Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Šta je TS odgovorila na upit Kancelarije za IT tehnologije

Datum kreiranja: sreda, 30 septembar 2020

U vezi sa izjavom predsednice Vlade o tome da se Kancelarija za informacione tehnologije konsultovala sa Transparentnosti Srbija u vezi sa pitanjem mogućeg sukoba interesa, u nastavku objavljujemo pisani odgovor koji je programski direktor TS dostavio pomoćniku direktora Kancelarije, na upit za mišljenje o tome da li Kancelarija ima pravo da zaključi ugovor sa firmom u čijem upravljanju učestvuje brat predsednice Vlade, a koja je dostavila najpovoljniju ponudu.

PItanje je postavljeno u telefonskom razgovoru, na poziv predstavnika Kancelarije za informacione tehnologije 31.10.2019. To je inače bio period nakon otvaranja ponuda (24.10.2019), a pre donošenja odluke o dodeli ugovora (15.11.2019):

 

From: nemanja nenadic <Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.>
Sent: četvrtak, 31. oktobar 2019. 12:30
To: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.' <Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.>
Subject: razmatranje javne nabavke

Poštovani g. Latinoviću,

Odgovor na pitanje o javnoj nabavci koju sprovodite, odnosno tumačenje relevantnih odredaba Zakona o javnim nabavkama zavisi od nekoliko nepoznatih.

1. Ovo su relevantne odredbe zakona:

 

2. Sprečavanje sukoba interesa

Sukob interesa

Član 29

Sukob interesa u smislu ovog zakona postoji, kada odnos predstavnika naručioca i ponuđača može uticati na nepristrasnost naručioca pri donošenju odluke u postupku javne nabavke, odnosno:

1) ako predstavnik naručioca ili sa njim povezano lice učestvuje u upravljanju ponuđača;

2) ako predstavnik naručioca ili sa njim povezano lice poseduje više od 1% udela, odnosno akcija ponuđača;

3) ako je predstavnik naručioca ili sa njim povezano lice zaposleno ili radno angažovano kod ponuđača ili sa njime poslovno povezano.

Zabrana zaključenja ugovora

Član 30

Naručilac ne može zaključiti ugovor o javnoj nabavci sa ponuđačem u slučaju postojanja sukoba interesa, ukoliko je postojanje sukoba interesa uticalo ili moglo uticati na odlučivanje u postupku javne nabavke.

Lice u odnosu sa kojim postoji sukob interesa, ne može biti podizvođač ponuđaču kojem je dodeljen ugovor, niti član grupe ponuđača kojoj je dodeljen ugovor.

Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki će na zahtev naručioca odobriti zaključenje ugovora iz stava 1. ovog člana, ako naručilac dokaže da bi zabrana zaključenja ugovora prouzrokovala velike teškoće u radu ili poslovanju naručioca koje su nesrazmerne vrednosti javne nabavke, odnosno značajno ugrozila interes Republike Srbije, da je preduzeo sve mere radi suzbijanja štetnih posledica, da ostali ponuđači ne ispunjavaju uslove iz postupka, odnosno da je nakon rangiranja njihovih ponuda razlika u ceni veća za 10% ili broj pondera veći za deset u korist izabranog ponuđača.

Odluka iz stava 3. ovog člana objavljuje se na internet stranici naručioca, Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i na Portalu javnih nabavki.

2. Prvo treba utvrditi da li uopšte imate situaciju u kojoj „predstavnik naručioca i ponuđača“ može uticati na nepristrastnost naručioca pri donošenju odluke.

Tu ima nekoliko stvari koje bi trebalo razjasniti:

  1. Da li je premijerka „predstavnik naručioca“ u ovom slučaju. To zavisi od tretmana tumačenja pravnog subjektiviteta Kancelarije za ITEU. Ukoliko bi Kancelarija bila poseban subjekt, o čijim se nabavkama Vlada Srbije ne pita ništa više nego za javne nabavke bilo kojeg drugog naručioca (npr. ministarstava), onda ne bi bilo prepreke za zaključenje ugovora u gore pomenutim odredbama zakona. Koliko mogu da vidim, Kancelarija ima tretman naručioca u smislu Zakona o javnim nabavkama. S druge strane, koliko mi je poznato, kancelarije i službe Vlade nemaju poseban subjektivitet u sistemu državne uprave (to jest, „kancelarije“ kao takve nisu nikako uređene, već se verovatno smatraju „službama“ Vlade). To za posledicu ima, između ostalog, da u slučaju kada neko želi da izjavi žalbu zbog nepostupanja neke službe Vlade po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, da nije dozvoljena žalba Povereniku, već samo vođenje upravnog spora, jer se službe vlade uopšte ne smatraju posebnim „organima vlasti“ (za razliku od ministarstava i posebnih organizacija), već delom Vlade Srbije (protiv čijih odluka žalba nije dopuštena). Drugim rečima, da je Kancelarija (kao što je bila nekad) posebna organizacija u sistemu državne uprave, ovo pitanje se ne bi postavljalo. Ovako, moglo bi se tumačiti kao da naručilac nije Kancelarija (kao neko posebno lice), već sama Vlada. Za dalje tumačenje bi verovatno bilo potrebno analizirati još neke akte – npr. interni akt naručioca iz člana 22. Zakona o javnim nabavkama, koji nisam našao kod vas na sajtu, jer bi se tamo moglo videti kakva je čija uloga u planiranju, sprovođenju i kontroli javnih nabavki koje sprovodi Kancelarija.
  2. Druga pitanje je da li „povezano lice“ sa predstavnikom naručioca poseduje više od 1% akcija ponuđača ili je zaposlen kod ponuđača. Pošto premijerkin brat verovatno jeste zaposleni ili poslovno povezan ili u nekom udelu vlasnik ponuđača, onda bi on bio povezano lice („krvni srodnici u pobočnoj liniji zaključno sa trećim stepenom srodstva“), za slučaj da se tumači da nabavku sprovodi Vlada, a ne Kancelarija kao neko telo koje je odvojeno od Vlade.

3. Ako bi se ispostavilo da postoji smetnja zbog sukoba interesa, ugovor bi ipak mogao da bude zaključen, ali samo uz odobrenje Republičke komisije za zaštitu prava i to samo ako je razlika između prvoplasiranog i drugoplasiranog veća od 10%.

Pošto je Uprava za javne nabavke nadležna da daje mišljenja i da nadzire primenu Zakona o javnim nabavkama, to bi oni bili prava adresa za tumačenje da li je ovde reč o situaciji gde je naručilac Vlada ili se može smatrati da je Kancelarija Vlade naručilac koji je od nje nezavisan, pa bi trebalo da tražite mišljenje upravo o tome.

Sa moje tačke gledišta, posao po javnoj nabavci bi trebalo da dobije firma koja ponudi najbolje uslove, pod uslovom da je nabavka bila potrebna, da su svi imali na raspolaganju potrebne informacije i da su kriterijumi i uslovi bili nediskriminatorni, jer je to u najboljem javnom interesu, odnosno ne bi bilo u javnom interesu da se plaća skuplje samo da bi posao dobio neko drugi. Međutim, to je moje mišljenje, a zakon ima odredbe kakve ima i treba razrešiti kako stoje stvari u tim okvirima.

Pozdrav,

Nemanja