Najavljeni Zakon o utvrđivanju porekla imovine ne uliva optimizam

Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija, gostujući u Novom danu na N1 ocenio je da najavljeni Zakonu o utvrđivanju porekla imovine ima dosta nejasnoća i da ne "uliva optimizam" da će uticati na sistematsko smanjivanje korupcije u Srbiji. On je kao glavne mane naveo izbor direktora tela koji će rukovoditi akcijama procena, ko će sve biti kontrolisan, kao i od koje godine će se krenuti sa kontrolom nezakonitog bogaćenja.

"Mi u Srbiji imamo mnogo zakona koji uređuju deo ove materije. Još su Božidar Đelić i Mlađan Dinkić najavljivali donošenje tog zakona, i tada je promovisana ideja unakrsne provere imovine i prihoda, i bila je ideja da ako se utvrdi neka imovina ili neprijavljeni prihod, da će biti dodatni porez od 20 odsto na tako nešto. Nikada nismo dobili odgovor na pitanje šta su rezultati te mere koja postoji od 2002. ili 2003. godine. Od tada nemamo informacije da li je pokušana ta norma da se primeni. Nikada nismo dobili odgovor iz koga bi dalje proizilazila potreba da se donese novi zakon, da se formira posebna jedinica, kao što se najavljuje sada ovim novim propisom. Ona bi imala svoja nova ovlašćenja na osnovu novog zakona, bio mi mnogo širi krug ljudi kojima bi morala da se dostavljaju dokumentaciju. Ono što je loše je, da bi rukovodioca postavljala Vlada Srbije na predlog ministra finansija, i to je ono što odstupa od prakse da službenici na takvim funkcijama treba da budu izabrani na javnom konkursu", rekao je Nenadić.

Odgovarajući na pitanje na koga će se odnositi ovaj zakon, on odgovara da se može odnositi na bilo koga.

"Ko će biti kontrolisan, određivaće posebna jedinica na osnovu svog godišnjeg plana rada. Kako će to u praksi da izgleda, zaista ne znam. Pretpostavljam da će gledati primarnu dokumentaciju, nema ni potrebe da čovek zna da je kontrolisan, već će gledati podatke o prijavljenim prihodima, o imovini koju određeno lice poseduje, i da će se tek kasnije, tokom ispitivanja, obraćati pojedinim poreskim obveznicima, i tražiti informacije, ali to ćemo tek da vidimo. Ono što može da bude sporno, je to ko će da bude kontrolisan, jer imate pet miliona ljudi koji bi mogu biti da budu predmet kontrole. Ono što je tu loše sa stanovišta bojazni od zloupotrebe je što neće biti javni elementi za kontrolu i što može doći do političke zloupotrebe", kaže Nenadić.

On objašnjava da upravo zbog toga mora da postoji više javnih podataka na osnovu čega se kreira taj uzorak za ispitivanje.

Komentarišući mogućnost smanjivanja korupcije nakon stupanja na snagu ovog najavljenog akta, on kaže da nema nekog naročitog razloga za optimizam.

"Može biti dobrih efekata za borbu protiv korupcije, ali nemamo nikakvu vrstu garancije u odredbama ovog zakona. Ono što smo mi predlagali je da se uvede delo nezakonito bogaćenje, ali se jasno kaže da se to delo odnosi na ljude koji su bili u prilici da zloupotrebe javne resurse. Na javne funkcionere i službenike. Na početku su prihvaćeni naši predlozi, ali se kasnije od toga odustalo", napominje on.

Nenadić podseća da se u Srbiji decenijama unazad pokušava sa donošenjem pravnih akata koji bi smanjili korupciju, ali da to do sada nije imalo posebnog efekta.

Takođe, kao jedan od glavnih problema u dosadašnjoj raspravi o ovom zakonskom aktu je naveden vremenski period od kada bi on trebalo da funkcioniše, odnosno od kada bi trebalo da se kontroliše ko se nezakonito obogatio.

"Problem je u tome što prema postojećim poreskim propisima postoji zastarevanje. Postoji propis da država uređuje poreske obaveze. To pravo trenutno zastareva nakon pet godina. Tako da uvođenje bilo kog propisa koji je duži od pet godina stvara veliki rizik da te norme budu proglašene za neustavne. Zbog toga je naš glavni apel od kada je počelo da se priča o njegovom donošenju je da moraju da budu proverene neke ključne odredbe pre nego što bude usvojen, a ne da se nakon usvajanja možda utvrdi neustavnost zbog koje bi nastala mnogo veća šteta", ističe Nenadić.