Presuda o "nestalim penzijama" i komentar predsednika države
Krajem 2018. godine sud u Bačkoj Palanci doneo je prvostepenu presudu kojom je naložio Fondu PIO da jednom penzioneru isplati 478.556 dinara kao razliku između pripadajućeg i umanjenog iznosa mesečne penzije za period od 9.12.2015. pa do 31.12.2017.
Kako se navodi u ovoj presudi, "po stanovištu suda tuženi je bio dužan da svim korisnicima pa i tužitelju kojima je umanjio penziju, prethodno po službenoj dužnosti donese rešenje o umanjenju penzije sa poukom o pravnom leku". Reč je o jednom od korisnika kojem penzije nisu isplaćene u punom iznosu u vreme važenja "Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija".
Kao što je Transparentnost Srbija upozorila u vreme donošenja ovog zakona, tim posebnim zakonom, donetim bez javne rasprave, penzije nisu umanjene na pravno valjan način, već je propisano da se deo tih primanja neće isplaćivati.
Na taj način su Vlada kao predlagač i Narodna skupština koja je usvojila ovaj zakon, privremeno obezbedili fiskalnu stabilnost, ali su istovremeno stvorili osnov za fiskalnu destabilizaciju u budućnosti, kada penzioneri kojima ove naknade nisu na pravnovaljani način umanjene, budu ostvarili svoja potraživanja.
Sud u Bačkoj Palanci je stao na takvo stanovište. Rešenje kojim se utvrđuje iznos penzije nije izmenjeno, penzioneru takvo izmenjeno rešenje nije dostavljeno, pa mu nije bila pružena mogućnost da se na takvo rešenje žali.
U novogodišnjem intervjuu za portal Espreso, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, u vezi sa ovom presudom je izjavio: "...čekam da se nešto dogodi. Čekam da se nešto završi. Onda ćete da se iznenadite ko, kako i zašto je doneo takvu presudu." Ova izjava ne predstavlja "komentarisanje sudskih odluka", koje je kodeksima usvojenim u okviru procesu EU integracija zabranjeno predstavnicima izvršne i zakonodavne vlasti. Naime, predsednik nije ni komentarisao odluku suda, već je insinuirao da je odluku doneo neko drugi, a ne postupajući sudija i da presuda nije doneta iz razloga i na osnovu propisa koji su u njoj saopšteni, već iz nekog drugog motiva.
Jedino relevantno "čekanje da se nešto dogodi", u vezi sa ovom presudom, moglo bi da bude jedino čekanje da se protiv istog tog sudije ili nekog po čijem nalogu je postupao povede krivični postupak zbog krivičnog dela "kršenje zakona od strane sudije", zato što je zloupotrebio svoj položaj da bi naneo štetu PIO fondu ili doneo korist penzionerima. Sve i da postoje takve sumnje, dokazi ili istraga, to opet ne bi bila stvar o kojoj bi bilo ko van nadležnog javnog tužilaštva i istražnih organa imao pravo da zna dok se ne podigne optužnica. U međuvremenu, izjava se s pravom može shvatiti kao svojevrstan pritisak na novosadski Apelacioni sud koji treba da odluči po žalbi PIO na presudu Osnovnog suda u Bačkoj Palanci i na druge sudije koje rešavaju u sličnim predmetima, ali Visoki savet sudstva tim povodom još uvek nije reagovao.
