Uvesti zakonsku obavezu, ne obećanja
Transparentnost Srbija smatra da objavljivanje ugovora o poslovanju državnih organa ni u kojem slučaju ne bi smelo biti stvar dobre volje državnih funkcionera, niti bi rokovi za objavjlivanje smeli da se računaju prema njihovim medijskim najavama i izjavama, već prema zakonskim obavezama.
„Insajder“ podseća da su predstavnici vlasti ponovo pomerili rok koji su dali za objavljivanje ugovora o koncesiji aerodroma Nikola Tesla koji je država potpisala sa francuskom kompanijom. Prvi rok je bio septembar 2018, zatim kraj godine, a sada je poručeno da će ugovor biti objavljen „u narednih mesec dana“. Novi datum, posle premijerke Ane Brnabić, a zatim i ministra finansija Siniše Malog, sada je dao pomoćnik ministra za vazdušni saobraćaj Zoran Ilić. U međuvremenu, „Krik“ prenosi detalje iz jednog od aneksa tog ugovora koji nije objavljen. U pitanju je dokument „Minimalni tehnički zahtevi“, gde se traži da značajan deo novca bude utrošen na kupovinu zemljišta za proširenje aerodroma, po ceni od 100 evra po kvadratnom metru.
Transparentnost Srbija smatra da objavljivanje ugovora o poslovanju državnih organa ni u kojem slučaju ne bi smelo biti stvar dobre volje državnih funkcionera, niti bi rokovi za objavjlivanje smeli da se računaju prema njihovim medijskim izjavama. Problem netransparentnosti poslovanja Vlade Srbije u vezi sa ovom koncesijom nije samo pojedinačni, već sistemski. Kao što je TS utvrdila u analizi korupcijskih rizika u Zakonu o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, sadašnja pravila o javnosti podataka ne obezbeđuju javnost ugovora i drugih bitnih dokumenata u vezi sa ovim poslovima. Pravila o javnosti podataka i takozvanom „registru javnih ugovora“ su uređena pravilnikom, što ih čini lako podložnim izmenama. Na osnovu aktuelnog pravilnika predviđeno je objavljivanje samo pojedinih elemenata ugovora, a ne i samog ugovora sa aneksima. Koliko je takvo pravilo apsurdno vidi se i na primeru same koncesije za aerodrom: objavljen je spisak aneksa ugovora uz naznaku koji od njih su poverljivi, ali nisu objavljeni ni oni aneksi koji nemaju takvu oznaku!
Pravila bi trebalo postaviti obrnuto – da su svi dokumenti javni, uz izuzimanje pojedinih informacija koje se opravdano štite zbog zaštite bezbednosti ili poslovnih tajni. Naravno, ni određivanje poslovnih tajni ne može biti neograničeno. Kao tajna ne bi smela da bude označena ni jedna informacija iz ugovora ili pratećeg dokumenta u kojem su propisane ili obrazložene obaveze koje su na sebe preuzeli državni organi. Izmene Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, radi suzbijanja rizika od korupcije, bile su planirane još za 2017, ali do sada nije objavljen ni nacrt.
Podsećamo da u vezi sa ovom koncesijom Vlada Srbije duguje građanima i prethodnu informaciju – na osnovu čega je zaključeno da je upravo koncesija bolje rešenje za razvoj beogradskog aerodroma u odnosu na druga moguća rešenja (sopstvena ulaganja, prodaja). Izrada takve studije opravdanosti je obavezna. Transparentnost – Srbija bez uspeha je pokušala da dođe do ovih informacija na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja još od februara 2017. Nakon rešenja Poverenika, resorno ministarstvo je ustvrdilo da „ne poseduje“ tražene dokumente. Vlada je prvo ignorisala zahtev, zbog čega smo morali da podnesemo tužbu Upravnom sudu, a zatim ga je odbila, jer su u navodno u pitanju „strogo poverljivi“ dokumenti. Novu tužbu smo podneli Upravnom sudu u februaru 2018, ali u proteklih 11 meseci po njoj nije rešeno:
