, potpisan je ugovor, Vansi je preuzeo upravljanje, a Upravni sud se ne javlja, ugovor nismo videli, kao ni traženu studiju.
Jedna od stvari zbog koje je bitno da se objavi ugovor jeste i eventualno preuzimanje obaveza za izgradnju pruge od Aerodroma do Grada. Izgradnju te pruge je najavio zamenik gradonačelnika. Međutim, vest da se o izgradnji pruge „već pregovara sa Vladom Japana“ krajnje je zbunjujuća. Naime, iz nje se čini da ovu prugu neće graditi radi svojih interesa koncesionar, već država Srbija ili grad Beograd. Takođe, iz okolnosti da se „pregovara“ sa vladom druge države o toj pruzi, ukazuje da je u pitanju još jedan veliki infrastrukturni projekat u koji će se ući bez konkurencije, koja bi mogla da rezultira nižom cenom/najpovoljnijom ponudom.
