Nameštena nabavka rekonstrukcije Pančevačkog mosta
Iako su svi mediji objavili vest o hapšenju državnog sekretara u Ministarstvu saobraćaja, zbog navodnog učešća u nameštanju javne nabavke za rekonstrukciju pančavačkog mosta, nije bilo analize uslova koji su do takve korupcije mogli dovesti.
U konretnom slučaju, nabavka radova nije sprovedena putem otvorenog tendera, već u tzv. pregovaračkom postupku. Taj postupak je vođen zbog hitnosti do koje nije došlo usled krivice naručioca. Konkretno, ako su validne vanredne kontrole stanja mostova pokazale da je potrebna hitna rekonstrukcija može se postaviti opravdano pitanje zbog čega do sličnih nalaza nisu dovele redovne kontrole i da li su redovne kontrole bile izvedne po pravilima struke, ali se ne može osporavti potreba za nabavkom. Ono što je, međutim, sporno u ovom slučaju, a što je izgleda bio modalitet korupcije, jeste pitanje kome će biti upućeni pozivi da učestvuje u nadmetanju za dobijanje posla. Kao što se može videti iz dokumentacije koja je sve vreme objavljena na Portalu javnih nabavki, pozivi su upućeni na samo dve adrese. Naručilac koji želi da dobije kvalitetne ponude i da reši problem neće tako postupiti. Čak i ako su mu poznate samo dve firme koje se bave određenim poslom, trebalo bi da mu bude u interesu da o nabavci obavesti sve registrovane firme za obavljanje sličnih delatnosti, direktno ili preko Privredne komore, čak i preko privrednih komora zemalja iz susedstva.
U vezi sa ovim slučajem treba podsetiti još jednom paradoksalnost politike javnih nabavki u Srbiji, gde će sutra možda biti osuđen za korupciju državni sekretar koji je uticao da se poziv za javnu nabavku uputi na samo dve adrese, što će se koristii kao dokaz da nema zaštićenih kada je reč o korupciji. S druge strane, čitava Vlada i Skupština staju iza „posebnih zakona“ i međudržavnih ugovora kroz koje se direktno dogovaranje sa željenim partnerom ili isključivanje primene Zakona obavlja na legalan način.
