Pošto put?
Nakon što je javnost opravdano uznemirena podatkom o tome da je Vlada Srbije ugovorila izgradnju autoputa od Novog Beograda do Surčina po ceni od oko 9 miliona evra po jednom kilometru[1], javno preduzeće „Putevi Srbije“ je pružilo neka objašnjenja[2]. Ta objašnjenja su korisna, ali ne i dovoljna. Da bi mogla da se vodi argumentovana rasprava o isplativosti ovog ugovora, neophodno je da informacije budu proverljive, a one to nisu, jer Vlada Srbije nije objavila ovaj ugovor. Da bi se javna imovina zaštitila od eventualnog preuzimanja štetnih ugovornih obaveza, zaključivanju ugovora bi moralo da prethodi nadmetanje izvođača radova, čega ovde nije bilo. Zbog toga će, čak i kada ugovor bude objavljen, i kada budu data sva dodatna objašnjenja, ostati sumnje da je posao mogao da bude povoljniji po Srbiju.
„Kritika kritičara“ u saopštenju JP Putevi, zbog toga što su komentarisali cenu „bez upoznavanja sa detaljima projekta“, u ovom slučaju nije opravdana, imajući u vidu da ti detalji nisu objavljeni. Odnosno, ukoliko i jesu negde objavljeni, na to nije ukazano ni u saopštenju Vlade nakon potpisivanja ugovora, ni u objašnjenjima koje je dalo JP.
Informacije iz saopštenja o dodatnim radovima koje poskupljuju izgradnju zaista jesu uverljive. Međutim, uverljivost tih podataka bi bila značajno veća ukoliko bi bila dodatno obrazložena – npr. u pogledu toga koliko će izgradnju poskupeti izgradnja biciklistikih i pešačkih staza, koliki je udeo u ceni nadvožnjaka i slično. Tek na osnovu takvih informacija bi moglo da se vrši poređenje cena „po kilometru“ na uporedivim lokacijama.
Argument o porastu cene zbog „hitnosti radova“ nije valjan. Naime, nije nimalo verovatno da je Vladi i JP Putevi Srbije postalo poznato da će ovaj put morati da se gradi tek sada. Ako je ona neophodna radi povezivanja na novi autoput „Miloš Veliki“, onda je ta izgradnja morala biti planirana uporedo sa izgradnjom nedavno otvorene deonice tog puta.
Najzad, činjenica da su u budžetu za 2019, planirana sredstva koja odgovaraju onome što je potpisano 18.avgusta 2019, znači samo to da je cena ovog puta dogovorena još prošle godine, a ne govori apsolutno ništa o tome da li je ona opravdana ili ne.
Podsećamo da je ovo samo jedna od mnogih deonica autoputa koje Srbija ne ugovara na osnovu sopstvenog Zakona o javnim nabavkama, koji podrazumeva nadmetanje, javnost, kontrolu i druge mere zaštite od moguće korupcije, već sa unapred dogovorenim izvođačem, a u okviru međudržavnog sporazuma koji ima veću pravnu snagu od domaćih zakona. Takav vid ugovaranja predstavlja najveću prepreku u pregovorima koje Srbija vodi sa Evropskom unijom u okviru poglavlja broj 5[3].
[1]https://www.danas.rs/ekonomija/devet-miliona-evra-po-kilometru-neobjasnjiva-cena-auto-puta-do-surcina/
[2] U svom objašnjenju, „povodom neargumentovanih komentara u javnosti“, „onih koji u medijima komentarišu vrednost radova bez upoznavanja sa detaljima projekata“, javno preduzeće ukazuje da je ova deonica specifična jer podrazumeva i izgradnju biciklističkih i pešačkih staza, usled čega će i ukrštanja saobraćajnice sa lokalnim putevima (mostovi, nadvožnjaci i podvožnjaci) biti veća, da se predviđa izgradnja pet mostovskih konstrukcija i jedan nadvožnjak, kao i četiri površinske i jedne denivelisane raskrsnice (petlje). Takođe je istaknuto da „gradska“ lokacija deonice i kratak rok izgradnje, zahtevaju veće troškove „usled potrebe da se angažuje veći broj vozila i opreme na dužim transportnim rastojanjima“. Ističe se da gradnju poskupljuje primena specifičnih tehnologija za izvođenje radova na ukrštanjima na kratkim rastojanjima, obaveza da se radovi izvode uz mere zaštite stanovništva od negativnih uticaja na životnu sredinu, da saobraćajnica prolazi kroz zaštićenu zonu vodoizvorišta i drugo.
Preduzeće napominje da su postojećim budžetom Srbije, koji je rađen „u poslednjem kvartalu 2018.godine“, bilo planirano kreditno zaduženje za ovaj projekat kod kineskih banaka u visini od 85% vrednosti projekta, odnosno u iznosu od 60 miliona dolara), a 100% vrednosti projekta od 70,5 miliona dolara i da to„odgovara ugovorenoj vrednosti radova“.
[3]http://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/20190529-serbia-report_SR_-_REVIDIRANO.pdf
