Čiji je posao da proveri podatke uzbunjivača iz Krušika?

Aleksandar Obradović, uzbunjivač zaposlen u valjevskom „Krušiku“ izneo je u javnost niz dokumenata i podataka o lošem poslovanju tog preduzeća u državnom vlasništvu. Između ostalog, rekao je i da „iza toga stoji sam vrh vlasti koji se upleo u trgovinu oružjem i isisava novac iz vojnih fabrika koji delom odlazi u privatne džepove, a delom u stranačke fondove“. Ni jedan državni organ još uvek nije ispitao ove zabrinjavajuće informacije.

Po nalogu javnog tužilaštva, jedino je u bio uhapšen, pa potom pušten u kućni pritvor sam uzbunjivač, pod sumnjom da je odavao poslovne tajne tog preduzeća. On nije dobio zaštitu na osnovu Zakona o zaštiti uzbunjivača, budući da član 20. tog zakona uskraćuje zaštitu onima koji iznesu podatke označene kao tajna u javnost. To je jedna od loših odredaba u tom zakonu, na koju smo upozoravali u doba kada je zakon pisan i usvajan 

Međutim, u krivičnom postupku, ako do njega dođe, postoji mogućnost da se Obradovićev oslobodi od odgovornosti od  na osnovu drugih propisa (Zakona o tajnosti i Zakona o zaštiti poslovne tajne). Naime, on neće biti odgovoran ako se dokaže da objavljene podatke nije ni trebalo označavati kao tajne. Takođe, on se može pozvati na član 73. Zakona o privrednim društvima koji oslobađa od dužnosti čuvanja poslovne tajne saopštavanje koje je „učinjeno javnosti isključivo u cilju ukazivanja na postojanje dela kažnjivog zakonom“.

U međuvremenu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da ni otac Nebojše Stefanovića, ni Nebojša Stefanović, niti on neće biti izuzet od zakona ako postoji ijedan dokaz da je zakon prekršen, „a mogući sukob interesa već rešava Agencija za borbu protiv korupcije, što nije krivično-pravno kršenje zakona“. Prozvana Agencija za borbu protiv korupcije nije ništa saopštila ovim povodom, a tek nakon novinarskog insistiranja, ispostavilo se da ne rešava još uvek ništa,  već da je "u toku prethodna provera ispunjenosti uslova za pokretanje postupka." Za početak se mora istaći da Agencija svakako nije jedini državni organ koji je nadležan da proverava informacije uzbunjivača u ovom slučaju. Drugim rečima, kakav god zaključak Agencija bude izvela o postupanju ministra Stefanovića to neće staviti tačku na ovaj slučaj. Naime, kada je reč o ministru Stefanoviću i poslovanju „Krušika“, Agencija treba da utvrdi da li je ministar Stefanović imao dužnost da prijavi sukob interesa u situacijama kada je to ministarstvo davalo mišljenja ili dozvole za rad preduzeća GIM, za koje radi njegov otac, i da li je to učinio. Iste provere bi trebalo izvršiti i u slučaju da je MUP neposredno poslovao sa tom firmom.

S druge strane, Agencija nije nadležna da utvrđuje da li su ugovori koje je „Krušik“ zaključivao sa firmom „GIM“ bili štetni po preduzeće u državnom vlasništvu, da li je ministar ili neko drugi koristio svoj uticaj da utiče na poslovne odluke, ne samo u pogledu trgovine oružjem, već i u vezi sa zapošljavanjem i utvrđivanjem postojanja viška zaposlenih u preduzeću. To je stvar u nadležnosti javnog tužilaštva, iz kojeg do sada nije stigla čak ni informacija da se navodi uzbunjivača ispituju. Time je javno tužilaštvo pokazalo da ne poštuje jednu od svojih obaveza – da proaktivno ispituje slučajeve moguće korupcije, na osnovu raspoloživih informacija, ne čekajući da o svakom takvom slučaju dobije krivičnu prijavu.

Ovaj slučaj je takođe pokazao neefikasnost nadzora nad poslovanjem firmi u državnom vlasništvu. Iako državni organi imaju mogućnost i obavezu da vrše nadzor nad njihovim finansijskim poslovanjem, što u ovom slučaju treba da čini Ministarstvo odbrane preko imenovanih članova nadzornog odbora, Ministarstvo odbrane se u vezi sa ovim slučajem nije oglašavalo. Sam HK „Krušik“ je u javnost izlazio selektivno sa podacima, koji nisu dovoljni da se izvede zaključak o ispravnosti javno iznetih ocena uzbunjivača. Finansijski izveštaji Krušika i izveštaji revizora su inače objavljeni na sajtu ove korporacije.  Imajući u vidu da je uzbunjivač osporio validnost sačinjavanja tih izveštaja, to bi mogao da bude dobar osnov da se oni podvrgnu i reviziji od strane Državne revizorske institucije.