Sakrivanje podataka o državnim preduzećima
Datum kreiranja: sreda, 10 jul 2019
Koliko opasnosti nosi sa sobom eventualno usvajanje promena Zakona o slobodnom pristupu informacijama koje predviđaju da preduzeća u vlasništvu države budu isključena iz obaveze dostavljanja podataka, pokazuje i primer sa Lukom Novi Sad.
Još u martu 2019. TS je komentarisala dešavanja u vezi sa privatizacijom Luke Novi Sad. Tad aje, naime, objavljeno da je jedna finansijska ponuda proglašena uspešnom. Posle neuspešnog tendera, sa početnom cenom od 15 miliona evra, u drugom pokušaju je prihvaćena ponuđena (početna) cena od oko 8 miliona evra i investicije u naredne tri godine „verovatno veće od 15 miliona evra“ (14,9 miliona je bio minimum prema tenderskoj dokumentaciji), od čega 5 miliona u lučku infrastrukturu. Mnoga pitanja u vezi sa ovim postupkom ostala su neodgovorena.
Blic sada objavljuje tekst o, kako se navodi, "teškim malverzacijama" u Luci, odnosno o prikrivanju podataka o dugovanjima i potraživanjima ove firme.
List piše da je rukovodstvo od kupca krilo podatke o potraživanjima od 113 miliona dinara kao i da su za samo tri meseca, nakon što je prihvaćena ponuda za privatizaciju, zaposlenima isplaćeni bonusi od 97 miliona dinara.