Tragikomedija oko ugovora za aerodrom

Ovih dana napunila se cela godina od kako je 22.3.2018. potpisan ugovor o koncesiji za aerodrom „Nikola Tesla“. Ugovor koji je država zaključila sa francuskom kompanijom „Vansi erports“ s obzirom da za predmet ima eksploataciju najvećeg aerodroma u zemlji, dakle dobra izuzetne vrednosti s razlogom je izazivao veliko interesovanje javnosti, piše Rodoljub Šabić za dnevni list "Danas".  

To interesovanje javnosti je s obzirom da je reč o predmetu u javnoj, državnoj svojini, više nego logično i legitimno. Pa je zvučalo dobro to što su s tim u skladu bile su i izjave državnih zvaničnika neposredno pre i prilikom potpisivanja ugovora. Od velikog broja sličnih kao tipičan primer mogu da posluže npr. izjave premijerke Ane Bmabić ili ministarke Zorane Mihajlović -„ugovor će biti dostupan javnosti, ova Vlada nema šta da krije.“ S gotovo identičnom konotacijom izjava direktora aerodroma Vlaisavljevića - „sigurno će biti javan, nema razloga da ne bude. To je fantastična transakcija."

Međutim, ono što je, po potpisivanju ugovora, usledilo nije potvrdilo „benevolentnu ekstrovertnosf ‘ vlasti. Istina, pravo javnosti na informacije niko nije otvoreno, formalno doveo u pitanje ali to što se dešavalo, sasvim očigledno nije bilo potvrda onog „ova Vlada nema šta da krije“.

I ton izjava zvaničnika promenio se, bitno. Pa tako npr. imamo izjavu Mijailovića, državnog sekretara Ministarstva finansija da će ugovor biti objavljen - ali „u septembru“.  Nešto malo kasnije, imamo novu izjavu premijerke koja će korigovati državnog sekretara „preciznijom“ formulacijom -„do kraja septembra". Pa će još nešto kasnije ministar finansija Siniša Mali korigovati i taj premijerkin termin i obavestiće javnost da će ugovor biti objavljen ali - ne do kraja septembra već „do kraja godine" jer tad je, kako reče, šta god to faktički značilo, „klouzing" ugovora.

U međuvremenu prošli su i kraj septembra i kraj godine, i primopredaja aerodroma i uplata koncesione naknade a ugovor nije objavljen. Istina, nedavno se premijerka ponovo oglasila izjavivši da „veruje“ da će biti objavljen... Ali ovaj put i ne pominjući nikakav rok.

„Priča“ se dakle nastavlja. Sad slede „objašnjenjall kao „neophodna je saglasnost stranog partnera" jer je „ugovorena poverljivost". Uzgred budi rečeno eventualno ugovorena poverljivost, odnosno ugovorne odredbe o njoj ne mogu isključiti primenu standarda i procedure utvrđene našim zakonima, pre svega Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Ni u jednom pravnom poretku se obligacionim, ugovomim odredbama ne mogu se dezavuisati imperativne norme, javnog prava, zakonske odredbe. Uznemiravajuća je predstava da to naša Vlada „ne zna“, ona to sebi ne bi smela da dopusti.

Ali Vlada sebi dopušta i nešto gore. Naime, u međuvremenu je NVO „Transparentnost Srbija“ zatražila od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture dokument koji bi neizostavno morao da prethodi celokupnom aranžmanu - studiju o opravdanosti koncesije. I ministarstvo je odbilo da je predoči, pozivajud se na - bezbednost! Nakon što se NVO se žalila Povereniku za informacije koji je našao da je žalba osnovana i rešenjem naložio ministarstvu da da traženi dokument. Ministarstvo je tada saopštilo da „nema“ traženi dokument“! Dokument navodno ima samo Vlada!

Ako bi apstrahovali ozbiljnost situacije ovakvo ponašanje ministarstva moglo bi se i moralo kvalifikovati kao komično, tačnije tragikomično.
Transparentnost Srbija se i Vladi Srbije obratila sa zahtevom da dobije studiju ali je Vlada zahtev i nakon što je ponovljen, ignorisala. Onda je, s obzirom da protiv rešenja Vlade nije dopuštena žalba Povereniku, usledila tužba Upravnom sudu i sud je posle dugo vremena doneo presudu i obavezao Vladu da postupi po zahtevu. Tek tada je Vlada „postupila“ - tako što je odbila zahtev. Uz obrazloženje da je upitanju - „tajna“! I usledila je nova tužba i na odluku će se čekati neizvesno dugo.

Ali tvrdnja da je studija o opravdanosti, dakle dokument koji javnosti i građanima (suštinskim vlasnicima) treba da objasni zašto je Vlada odabrala baš koncesiju kao model upravljanja i da li je bilo i kojih alternativa, u celosti „tajna“ je neodrživa. Ona je i pravni i faktički nonsens, u suprotnosti i sa smislom tog dokumenta i sa zakonom i sasvim sigurno od zvučne, ohrabrujuće izjave „ova Vlada nema šta da krije“ pravi žalosnu, obeshrabrujuću floskulu.

Rodoljub Šabić, advokat i bivši poverenik za informacije od javnog značaja