Tajnost ugovora sa Fijatom i drugima
To što su značajne odredbe ugovora zaključen pre deset godina o obavezama države tajne, nije opravdanje da se nastavi sa sličnom praksom, već razlog da se tajnost ubuduće spreči.
Izjava predsednika Vučića o ugovorenoj tajnosti davanja države Fijatu, "za koju on nije kriv", dobar je podsetnik da se sagleda da li je Srbija nešto promenila u propisima ili praksi što bi onemogućilo da poslovanje države bude transparentno.
Dva ugovora sa najvećim finansijskim posledicama, koji su zaključeni u poslednjih sedam godina, o zajedničkom preduzeću "Beograd na vodi" i "Air Serbia" objavljeni su. Međutim, to je učinjeno tek mesecima nakon potpisivanja, kada su dobijena sva odobrenja i kada više nije bilo moguće pravno osporiti ugovorne odredbe.
Dalje, postoje i dalje ugovori koji se u celosti kriju protivno zakonu, kao što je slučaj sa ugovorom o upravljanju smederevskom železarom. Tu su i brojni ugovori o javno - privatnom partnerstvu, poput koncesije za beogradski aerodrom, gde su objavljeni neki detalji, ali ne i ugovori.
Jedini siguran način da se spreče štetne posledice tajnih ugovora bila bi ustavna norma koja bi takve odredbe učinila ništavim.
U međuvremenu, trebalo bi obezbediti izvršenje svih Poverenikovih rešenja kojim se nalaže obelodanjivanje ugovora po žalbama tražilaca. Naime, Zakon već poznaje mogućnost zaštite legitimnih poslovnih tajni privatnih partnera države i u svakom konkretnom slučaju se na osnovu Zakona odmerava koje se odredbe moraju objaviti u javnom interesu, tako da apsolutna tajnost nikada ne može biti opravdana.
Pored toga, bitno je da se spreči nameravano kvarenje tog zakona, na osnovu nacrta iz 2018. godine, koji predviđa ukidanje obaveze da po zahtevima postupaju preduzeća u većinskom vlasništvu države. Naprotiv, čak i ona preduzeća koja su u manjinskom državnom vlasništvu bi trebalo da sa javnošću podele deo informacija koje se odnose na korišćenje javnih resursa.
