Koliko vredi zemljište "Beograda na vodi"?
Vest o prodaji građevinskog zemljišta "Marine Dorćol", pored obale Dunava pruža odličan uvid u razmere štete koje su Beograd i Srbija pretrpeli zaključivanjem ugovora za projekat "Beograd na vodi".
Prema vestima, 4 hektara zemljišta pored reke, na kojem se može izgraditi 76.000 "kvadrata" bruto, izlicitirano je (po početnoj ceni) za 32,8 miliona evra. To znači da mogućnost građenja jednog kvadratnog metra stambenog ili poslovnog prostora budućeg investitora košta 431 evro. Kada se na to zaračuna već izvesni popust za plaćanje cele cene odjednom od 30%, cena se spušta na 302 evra. Ako bi se računalo po hektaru zemljišta, cena iznosi 5.740.000 evra sa uračunatim popustom.
S druge strane, na lokaciji "Beograda na vodi", koja je svakako atraktivnija za građenje, i gde je osim zemljišta novom vlasniku u svojinu ili besplatan zakup preneto i niz vrednih zgrada, predviđena je izgradnja oko 1,7 miliona metara stambenog i poslovnog prostora, na oko 170 hektara građevinskog zemljišta. Primenom računice iz ovogodišnje prodaje "Marine Dorćol", dolazimo do toga da bi zemljište na području "Beograda na vodi" vredelo 975.800.000 evra (ako se računa po hektaru), odnosno 513.578.947 evra, ako se računa po kvadratnom metru izgrađene površine.
Država Srbija je uloživši zemljište i sve drugo pride, stekla 32% udela u zajedničkom preduzeću "Beograd na vodi". S druge strane, privatni partner je platio 150 miliona evra, i obezbedio još 150 miliona evra kredita zajedničkom preduzeću. Ovim ulaganjem, koje je između 3,5 i 6,5 puta manje od ulaganja države (ako se kao parametar uzme cena postignuta za "Marinu Dorćol", stekao je duplo veći udeo u vlasništvu zajedničkog preduzeća!
Pored toga, za razliku od drugih investitora koji nakon kupovine zemljišta plaćaju i doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta, u slučaju "Beograda na vodi", posebnim zakonom je predviđeno da će investitor te naknade, u vrednosti oko 300 miliona evra, platiti izvođenjem radova na objektima javne namene (npr. putevi, parkovi, most). Za te nabavke investitor ne mora da primeni Zakon o javnim nabavkama, tako da može izabrati izvođača po svojoj volji, direktnom pogodbom. Nikada nije objavljeno šta je predviđeno da se izgradi od objekata javne namene i po kojoj ceni, a do danas nije saopšteno ni šta je u prethodne četiri godine izgrađeno i u kojoj vredbnosti.
Kao posledica činjenice da je reč o zajedničkom preduzeću koje je samo u manjinskom vlasništvu države, ne postoji obaveza da se direktor izabere na konkursu, kao ni obaveza da preduzeće postupa po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja, niti bilo koji drugi mehanizam zaštite javnog interesa iz antikorupcijskih zakona.